Upravo od reakcije roditelja zavisi kako će se ove situacije u budućnosti rešavati i kako će dete naučiti da se nosi sa ovom burnom emocijom.
Kako roditelji najčešće reaguju na dečji bes?
To su uglavnom burne reakcije (vikanje, kazna, pretnja), ali može biti i šok, koje su posledica osećaja bespomoćnosti pred situacijom. Međutim, imajte u vidu da „bes rađa bes“, i ako roditelj tako odreaguje detetova reakcija će biti još burnija. Na to će roditelj ući u stanje stresa, čime se nastavlja niz neadekvatnih reakcija, što ne dovodi do smirivanja, već do pogoršavanja situacije.
Kada prepoznamo svoje tipične reakcije, kada ih postanemo svesni onda možemo njima i da upravljamo, odnosno da odbacimo sve što nije korisno i zamenimo poželjnim ponašanjem.
Veoma je važno da se razume da je dečji bes samo reakcija i da u njemu nema ničeg ličnog upućeno roditelju. O tzv. manipulativnom besu možemo da pričamo tek ako se ove situacije predugo ponavljaju i dete svaki put ostane uskraćeno za zadovoljenje fiziološke ili psihološke potrebe, ako se njegove emocije „ne priznaju“ tj. nisu prihvaćene, već se „očekuje“ da ih dete potiskuje. U tom slučaju dete će ili „naučiti“ da se služi besom da bi privuklo pažnju koja mu je potrebna, ili će osećati krivicu, tugu ili još veći bes zbog pritiska i očekivanja okruženja da potiskuje ovu emociju.
Dakle, jasno je da je od presudnog značaja za upravljanje besom, upravo razumevanje, prihvatanje i adekvatno reagovanje roditelja!
Kako to uraditi?
Željena reakcija roditelja je smirenost i razumevanje – miran ton, pa čak i sporiji pokreti. Sve suprotno od onog što biste inače uradili. Sada kada znate šta sve može da bude uzrok, obratite pažnju kako se dete ponaša kada ste npr. u tržnom centru, prodavnici, na rođendanu… Ako ste primetili da je okruženje previše stimulativno, da je pretoplo, bučno, da je dete počelo da se vrpolji, da je postalo kmezavo, pokušajte da predupredite napad besa i napustite taj prostor dok se dete ne umiri. Ako reakcija dođe pre nego što uspete da izađete, spustite se u nivo deteta, i mirnim glasom recite: „Razumem, proći će, proći će…, samo polako…“ Pomazite ga po glavi, telu, ako želi zagrlite ga. Ako dete počne da se bacaka, pazite da se ne povredi. Iako je ovo ponašanje neprijatno i izaziva osećaj bespomoćnosti kod roditelja (setite se da upravo taj osećaj uvodi u bes), pokušajte da zadržite smirenost i miran ton.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ne plašite se da postavite granice. Detetu trebaju granice kako bi odraslo srećno i zdravo!
Iz mog iskustva, deca se menjaju onoga trenutka kad roditelji promene svoj način vaspitanja. Ne plašite se da postavite granice. Današnja deca su nestrpljiva, nedruželjubiva, dosađuju se, a roditelji im...
Test: Da li je vaš partner narcis?
Odgovorite sa „da“ ili „ne“ na sledeća pitanja: 1. Da li vaš partner deluje hladno i nezainteresovano kad su u pitanju vaša osećanja ili osećanja drugih ljudi, ili mu je...
Ovako se odgaja dobro i vaspitano dete: Lekcije psihologa sa Harvarda svakom roditelju
Većina roditelja je već umorna od priča kako tehnologija šteti njihovoj deci. Mame i tate digitalnog doba su svesni sve veće konkurencije u privlačenju pažnje deteta i svakim okretanjem strane časopisa i svakim klikom...
Priča sa psihoterapije: Deca koju niko nije video
Piše: Biljana Ćulafić, pedagog i psihoterapeut Predstaviću jednu od niza seansi koje su imali sistemski kontekst, ali prevashodno kroz korišćenje EMDR-a, sa klijentkinjom koja je imala izuzetno traumatičan odnos sa...
Nema komentara.