„Demokratično“ roditeljstvo u kombinaciji s dečjim potrošačkim stavom donelo je našoj deci osećaj prava na stvari, a kada ne dobiju od vas ono za šta smatraju da imaju prava, zagorčaće život i vama, a verovatno i ostalima.
Termin „razmažen“ obično povezujemo s materijalnim izobiljem; i dok to očigledno jeste istina u većini zapadnih industrijalizovanih društava, u mnogim aspektima taj momenat predstavlja najmanji problem. Pojam razmaženosti se rapidno raširio na mnoge sfere dečjeg života. Ipak, postoji jedna dimenzija koja zagorčava svačiji život, a odraslima ga čini još složenijim: to je tiranija širokih mogućnosti koje nam danas stoje na raspolaganju u skoro svakom području života. Podstiču nas da poverujemo kako je širok izbor sladak put do demokratije: more opcija nam daje samostalnost i pomaže nam u oblikovanju našeg života. Naravno, mnogi su od nas shvatili da se možemo udaviti u tom moru ponuda i kada malo bolje razmislite, shvatite da manje obično daje više. Naše potrošačko društvo očigledno ide nasuprot ovome – ali mi smo odrasli.
“Postoji jedna dimenzija koja zagorčava svačiji život, a odraslima ga čini još složenijim: to je tiranija širokih mogućnosti koje nam danas stoje na raspolaganju u skoro svakom području života.”
Nedavno sam pročitao jedan zanimljiv naučni rad o efektima velikog izbora, koji po mom mišljenju uspešno pobija pretpostavku da je širok izbor obavezno nešto što je dobro. Naučnici na Univerzitetima Kolumbija i Stenford dižu ruke uvis pitajući se: „Otkud toliko nezadovoljstva kada se nalazimo pred tolikim izborom mogućnosti?“ A zatim daju objašnjenje: „Uobičajena je pretpostavka, koja se nalazi u osnovi istraživanja o širokom izboru, da će postojanje izbora tipično povećati osećanje kontrole… možda kako količina slobode koju ljudi imaju raste mimo neke lako savladive granice, ima se osećaj povećanog gubitka kontrole.“ , Pre nekih sto osamdeset godina, uticajni francuski istoričar Aleksis de Tokvil u svom delu O demokratiji u Americi začuđeno je posmatrao Amerikance pod bremenom širokog izbora: „U Americi videh najslobodnije i najobrazovanije ljude u okolnostima najsrećnijim u svetu; ipak, činilo mi se da se nad njima uvek nadvija neki oblak, i rekao bih da su uvek zabrinuti, bezmalo tužni, čak i u svojim zadovoljstvima.“
Nije ni čudo što širok izbor današnjoj deci i omladini daje prostor koji im se podrazumeva kao zdravo za gotovo, ili tačnije oni smatraju da im to pripada u bezmalo svakoj sferi života – od pahuljica za doručak do toga gde će slaviti rođendan. To je delimično posledica direktnog reklamiranja, koje im maše pred očima neizmernim obiljem ponuda, ali je ipak delimično i naš neuspeh što ne ograničavamo izbor ponuda i što te granice ne namećemo odlučno. Neznanje je blagodet; drugim rečima, ono što oči ne vide, usta verovatno neće tražiti.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Jung: Žmureći na svoje nedostatke, odrasli se dočepao vaspitavanja deteta
U odraslom se krije dete, večito dete, koje se još uvek formira, nikad kompletno, kome su potrebni stalna nega, pažnja i odgajanje. To je deo ljudske ličnosti, koji želi da...
Reč psihologa: Zašto su svađe između braće i sestara zapravo dobra stvar
Bilo da je razlog svađe običan keks, igračka ili nešto ozbiljnije, jednostavno morate prihvatiti da je to nešto što je normalno i nešto što je nemoguće izbeći. Ipak, prema mišljenju...
Jesper Jul: Danas postoje dve vrste roditelja koji neizbežno zapadnu u nevolje
Piše: Jesper Jul Pre samo 25 ili 30 godina postavljanje granica je bilo daleko jednostavnije nego danas. Tome je doprinela prvenstveno usaglašenost društva oko postavljanja granica unutar porodice, institucija, škola,...
Parentifikovano dete
Svi poznajemo neku „starmalu“ ili „starmalog“, decu koja su zrela za svoje godine i koja se ne ponašaju u skladu sa godinama koje imaju. Oni se brinu o mlađoj braći...
Nema komentara.