Bebe plaču, mališani imaju tantrume. U nekom trenutku, roditelji očekuju da njihova deca počnu da upravljaju svojim osećanjima bez epskih izliva besa.
Međutim, učenje regulacije emocija je kompleksan proces. „Regulacija emocija zahteva mnoge veštine, uključujući pažnju, planiranje, kognitivni razvoj i razvoj jezika“, kaže Pamela Kol, doktorka psihologije sa Univerziteta Pen Stejt, koja proučava regulaciju emocija u ranom detinjstvu.
Psiholozi kažu da deca razvijaju te veštine u različito vreme. Njihova sposobnost da upravljaju negativnim osećanjima zavisi od genetike, prirodnog temperamenta, okoline u kojoj odrastaju i spoljnih faktora kao što su umor ili glad. Ali roditelji, nastavnici i drugi staratelji igraju ključnu ulogu u pomaganju deci da nauče da upravljaju svojim osećanjima.
Deca koja dobro upravljaju svojim emocijama verovatnije će se dobro snalaziti u školi i slagati se s drugima. Evo naučno testiranih strategija koje roditelji i staratelji mogu koristiti da decu nauče ovim važnim veštinama:
Počnite rano:
Bebe koje burno reaguju i teško se smiruju verovatnije će imati problema sa upravljanjem emocijama kako odrastaju, kaže Džon Lohman, doktor psihologije sa Univerziteta Alabama, koji proučava programe za prevenciju agresivnosti kod dece u riziku. Ali sva deca imaju koristi od učenja o osećanjima. Staratelji mogu da počnu da razgovaraju o osećanjima kada su njihova deca još bebe. Ukazujte na to kad likovi iz knjiga ili filmova osećaju tugu, sreću, bes ili zabrinutost.
Povežite se:
Studije pokazuju da deca koja imaju siguran i poverljiv odnos sa svojim roditeljima ili starateljima bolje regulišu emocije kao mališani nego ona čija potreba nije zadovoljena od strane staratelja. Biti dosledan i utešan pomoći će vam da razvijete siguran odnos sa svojim detetom.
Razgovarajte i učite:
Naučite svoju decu da prepoznaju i imenuju svoje emocije. Nemojte pokušavati da vodite razgovor dok su uznemirena. „Kad su deca smirena, iskoristite priliku da razgovarate o osećanjima i strategijama za njihovo upravljanje“, kaže Kol. „Neće sve odmah usvojiti tokom jednog razgovora, ali možete postaviti osnovu.“
Modelirajte dobro ponašanje:
Da li ste čuli staru izreku „Radi ono što ja kažem, a ne ono što ja radim“? „Istraživanja pokazuju da je to besmisleno“, kaže Alan Kazdin, doktor psihologije sa Univerziteta Jejl i direktor Jejl Centra za roditeljstvo, koji proučava strategije vaspitanja dece za rešavanje problema u ponašanju. Deca uče tako što slede primer svojih roditelja, ne ono što im govore.
Ostanite smireni:
Modeliranje dobrog ponašanja je lakše u teoriji nego u praksi, pogotovo kada vaš predškolac ima kolosalni izliv besa. Ako ste na ivici da izgubite kontrolu, udahnite duboko i smirite se pre nego što se pozabavite situacijom. „Otiđite u drugu sobu i vratite se kad budete smireniji“, kaže Kazdin, koji se oslanja na decenije istraživanja kako bi osmislio besplatnu online obuku za roditelje. „Time ne izbegavate situaciju, već sprečavate svoju impulsivnu reakciju.“
Planirajte opcije:
Kad je vaše dete mirno, razgovarajte o nekim načinima za prevazilaženje izazovnih situacija. Neka zamislite da su gurnuli druga iz razreda koji je imao igračku sa kojom su želeli da se igraju. Kad su smireni, razgovarajte o različitim izborima koje mogu napraviti sledeći put: Mogu reći učitelju, zamoliti druga da se smenjuju ili pronaći nešto drugo za igru. Ovaj proces može pomoći vašem detetu da razvije veštine rešavanja problema.
Glumite situaciju:
Nakon što razgovarate o mogućim opcijama, vreme je za vežbanje. „Igrajte uloge i vežbajte“, kaže Kazdin. Smenjujte se u tome da glumite vaše dete i njegovog druga iz razreda. Vežbanjem će deca početi da primenjuju te nove veštine u stvarnom svetu.
Kažnjavajte manje, hvalite više:
Deluje logično nametnuti posledice za loše ponašanje. Ali stroge kazne čine ponašanje još gorim, ne boljim. „Kad je roditeljstvo prestrogo, deca koja imaju problema sa regulacijom emocija obično reaguju tako što postaju agresivnija“, kaže Lohman. „Istraživanja pokazuju da bi trebalo davati četiri ili pet pozitivnih interakcija – pohvala, za svaku negativnu – grdnju i kritiku.“ Drugim rečima, roditelji bi trebalo da provode puno vremena fokusirajući se na pozitivnu pažnju, pohvalu i nagrade za dobro ponašanje. Kazdin preporučuje starateljima da razmišljaju o „pozitivnim suprotnostima“ za ponašanja koja žele da isprave. Ako vaše dete uvek vrišti kad je vreme da napustite igralište, nemojte ih kažnjavati zbog izliva besa. Umesto toga, ponudite im mnogo pohvala i možda malu nagradu kada odu bez tantruma. „Umesto kažnjavanja deteta zbog nepoželjnog ponašanja, pohvalite ponašanje koje biste želeli da vidite umesto toga“, savetuje Kazdin.
Budite tim:
Za decu koja se bore da nauče regulaciju emocija, doslednost je ključna. „Zaista je važno da roditelji, bake, deke, nastavnici i drugi staratelji sarađuju kako bi rešavali probleme sa samoregulacijom kod deteta“, kaže Lohman. „Sednite da razgovarate i isplanirajte koordinisan pristup menjanju ponašanja deteta.“
Uskladite svoja očekivanja:
Nemojte očekivati da će vaše dete savršeno da se ponaša, posebno ako je zaista uplašeno ili pod stresom, kaže Kod. Kad su uplašeni ili anksiozni (kao što je vakcinacija ili prvi put odlazak u školu), možda neće moći da pristupe veštinama samoregulacije koje koriste u manje stresnim situacijama. „U visoko stresnoj situaciji, deca trebaju više podrške odraslih“.
Razmišljajte dugoročno:
Većina dece nauči da upravlja snažnim emocijama do polaska u školu. Ali to ne znači da se njihov emocionalni razvoj završava. Izvršne funkcije – veštine kao što su planiranje, organizacija, rešavanje problema i kontrola impulsa – nastavljaju da se razvijaju do mladosti. Kada se osećate frustriranim ponašanjem svog deteta, setite se da regulacija emocija zahteva vreme.
Priredila: Jovana Papan
