Kako negovano uskraćivanje obogaćuje našu decu

„Demokratično“ roditeljstvo u kombinaciji s dečjim potrošačkim stavom donelo je našoj deci osećaj prava na stvari, a kada ne dobiju od vas ono za šta smatraju da imaju prava, zagorčaće život i vama, a verovatno i ostalima.

Termin „razmažen“ obično povezujemo s materijalnim izobiljem; i dok to očigledno jeste istina u većini zapadnih industrijalizovanih društava, u mnogim aspektima taj momenat predstavlja najmanji problem. Pojam razmaženosti se rapidno raširio na mnoge sfere dečjeg života. Ipak, postoji jedna dimenzija koja zagorčava svačiji život, a odraslima ga čini još složenijim: to je tiranija širokih mogućnosti koje nam danas stoje na raspolaganju u skoro svakom području života. Podstiču nas da poverujemo kako je širok izbor sladak put do demokratije: more opcija nam daje samostalnost i pomaže nam u oblikovanju našeg života. Naravno, mnogi su od nas shvatili da se možemo udaviti u tom moru ponuda i kada malo bolje razmislite, shvatite da manje obično daje više. Naše potrošačko društvo očigledno ide nasuprot ovome – ali mi smo odrasli.

“Postoji jedna dimenzija koja zagorčava svačiji život, a odraslima ga čini još složenijim: to je tiranija širokih mogućnosti koje nam danas stoje na raspolaganju u skoro svakom području života.”

Nedavno sam pročitao jedan zanimljiv naučni rad o efektima velikog izbora, koji po mom mišljenju uspešno pobija pretpostavku da je širok izbor obavezno nešto što je dobro. Naučnici na Univerzitetima Kolumbija i Stenford dižu ruke uvis pitajući se: „Otkud toliko nezadovoljstva kada se nalazimo pred tolikim izborom mogućnosti?“ A zatim daju objašnjenje: „Uobičajena je pretpostavka, koja se nalazi u osnovi istraživanja o širokom izboru, da će postojanje izbora tipično povećati osećanje kontrole… možda kako količina slobode koju ljudi imaju raste mimo neke lako savladive granice, ima se osećaj povećanog gubitka kontrole.“ , Pre nekih sto osamdeset godina, uticajni francuski istoričar Aleksis de Tokvil u svom delu O demokratiji u Americi začuđeno je posmatrao Amerikance pod bremenom širokog izbora: „U Americi videh najslobodnije i najobrazovanije ljude u okolnostima najsrećnijim u svetu; ipak, činilo mi se da se nad njima uvek nadvija neki oblak, i rekao bih da su uvek zabrinuti, bezmalo tužni, čak i u svojim zadovoljstvima.“

Nije ni čudo što širok izbor današnjoj deci i omladini daje prostor koji im se podrazumeva kao zdravo za gotovo, ili tačnije oni smatraju da im to pripada u bezmalo svakoj sferi života – od pahuljica za doručak do toga gde će slaviti rođendan. To je delimično posledica direktnog reklamiranja, koje im maše pred očima neizmernim obiljem ponuda, ali je ipak delimično i naš neuspeh što ne ograničavamo izbor ponuda i što te granice ne namećemo odlučno. Neznanje je blagodet; drugim rečima, ono što oči ne vide, usta verovatno neće tražiti.

Podeli tekst:

1 2 3 4 Sledeća strana

Tagovi :ambiciozni roditelji, Arik Sigman, izobilje, previše izbora, Psihopolis, razmažena generacija, vaspitanje

Slični članci koji vas mogu zanimati:

Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA

Hiperaktivnost i izlivi besa dovedeni u vezu sa ponošanjem roditelja

Nedavno istraživanje sugeriše da zabavljanje roditelja igricama na mobilnom telefonu umesto da posmatraju kako njihova deca grade kule u pesku, šteti međusobnim odnosima roditelja i dece i dovodi do problema u ponašanju dece. Deca s nedovoljno odgovarajuće podrške i pažnje...