Upravo od reakcije roditelja zavisi kako će se ove situacije u budućnosti rešavati i kako će dete naučiti da se nosi sa ovom burnom emocijom.
Kako roditelji najčešće reaguju na dečji bes?
To su uglavnom burne reakcije (vikanje, kazna, pretnja), ali može biti i šok, koje su posledica osećaja bespomoćnosti pred situacijom. Međutim, imajte u vidu da „bes rađa bes“, i ako roditelj tako odreaguje detetova reakcija će biti još burnija. Na to će roditelj ući u stanje stresa, čime se nastavlja niz neadekvatnih reakcija, što ne dovodi do smirivanja, već do pogoršavanja situacije.
Kada prepoznamo svoje tipične reakcije, kada ih postanemo svesni onda možemo njima i da upravljamo, odnosno da odbacimo sve što nije korisno i zamenimo poželjnim ponašanjem.
Veoma je važno da se razume da je dečji bes samo reakcija i da u njemu nema ničeg ličnog upućeno roditelju. O tzv. manipulativnom besu možemo da pričamo tek ako se ove situacije predugo ponavljaju i dete svaki put ostane uskraćeno za zadovoljenje fiziološke ili psihološke potrebe, ako se njegove emocije „ne priznaju“ tj. nisu prihvaćene, već se „očekuje“ da ih dete potiskuje. U tom slučaju dete će ili „naučiti“ da se služi besom da bi privuklo pažnju koja mu je potrebna, ili će osećati krivicu, tugu ili još veći bes zbog pritiska i očekivanja okruženja da potiskuje ovu emociju.
Dakle, jasno je da je od presudnog značaja za upravljanje besom, upravo razumevanje, prihvatanje i adekvatno reagovanje roditelja!
Kako to uraditi?
Željena reakcija roditelja je smirenost i razumevanje – miran ton, pa čak i sporiji pokreti. Sve suprotno od onog što biste inače uradili. Sada kada znate šta sve može da bude uzrok, obratite pažnju kako se dete ponaša kada ste npr. u tržnom centru, prodavnici, na rođendanu… Ako ste primetili da je okruženje previše stimulativno, da je pretoplo, bučno, da je dete počelo da se vrpolji, da je postalo kmezavo, pokušajte da predupredite napad besa i napustite taj prostor dok se dete ne umiri. Ako reakcija dođe pre nego što uspete da izađete, spustite se u nivo deteta, i mirnim glasom recite: „Razumem, proći će, proći će…, samo polako…“ Pomazite ga po glavi, telu, ako želi zagrlite ga. Ako dete počne da se bacaka, pazite da se ne povredi. Iako je ovo ponašanje neprijatno i izaziva osećaj bespomoćnosti kod roditelja (setite se da upravo taj osećaj uvodi u bes), pokušajte da zadržite smirenost i miran ton.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Šta su zaboravili roditelji (u lovu na ocene, uspehe i postignuća)
U želji da ispune visoka očekivanja svojih ambicioznih roditelja, neka deca ulagaće veliki napor. Uz puno odricanja, potisnutih konflikata i straha od razočaranja, ona će kraju “očvrsnuti”. Ipak, bolja priprema...
Razvojni psiholog: Uskraćivanje igre zarad ranog učenja veoma šteti deci
Učenje akademskih znanja u obdaništu nema dugoročnih dobrobiti, već je štetno, piše razvojni psiholog Piter Grej, pozivajući se na istraživanja naučnika. "Rano učenje ne smanjuje jaz između bogatih i siromašnih,...
Upotreba ekrana dovodi do strukturnih promena u mozgu male dece
Upotreba ekrana je izuzetno rasprostranjena i stalno raste kako u domovima, tako i u ustanovama za čuvanje dece i školama, u sve ranijem uzrastu Studija, objavljena u JAMA Pediatrics, pokazala...
Psiholog savetuje šta da radite kada vršnjaci ne žele da se druže s vašim detetom
Svakodnevno slušamo o tome kako deca umeju da budu surova prema svojim vršnjacima, a izolacija mališana, neprihvatanje u društvu je samo jedan vid. Roditelji se suočavaju sa utučenim mališanima koji...
Nema komentara.