Ne skači, ne pentraj se, ne jurcaj, zavrteće ti se u glavi…” – odrasli kao da ovakvim opomenama nabrajaju upravo one aktivnosti koje najviše stimulišu mentalni razvoj dece.
“Sledeća greška je kada detetu koje je u fazi intenzivnog razvoja, dozvoljavamo da radi potpuno beskorisne i sa evolutivnog stanoviša štetne aktivnosti, kao što je gledanje u ekran koje traje i po nekoliko sati dnevno.”
“Sledeća greška je kada detetu koje je u fazi intenzivnog razvoja, dozvoljavamo da radi potpuno beskorisne i sa evolutivnog stanoviša štetne aktivnosti, kao što je gledanje u ekran koje traje i po nekoliko sati dnevno. Posledice su brojne, a ovaj put ćemo se osvrnuti na jedan od mnogih problema, a to je remećenje normalnog spavanja. Mozak se razvijao milionima godina i uspostavljen je dnevno-noćni ritam funkcionisanja. Gledanjem televizije, posebno uveče, pomera se odlazak na spavanje tako da deca umesto u 20 ili najkasnije u 21h, idu na spavanje čak i u 22h, a u pojedinim slučajevima deca idu na spavanje i posle 23h. Time se remeti osetljivi mehanizam koji zavisi od pinealne žlezde, organa koji zauzima centralno mesto u mozgu. Najkraće rečeno, ne poštujemo našu evoluciju i prirodan razvoj i mislim da plaćamo danak tehnološkoj revoluciji. Pojava neobičnih razvojnih smetnji (kojih nije bilo u toj meri pre 20-30 godina), govore da smo negde pogrešili i skrenuli decu sa biološki optimalnog razvoja. Brojni poremećaji i smetnje kod dece, koji su sve prisutniji (disleksija, disgrafija, poremećaj govora, ravni tabani, usporena akomodacija…) mogu se delimično objasniti smanjenim razvojem sinapsi u pojedinim delovima mozga, jer nedostaje prirodna stimulacija. Zato je najvažnije da roditelji shvate, da je dečja igra ( i to one zaboravljene dečje igre od pre 15-20 i više godina) najvažnija za razvoj dece. Većina takve dece će imati poteškoće u učenju… a mogli smo to sprečiti da smo na vreme znali, tj. dok su deca mala – šta je dobro, šta je korisno, šta je štetno…” zaključuje dr. Rajović.
“Brojni poremećaji i smetnje mogu se delimično objasniti smanjenim razvojem sinapsi u pojedinim delovima mozga, jer nedostaje prirodna stimulacija. Zato je najvažnije da roditelji shvate, da je dečja igra ( i to one zaboravljene dečje igre od pre 15-20 i više godina) najvažnija za razvoj dece.”
I Bosiljka Jovanović slaže se da roditelji moraju da povuku crtu i decu usmere na aktivnosti koje ne odmažu dečjem razvoju, već ga stimulišu: “Ravna stopla, deformiteti kičmenog stuba, gojaznost, nezainteresovanost deteta za bavljenjem sportom – sve su to rezultati preterano dugog sedenja deteta u zatvorenom prostoru, igre za kompjuterom i preteranog gledanja tv-a. Roditelji deci ne treba da zabrane računar i tv, već da ih svedu na što manju moguću meru uz kontrolu sadržaja koji su deci dostupni putem ovih medija. Najjednostavnije i najočiglednije rešenje su roditelj i dete sa loptom ili nekim drugim sredstvom u šetnji u parku ili na nekoj drugoj otvorenoj površini tj. neposredan kontakt roditelj-dete verbalno i motorički. Rezultat je zdravo, skladno razvijeno, spretno i odvažno dete. Takođe, treba ga podsticati na govor pružajući mu dobre uzore, obavezno odgovarati na sva pitanja koje ono postavlja, ma koliko nam to ponekad bilo zamorno.” savetuje ona.
Dakle, ukoliko ste spremni da se detetu posvetite i učinite sve što je u vašoj moći da podstaknete njegov razvoj, da mu pomognete da izvuče maksimum iz sebe – ohrabrujuće je znati da to i nije toliko teško. Priroda mnogo toga radi i sama, i često je potrebno samo da joj se sklonite s puta. Osluškujte svoje dete, ne potcenjujte njegove sposobnosti, negujte ljubav prema mozganju i učite i dete da voli “moždanu gimnastiku”. I naravno, ne zaboravite da inteligencija i znanje nisu sami sebi cilj niti takmičarski sport, već sredstvo da se život proživi što smislenije i ispunjenije.
(Magazin “Roditelj & dete”, 2010. godina)
Pročitajte još i: Zaboravljene igre podstiču razvoj dečjeg uma
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Dozvolimo im da budu svoji
Piše: Tamara Đuran Majka sam uskoro punih devet godina, a toliko sam, čini mi se, grešila. Iznova sam se pitala kako da se nosim sa svojim strahovima, zabludama, idejama kakav...
Saveti za preživljavanje majke šestoro dece: Naučite da zažmurite da biste ostali normalni
Konstens Hol je australijska mama i blogerka koja piše o iskušenjima majčinstva, što je u njenom slušaju veliki izazov, pošto ima čak šestoro dece. Nedavno je podelila neke od svojih...
Gde su deca kojima mama ne mora da kaže: „Reci teti dobro jutro”?
Jedna mama, koja je namernim i slučajnim okolnostima i učiteljica, shvatila je da je „vrag odneo šalu”. Da roditelji više ne troše svoje vreme na vaspitavanje i podučavanje dece, da...
Ako od deteta hoćete istinu, nemojte da ga lažete
Ako vaše dete laže, to znači ili da vas se plaši, ili da vas podražava. Ako od deteta hoćete istinu, nemojte da ga lažete. Ova preporuka nije moralne prirode, jer...
Objasnite ovo mnogim psiholozima koji, poput prof Zorana Milivojevica, ponavljaju da je ucenje neprijatna aktivnost za dete. Da su skoro sve korisne aktivnost neprijatne za dete pa stalno mora da se prisiljava! Cela njegova knjiga vaspitanja iz Psihopolisa je zasnovana na tome da deca ne vole ucenje i obaveze!! Molim komentar!!
ovo treba proslediti i prosvetnim radnicima
Знају то просвјетни радници, али дјеца кући уз одобрење родитеља зуре у телевизоре, телефоне и лаптопе, а не у школи…
Broj sinapsi koje dete dobija, odredjuje njegov genetski materijal, a povezanost sinapsi i brzina provodljivost neurotransmitera odredjuje inteligenciju. Znaci dete koje nije dobilo nasledjem, nece ni skakanjem povecati inteligenciju. Fizickom aktivnoscu i podsticanjem razvoja jezika ce se povecati povezanosti sinapsi, ali ne mogu povecati inteligenciju. Dete ce postati vestije u motorici i verbalnom izrazavanju.
Danasnji problem sto deca regradiraju i ono sto su dobili nasledje gube, jer ne koriste svoje rukice i nogice.