Kako kontrolisati tinejdžera

Ne možete pobediti u bici za kontrolu nad vašim tinejdžerom. Ima mnogo stvari koje roditelji apsolutno ne žele da njihovi tinejdžeri rade — da se opijaju, drogiraju, budu seksualno aktivni, izostaju iz škole, druže s nepoželjnim prijateljima — ali većina njih prilično često radi nešto ili sve od toga. Mnogo tinejdžera u osnovi rade ono što njihovi roditelji žele. Međutim, mnogobojniji su oni koji ne rade, ili bar ne u potpunosti. I ne postoji ništa što bi roditelji mogli da učine da ih u potpunosti drže pod kontrolom.

Nepotpuna kontrola je obično najviše što možete da postignete. To znači da postoje pravila i da im se oni ponekad i donekle povinuju. Teško je kontrolisati tinejdžera i to vam često neće poći za rukom. Međutim, kontrola je apsolutno neophodna.

Tinejdžerske godine: Nemojte odustati od komunikacije sa detetom

Za većinu tinejdžera dovoljna je ta nepotpuna kontrola. To je sve što vam treba, mada vas neće spasiti od briga i glavobolja. Njih je nemoguće izbeći. Ali za većinu tinejdžera će ona biti sasvim dovoljna da se prebrode adolescentske godine, a da pri tom i tinejdžer i roditelji ostanu u relativno dobrom stanju.

Unutrašnji roditelj

Jedna psihološka činjenica o ljudskom razvoju predstavlja jedan od izvora roditeljske kontrole: svidelo se to adolescentu ili ne, roditelji već predstavljaju deo njega posredstvom njegove sopstvene savesti koja se razvija. Samim tim se ono što roditelji kažu ili čine neposredno urezuje tinejdžeru u glavu.

Nepotpuna kontrola je obično najviše što možete da postignete. To znači da postoje pravila i da im se oni ponekad i donekle povinuju.

Ono što će konačno postati samostalna savest odrasle osobe delimično je formirana postepenom internalizacijom roditeljskog glasa. Tokom adolescencije taj glas, savest, još uvek ne pripada adolescentu u potpunosti, niti je u celosti stvarni zasebni glas roditelja. On je negde između, na putu da postane samostalna savest tinejdžera, ali to još nije.

Za tinejdžera taj prelazni period može biti veoma izluđujući i zbunjujući. Tinejdžer često čuje roditeljski glas u svojoj glavi, ali ga još ne prepoznaje kao svoj. Tinejdžeri mrze taj glas. Najradije bi ga ugušili, isterali, oslobodili ga se. Međutim, on neće nestati jer je već u velikoj meri deo njih. Kasnije, kad odrastu, taj glas u potpunosti postaje njihov, i oni najčešće postaju saglasni s roditeljima: „Nije trebalo da ostajem tako kasno. Šta mi je sve polazilo za rukom kada sam bio tinejdžer!“ I konačno će i oni kao roditelji postavljati iste zahteve svojoj deci i preneti im svoju savest odrasle osobe, baš kao što su i njihovi roditelji preneli njima. Koliko puta kao roditelj uhvatite sebe da govorite iste stvari kojih se sećate da ste slušali kao dete i koje su vas izluđivale?

U nastavku: Postavljanje granica

Problemi dece su odraz problema porodice

Kako su razdvojeni muškarci i dečaci

Kako razumeti tinejdžera: Uspon neandertalca

Pet elemenata uspešnog oca

Jung: Žmureći na svoje nedostatke, odrasli se dočepao vaspitavanja deteta

U odraslom se krije dete, večito dete, koje se još uvek formira, nikad kompletno, kome su potrebni stalna nega, pažnja i odgajanje. To je deo ljudske ličnosti, koji želi da...

Reč psihologa: Zašto su svađe između braće i sestara zapravo dobra stvar

Bilo da je razlog svađe običan keks, igračka ili nešto ozbiljnije, jednostavno morate prihvatiti da je to nešto što je normalno i nešto što je nemoguće izbeći. Ipak, prema mišljenju...

Jesper Jul: Danas postoje dve vrste roditelja koji neizbežno zapadnu u nevolje

Piše: Jesper Jul Pre samo 25 ili 30 godina postavljanje granica je bilo daleko jednostavnije nego danas. Tome je doprinela prvenstveno usaglašenost društva oko postavljanja granica unutar porodice, institucija, škola,...

Parentifikovano dete

Svi poznajemo neku „starmalu“ ili „starmalog“, decu koja su zrela za svoje godine i koja se ne ponašaju u skladu sa godinama koje imaju. Oni se brinu o mlađoj braći...