Kako pomoći dečacima koji teško čitaju?

Dečacima čitanje ide mnogo teže nego devojčicama, i tokom poslednjih petnaest godina ta razlika je konstantna. Novi uvidi u srž ovog problema mogli bi pomoći da se ova razlika smanji.

Često se govori o tome da su devojčice u proseku lošije u matematici nego dečaci. Ali kada je čitanje u pitanju, dečaci za devojčicama zaostaju tri puta više nego one za njima u matematici.

Zašto? I šta možemo učiniti da to popravimo? Za početak, problem se može prepoznati mnogo ranije nego što je to obično slučaj, i naučnici imaju nekoliko ideja kako da se to postigne.

“Poznavanje zvučaja slova najbolje predviđa kasniju uspešnost u čitanju” kaže profesor Hermundur Sigmundson sa Katedre za psihologiju Norveškog univeziteta za nauku i tehnologiju (NTNU).

Mala deca kojoj dobro ide prepoznavanje slovnih znakova i njihovog zvučanja kasnije često postaju najuspešnija u čitanju, a razlika se ispoljava u uzrastu od šest godina.

Sigmundson i njegove kolege razvijaju metodu ranog otkrivanja dece koja bi kasnije mogla da imaju problema sa čitanjem. Poseban slovni test omogućava rano procenjivanje uspešnosti prepoznavanja slova i njihovog zvučanja.

U studiji je na ovaj način testirano 485 učenika uzrasta od šest godina, 224 devojčice i 261 dečak. “Otkrili smo značajnu razliku između polova po pitanju prepoznavanja slovnih znakova i zvučanja slova,” kaže Sigmundson. Već u ovom uzrastu dečaci zaostaju, a razlog tome je verovano složen – u pitanju je spoj naslednih faktora i činjenice da su devojčice pričljivije od najranijeg uzrasta.

Nezanemarljiv je i uticaj sredine. Roditelji više pričaju sa ćerkama nego sa sinovima od samog rođenja, pa devojčice imaju više vežbe nego dečaci. Slova se ne mogu naučiti ako im niste izloženi i stimulisani.

Takođe, jednom kada zaostanete, uvučeni ste u spiralu koja vas stalno vuče nadole. Čim deca primete da im čitanje ne ide dobro, postaju i manje zainteresovana za ovu veštinu.

Škole od dece više ne zahtevaju toliko čitanja kao ranije, a to posebno pogađa onu decu koja nemaju naviku da čitaju u slobodno vreme i tako se razlika među njima dodatno uvećava.

Visoka cena dodatnog obrazovanja

Dok su se matematičke veštine devojčica popravile poslednjih godina, zaostatak dečaka u čitanju samo raste, i mora se hitno poraditi na tome.

Glavni razlog zbog kog se devojčice smatraju slabijim u matematici je što ih ima malo među vrhunskim matematičarima. Dakle, značajna razlika postoji samo na vrhu lestvice, dok se većina devojčica zapravo sasvim dobro kotira kada je matematika u pitanju i nema mnogo onih kojima ova disciplina baš loše ide.

Sa čitanjem je obrnuto – mnogo dečaka se muči i najveće razlike su pri dnu lestvice. Najlošiji čitači su stvarno loši i to ostavlja velike posledice.

“U Norveškoj, 21% petnaestogodišnjih dečaka ima teškoća sa razumevanjem datog teksta, pokazuje PISA testiranje iz 2015,” kaže Sigmunson. To značajno uvećava troškove dodatne nastave koju pohađa više od 50.000 norveških učenika.

Sigmundson ne smatra da je glavni uzrok ove razlike to što devojčice sazrevaju ranije nego dečaci. “Istraživanja pokazuju da postajemo dobri baš u onome šta vežbamo, kroz iskustvo i podsticaje. Moramo da razvijemo nervne veze u mozgu kroz bavljenje onim što želimo da poboljšamo,” kaže Sigmundson.

On veruje da je potrebno više podsticanja dece u ranom periodu, tako što ćemo ih bliže upoznavati sa slovnim znakovima i njihovim zvučanjem, da bi do polaska u školu već posedovala svest o povezanosti slova i glasova.

Kada decu učimo čitanju, najbolje je prvo im ukazivati na vezu između slovnih znakova i njihovog zvučanja. Naučno je dokazano da na reči treba prelaziti tek kada je prva etapa savladana, savetuje Sigmundson.

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: