Kalman smatra da su programi za prevenciju nasilja u školama potpuno beskorisni i štetni.
Izi Kalman je školski psiholog i psihoterapeut koji ima dugogodišnje iskustvo u radu sa decom žrtvama vršnjačkog nasilja.
Razvio je veoma interesantan pristup rešavanju problema sa nasiljem.
Njegov pristup mnogi stručnjaci smatraju kontroverznim i razlikuje se od klasičnih programa za rešavanja vršnjačkog nasilja koji se sprovodi u školama.
Kalman smatra da su programi za prevenciju nasilja u školama potpuno beskorisni i štetni.
Roditelji greše kada očekuju od škole ili drugih nadležnih organa da zaustave vršnjačko maltretiranje. Ovakav pristup okreće decu jedne protiv drugih, umesto da pomogne deci da nauče pravilno da se nose sa neprikladnim ponašanjima od strane vršnjaka.
Cela poenta je u detetu i njegovoj moći da promeni način razmišljanja, kao i način na koji doživljava nasilnike. Ne možemo menjati ceo svet tako da deca ne trpe.
Kod školskih programa za prevenciju vršnjačkog nasilja Kalman vidi dve mane
1. Prva je ta što se dete ohrabruje da prijavi nasilje nadležnim organima u školi.
Deluje paradoksalno, ali kako navodi Kalman, problem u praksi obično nastaje upravo zato što osobe zadužene da reaguju u takvim situacijama često ne znaju pravilno da se postave pa tokom ispitivanja, saslušavanja, presuđivanja i kažnjavanja može da dođe do eskalacije.
Do ozbiljnijih činova nasilja obično dolazi nakon što se škola uključi u rešavanje problema.
Situacija se dodatno pogoršava kada se umešaju roditelji da rešavaju probleme svoje dece, jer svaki roditelj misli da je njegovo dete u pravu. Borba dvoje dece sada eskalira u sukob između dve porodice.
Obično se borba između roditelja predaje direktoru škole. Kada se roditelji i nastavnici svađaju, direktor se nađe u sredini. Mora se postaviti na diplomatski način. Ako podržava učitelja, roditelji će biti ljuti na njega. Ako podržava roditelje, učitelj će biti ljut na njega. Ako pokuša da bude neutralan, oboje će biti ljuti na njega.
2. Druga stvar koju roditelji ili obrazovne ustanove pogrešno rade je učenje dece da tuđe reči imaju moć da ih povrede.
Poznato je da su najčešće žrtve verbalnog nasilja deca koja se lako povrede zbog tuđih reči, objašnjava Kalman. Danas se od škola zahteva da decu uče kako su reči strašno opasno oružje. Umesto da ih učine otpornijim na uvrede, programi protiv vršnjačkog nasilja čine ih hipersenzitivnim.
Kalman je razradio metode koje uče decu, roditelje i škole kako da se nose sa nasiljem i agresijom primenom psiholoških principa.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Da bi dete izraslo u dobru osobu, nije potrebna samo ljubav – nego i jasna disciplina
Piše: Milan Damjanac, psihoterapeut Pošto stalno pričamo o ljubavi koju deca moraju dobiti u svojim porodicama kako bi bile zdrave individue, red je da prozborim koju o tome šta...
„Išao bih sa tatom u bioskop, a s tobom ne želim.”
"Ja-poruke" daju mogućnost deci da bliže upoznaju nas, roditelje. Često se krijemo od dece oklopom „autoriteta", koji se trudimo da održimo po svaku cenu. Nosimo masku „vaspitača" i bojimo se...
Ako je roditelj tužan, ako trpi u braku, to nije detetov problem
Hteli mi to ili ne, uticaj roditeljskih figura na nas, njihovu decu, je ogroman. To se nastavlja čak i kada smo uveliko odrasli ljudi. Često su naša osećanja prema majkama i...
Slavimo samoživost i samodovoljnost, a prevrćemo očima na nenajavljene posete i porodična okupljanja
Piše: Željka Kurjački Stanić, psiholog i psihoterapeut Danas sam čula da je jedna američka država donela zakon da se roditeljima koji ne ispoštuju želju svog PETOGODIŠNJEG deteta da promeni pol,...
Nema komentara.