„Demokratično“ roditeljstvo u kombinaciji s dečjim potrošačkim stavom donelo je našoj deci osećaj prava na stvari, a kada ne dobiju od vas ono za šta smatraju da imaju prava, zagorčaće život i vama, a verovatno i ostalima.
Termin „razmažen“ obično povezujemo s materijalnim izobiljem; i dok to očigledno jeste istina u većini zapadnih industrijalizovanih društava, u mnogim aspektima taj momenat predstavlja najmanji problem. Pojam razmaženosti se rapidno raširio na mnoge sfere dečjeg života. Ipak, postoji jedna dimenzija koja zagorčava svačiji život, a odraslima ga čini još složenijim: to je tiranija širokih mogućnosti koje nam danas stoje na raspolaganju u skoro svakom području života. Podstiču nas da poverujemo kako je širok izbor sladak put do demokratije: more opcija nam daje samostalnost i pomaže nam u oblikovanju našeg života. Naravno, mnogi su od nas shvatili da se možemo udaviti u tom moru ponuda i kada malo bolje razmislite, shvatite da manje obično daje više. Naše potrošačko društvo očigledno ide nasuprot ovome – ali mi smo odrasli.
“Postoji jedna dimenzija koja zagorčava svačiji život, a odraslima ga čini još složenijim: to je tiranija širokih mogućnosti koje nam danas stoje na raspolaganju u skoro svakom području života.”
Nedavno sam pročitao jedan zanimljiv naučni rad o efektima velikog izbora, koji po mom mišljenju uspešno pobija pretpostavku da je širok izbor obavezno nešto što je dobro. Naučnici na Univerzitetima Kolumbija i Stenford dižu ruke uvis pitajući se: „Otkud toliko nezadovoljstva kada se nalazimo pred tolikim izborom mogućnosti?“ A zatim daju objašnjenje: „Uobičajena je pretpostavka, koja se nalazi u osnovi istraživanja o širokom izboru, da će postojanje izbora tipično povećati osećanje kontrole… možda kako količina slobode koju ljudi imaju raste mimo neke lako savladive granice, ima se osećaj povećanog gubitka kontrole.“ , Pre nekih sto osamdeset godina, uticajni francuski istoričar Aleksis de Tokvil u svom delu O demokratiji u Americi začuđeno je posmatrao Amerikance pod bremenom širokog izbora: „U Americi videh najslobodnije i najobrazovanije ljude u okolnostima najsrećnijim u svetu; ipak, činilo mi se da se nad njima uvek nadvija neki oblak, i rekao bih da su uvek zabrinuti, bezmalo tužni, čak i u svojim zadovoljstvima.“
Nije ni čudo što širok izbor današnjoj deci i omladini daje prostor koji im se podrazumeva kao zdravo za gotovo, ili tačnije oni smatraju da im to pripada u bezmalo svakoj sferi života – od pahuljica za doručak do toga gde će slaviti rođendan. To je delimično posledica direktnog reklamiranja, koje im maše pred očima neizmernim obiljem ponuda, ali je ipak delimično i naš neuspeh što ne ograničavamo izbor ponuda i što te granice ne namećemo odlučno. Neznanje je blagodet; drugim rečima, ono što oči ne vide, usta verovatno neće tražiti.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ne mogu da se izborim sa uvredom
Aleksandar Tkačenko je ruski psiholog i pisac, čiji je tekst „Ne mogu da se izborim sa uvredom“ preuzet iz njegove knjige „Snežna osećanja“, koju je objavila moskovska izdavačka kuća „Nikeja“...
Psiholog tvrdi: Roditelji su mnogo veći paničari od dece
Slovenački klinički psiholog Aleksander Zadel ističe dva ekstrema u roditeljstvu: roditelje sa očekivanjima koji su veoma zahtevni i preterano zaštitnički nastrojene roditelje koji dugoročno predstavljaju najveću opasnost po decu, jer...
Danas su mladima idoli jutjuberi i blogeri: Zašto je došlo do krize autoriteta
Ništa ne jača autoritet poput ćutanja, reči su slavnog renesansnog umetnika Leonarda da Vinčija, dok je za velikog naučnika Alberta Ajnštajna “nepromišljeno slušanje autoriteta najveći neprijatelj istine.” Da li je...
Ne plašite se da postavite granice. Detetu trebaju granice kako bi odraslo srećno i zdravo!
Iz mog iskustva, deca se menjaju onoga trenutka kad roditelji promene svoj način vaspitanja. Ne plašite se da postavite granice. Današnja deca su nestrpljiva, nedruželjubiva, dosađuju se, a roditelji im...
Nema komentara.