Pošto ljutnja nije osnovno osećanje, ne ohrabrujem njeno slobodno izražavanje, za razliku od osnovnih emocionalnih potreba.
I kakve veze imaju te dve stvari jedna s drugim
Ambiciozan naslov!
Prijatelj koji je pročitao članak o strahu kao osećanje koje prethodi ljutnji upitao me je kako postati svesan svojih strahova, kako ih prihvatiti i/ili prevazići.
Ljutnja je štetna zato što je uvek usmerena protiv nekoga, a obično nekog našeg najdražeg, slabijeg od nas kome ljutnja čini najviše zlo i kome najviše treba naša blagost i ljubav. Ljutnja i ljubav ne mogu postojati u istom trenutku. Kada se ljutimo na dete, ne volimo ga; ili, makar, ono se tako oseća. O tome sam malo detaljnije pisala u članku Primerom i strpljenjem, a ne ljutnjom, postiđivanjem i grižom savesti.
Pisac Tomas Gordon u svojoj knjizi „Teaching children self-discipline“ piše da je ljutnja sekundarno osećanje, odnosno način na koji mi reagujemo na frustraciju usled neke naše neispunjene osnovne potrebe. Kad god nešto želimo ili zahtevamo, pokušavamo da zadovoljimo neku svoju osnovnu potrebu. Prema sajtu eqi.org, deset najosnovnijih ljudskih emocionalnih potreba su: prihvatanje, vera u nas, briga o nama, opraštanje, ljubav, bezbednost, podrška, poverenje, razumevanje i vrednovanje (cenjenje). Ovo je korisno znati, zato što u situacijama u kojima nije moguće ili je teško ispuniti konkretan zahtev, možemo identifikovati koja nam je osnovna potreba nezadovoljena, i zadovoljiti je na prihvatljiviji način. Tomas Gordon kaže da postoji kratak period između kulminacije naše frustracije i početka naše ljutnje, u kome možemo da odlučimo da ne reagujemo sa ljutnjom.
Pošto ljutnja nije osnovno osećanje, ne ohrabrujem njeno slobodno izražavanje, za razliku od osnovnih emocionalnih potreba. Nikog ne ugrožava naša potreba za podrškom i razumevanjem, ali naša ljutnja i bes i te kako je štetna po nas i druge.
U članku Ostati zen sam navela neke trikove kako se ne razljutiti. Trikovi pomažu, ali oni su ipak – trikovi. U međuvremenu sam ovladala „tehnikom“ blagovremenog primećivanja i identifikovanja frustracije, i kao što ću pokazati, kod mene je ona skoro uvek rezultat straha, a uzrok ljutnje.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Kako da brinete o deci ako se razbolite od koronavirusa?
Američki magazin Wired objavio je savete infektologa roditeljima, u slučaju da obole od novog koronavirusa: Odredite osobu koja će vas odmeniti u slučaju bolesti Predvidite najgori scenario - da i...
O roditeljstvu u doba straha i neverice
Ajao što me ovaj period podseća na 1999, na bombardovanje Srbije… Isto je počelo u martu, isto u prvi mah nismo mogli da verujemo šta nam se dešava. Baš kao...
Što manje igračaka deca imaju, to se više igraju
“Ostavi ih. Kupićemo ih tamo,” rekla sam svom mužu, misleći na set kantica i lopatica našeg sina. Trideset šest sati, dva avionska leta, vožnju trajektom i taksijem kasnije, umorni ali...
Zlatno pravilo inuitskih roditelja zbog kojeg njihova deca nikada ne besne
Nije nikakvo iznenađenje da se mi, kao društvo, često fokusiramo na rešavanje problema sa besom. Znamo da je to loše po nas i po naše zdravlje. Takođe znamo da je...
Nema komentara.