Muzika ima ogroman značaj za razvoj deteta. Brojni naučnici bavili su se uticajem muzike na razvoj deteta, a rezultati do kojih su došli impozantni su.
Bebe u stomaku reaguju na muziku
Sa puštanjem muzike i čitanjem priča može se početi već od 17. nedelje trudnoće. Plod živi u vrlo podsticajnoj sredini punoj zvukova, vibracija i pokreta. Pre svega tu su zvukovi koji dolaze iz tela majke: rad srca, vazduh koji prolazi kroz pluća, rad creva… Mnoge studije pokazuju da i glasovi iz spoljne sredine dospevaju do majčine utrobe: intonacija, naglasak, ritam i melodija dopiru do fetusa bez izobličenja. Po rođenju, pre nego što progovore, deca komuniciraju, pored osmeha i mimike, i ritmom. Iako beba ne zna šta joj majka govori, na osnovu ritma i intonacije može da razume šta joj ona poručuje.
Muzika i pamćenje
U prvim mesecima nakon rođenja deca su osetljiva na muziku i imaju sposobnost da je upamte i povežu s razvojem neke veštine. Beba, recimo, može da se seti naučenog pokreta ukoliko se pušta ista muzika koja je svirala tokom učenja.
Stoga je veoma važno otkriće da upravo muzika može biti signal za podsećanje.
Kad i kako se gradi muzički ukus kod dece?
Muzika i mozak
Muzika se obrađuje u svim oblastima mozga i stimuliše oblasti koje ne mogu biti dostupne preko drugih modaliteta. Istraživanja su pokazala da deca koja slušaju muziku dok uče lakše pamte, zadržavaju i reprodukuju sadržaje od one dece koja uče u tišini.
Muzika i govor
Dete upoznaje govor putem prvih utisaka koje mu odrasli pružaju uspavankom, pesmom, njihanjem u ritmu muzike, muzikom. Učeći ritmičke pesmice, koristeći ritmičke instrumente i igrajući muzičke igre, deca uče sklopove koje
formiraju zvukovi i ritam, lakše prepoznaju samoglasnike i dele reči na slogove (što kasnije može biti od velikog značaja prilikom osposobljavanja za čitanje). Ukoliko se detetu redovno omogućava da sluša muziku, imaće
sposobnost da ranije i lakše razvije i složenije jezičke strukture.
Muzika i matematika
Pomoću muzike lakše se uči matematika. Kada deca uče ritam, ona u isto vreme uče deljenje, razlomke i proporcije. Ovo su rezultati istraživanja sprovedenih na Kalifornijskom univerzitetu Irvin, koja su imala za cilj da prouče odlike razvoja sedmogodišnjaka. Neuromuzikolozi su došli do otkrića da muzika trenira mozak za više nivoe razmišljanja. Prema pomenutom istraživanju, muzika takođe podstiče razvoj vremensko-prostornog rezonovanja, koje se koristi prilikom učenja viših oblika matematike i nauke.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Zoran Milivojević: Roditelj i bes tinejdžera
Autor: Zoran Milivojević Izlazak iz detinjstva i ulazak u mladalaštvo je po pravilu veoma buran period života. Promene u telu koje su došle s pubertetom čine da mlada osoba preispituje...
GRDANA – savremena bajka ili poziv u pomoć?
Dok smo mi odrastali uz “Uspavanu lepoticu” danas deca odrastaju uz zlu vilu GRDANU. Iako ova rečenica zvuči negativno, iza nje se ipak krije pozitivna poruka. Šta nas uči Grdana?...
Kako traume iz detinjstva utiču na život odrasle osobe
Detinjstvo se smatra najosetljivijim periodom odrastanja, a iskustva koja se tada proživljavaju mogu da ostave neizbrisiv trag u životu pojedinca, na mnogim poljima. Kad razmišljate o svojim ranim godinama života,...
Šta su zaboravili roditelji (u lovu na ocene, uspehe i postignuća)
U želji da ispune visoka očekivanja svojih ambicioznih roditelja, neka deca ulagaće veliki napor. Uz puno odricanja, potisnutih konflikata i straha od razočaranja, ona će kraju “očvrsnuti”. Ipak, bolja priprema...
Nema komentara.