Upravo od reakcije roditelja zavisi kako će se ove situacije u budućnosti rešavati i kako će dete naučiti da se nosi sa ovom burnom emocijom.
Piše: Dragana Aleksić
Koliko god dečji bes bio neprijatan za roditelja upravo od njegove reakcije zavisi kako će se ove situacije u budućnosti rešavati i kako će dete naučiti da se nosi sa ovom burnom emocijom.
Da bi roditelj ostao „hladne glave“ kada je dete u stanju besa, važno je da zna šta se zapravo dešava u detetu, da prepozna svoje reakcije na dečji bes i kako da adekvatno postupi.
Hajde prvo da razumemo kako nastaje bes.
Spoljni faktori
Postoji čitav niz razloga zašto dete može da oseti ovu emociju, i ona uvek kreće iz osećaja bespomoćnosti. Što je dete mlađe, to su tantrumi (napadi besa) češći i burniji. Ovo su najčešći uzroci:
- nezadovoljene fiziološke potrebe (umor, glad, žeđ, potreba za toaletom, pregrejanost)
2.prestimilusanost čula (previše ljudi, buke, šarenila, previše zahteva – ajde, pokaži ovo, ono, ajde sad recituj…)
3.neusaglašenost želje i mogućnosti (frustracija kada dete pokušava nešto da uradi, a zbog uzrasta i motoričkih sposobnosti još uvek ne može)
- „ugroženo“ dostojanstvo i samopoštovanje (kada je osujećeno u postizanju cilja, izloženo nepravdi … – kod dece starije od 4 godine)
„Unutrašnji faktori“
Sledeća stvar koju treba znati je da je bes emocija koju je najteže kontrolisati, jer se tada „udružuju“ adrenalin, kortizol i kateholamin, što za razultat daje burnu reakciju. Upravo zahvaljujući ovom miksu hormona, bes ujedno daje i veliku fizičku snagu koja progresivno raste ako se na njega neadekvatno odreaguje. To je jedan od glavnih razloga burne reakcije u kojoj se dete bacaka na sve strane i to može da potraje čak i do 20-30 minuta! (obratite pažnju na deo teksta o „koka kola efektu“)
Sada je jasno da malo dete ne može svesno da utiče da se ovaj „hormonski proces“ zaustavi i da je to zapravo zadatak roditelja.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Zoran Milivojević: Roditelj i bes tinejdžera
Autor: Zoran Milivojević Izlazak iz detinjstva i ulazak u mladalaštvo je po pravilu veoma buran period života. Promene u telu koje su došle s pubertetom čine da mlada osoba preispituje...
GRDANA – savremena bajka ili poziv u pomoć?
Dok smo mi odrastali uz “Uspavanu lepoticu” danas deca odrastaju uz zlu vilu GRDANU. Iako ova rečenica zvuči negativno, iza nje se ipak krije pozitivna poruka. Šta nas uči Grdana?...
Kako traume iz detinjstva utiču na život odrasle osobe
Detinjstvo se smatra najosetljivijim periodom odrastanja, a iskustva koja se tada proživljavaju mogu da ostave neizbrisiv trag u životu pojedinca, na mnogim poljima. Kad razmišljate o svojim ranim godinama života,...
Šta su zaboravili roditelji (u lovu na ocene, uspehe i postignuća)
U želji da ispune visoka očekivanja svojih ambicioznih roditelja, neka deca ulagaće veliki napor. Uz puno odricanja, potisnutih konflikata i straha od razočaranja, ona će kraju “očvrsnuti”. Ipak, bolja priprema...
Nema komentara.