Da biste postali uspešni, trik je da izaberete pravu naviku i da pronađete dovoljno discipline da je učvrstite. I to je sve. Više discipline od toga vam ne treba.
„Najrasprostranjeniji mit naše kulture: samodisciplina.“
Leo Babauta
Postoji to sveprisutno mišljenje da je uspešan čovek „disciplinovan“ i da vodi „disciplinovan život“.
A to je laž.
Istina je da svako od nas ima sasvim dovoljno discipline. Samo treba da je malo pametnije usmerava i koristi.
Nasuprot preovlađujućem uverenju, uspeh nije maratonski disciplinovan rad. Za visoko postignuće nije potrebno da neprekidno bude te disciplinovani niti da svaki vaš potez bude uvežban, a samokontrola rešenje u svakoj prilici. Uspeh je zapravo trka na kratke staze – važno je da imate disciplinu za sprint, koji će trajati sve dok se ne stvori navika da istrčite trku do kraja.
Ono što nama zapravo treba jeste navika da to nešto uradimo. A disciplina nam je potrebna samo dokle ne steknemo naviku.
Kad znamo da nam nad glavom visi posao, ali ništa ne činimo da ga završimo, često kažemo: „Da mi je samo jača disciplina.“ Ono što nama zapravo treba jeste navika da to nešto uradimo. A disciplina nam je potrebna samo dokle ne steknemo naviku.
Zoran Milivojević: Bez samodiscipline nema emocionalne inteligencije
Kad god se povede priča o uspehu, na kraju se značenja reči „disciplina“ i „navika“ preklope. I mada imaju posve različit smisao, njihova čvrsta veza je temelj postignuća – vredno radite neki posao dok na kraju on ne počne da radi za vas. Samodisciplina je u suštini pokušaj da naučite sebe da se ponašate na određeni način. Budite dovoljno uporni i prestaćete da razmišljate o tome što radite – drugim rečima, željeno ponašanje postaće vam navika. I zato kad god vidite čoveka koji deluje kao da je „disciplinovan“, vi zapravo vidite nekog ko se potrudio da stekne nekoliko životnih navika. Ti ljudi uopšte nisu „disciplinovani“, samo odaju takav utisak. Zapravo niko od nas nije takav.
A kome uopšte treba stalna disciplina? Sama pomisao da nam je svako ponašanje vežbom oblikovano i učvršćeno čini se s jedne strane neverovatno jezovitom, a s druge potpunom gnjavažom. I mada većina pre ili kasnije zaključi isto, u nedostatku boljeg rešenja udvostručujemo napor da bismo postigli nemoguće ili u potaji dižemo ruke. Čovek je isprva ogorčen dok naposletku ne postane ravnodušan.
Kad god vidite čoveka koji deluje kao da je „disciplinovan“, vi zapravo vidite nekog ko se potrudio da stekne nekoliko životnih navika.
Da biste uspeli ne morate biti disciplinovani. Tačnije, da biste bili uspešni potrebno vam je čak i manje discipline no što vam se čini, iz prostog razloga što je za uspeh važno da radite kako valja ono najbitnije, a ne da sve radite kako valja.
Da biste postali uspešni, trik je da izaberete pravu naviku i da pronađete dovoljno discipline da je učvrstite. I to je sve. Više discipline od toga vam ne treba. I kad odabrana navika postane deo vašeg života, vi ćete početi da ostavljate utisak disciplinovane osobe, mada to nećete biti. Postaćete samo neko kome se isplatilo nešto na čemu je redovno radio. Postaćete osoba koja je radi sticanja važne navike povremeno bila disciplinovana.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Jung: Žmureći na svoje nedostatke, odrasli se dočepao vaspitavanja deteta
U odraslom se krije dete, večito dete, koje se još uvek formira, nikad kompletno, kome su potrebni stalna nega, pažnja i odgajanje. To je deo ljudske ličnosti, koji želi da...
Reč psihologa: Zašto su svađe između braće i sestara zapravo dobra stvar
Bilo da je razlog svađe običan keks, igračka ili nešto ozbiljnije, jednostavno morate prihvatiti da je to nešto što je normalno i nešto što je nemoguće izbeći. Ipak, prema mišljenju...
Jesper Jul: Danas postoje dve vrste roditelja koji neizbežno zapadnu u nevolje
Piše: Jesper Jul Pre samo 25 ili 30 godina postavljanje granica je bilo daleko jednostavnije nego danas. Tome je doprinela prvenstveno usaglašenost društva oko postavljanja granica unutar porodice, institucija, škola,...
Parentifikovano dete
Svi poznajemo neku „starmalu“ ili „starmalog“, decu koja su zrela za svoje godine i koja se ne ponašaju u skladu sa godinama koje imaju. Oni se brinu o mlađoj braći...
Nema komentara.