Kako na pravi način stimulisati izbor buduće profesije?
Postoje srećne porodice u kojima je izbor vrlo jasan: dete ima neke talente i sklonosti i samo shvata šta će biti kad poraste. Na primer, devojčica u sedmom razredu vidi sebe kao učiteljicu, to joj se dopada i želi da upiše Pedagoški fakultet. Sjajno! Ili seodmalena, po načinu razmišljanja, vidi da je dečak tehnički tip i postaće inženjer kao njegov deda. Super!
Međutim, šta ćemo ako dete nema ni naročitih želja ni sklonosti? Ne privlači ga ni ovo ni ono, nema posebnih postignuća ni iz jednog predmeta. Snaći će se i sa ovim i sa onim, ali ni za šta se ne može reći „to je to“. Kako na pravi način stimulisati izbor buduće profesije?
Fragment konsultacije
Majka: Ja još uvek ne vidim da moj sin ima bilo kakav cilj.
Konsultant: A zašto bi on morao da ima bilo kakav cilj? Cilj treba da imaš ti.
Majka: Ja da imam cilj za njega? Pa ne znam ni sama…
Konsultant: Ali znam ja. Tvoj cilj je da tvoje dete postane čovek na svom mestu čija će profesija biti tražena. Ti nemaš konkretan cilj da on postane violinista, lekar ili inženjer, ali tvoj cilj jeste da usmeriš sina na ono što će mu odgovarati i što će mu omogućiti dostojanstven život. Pametan je i sposoban, pa zato najpre razmotri zanimanja koja su tražena.
Majka: Koliko sam ja čitala, danas je nemoguće unapred reći šta je traženo. Danas se sve to vrlo brzo menja, bukvalno za pet godina je sve drugačije… I ne zna se šta će biti…
Konsultant: Onda odaberi profesiju koja će uvek trebati. Stomatolog, na primer. Bilo šta razumno je uvek bolje nego ništa ili nešto neodređeno…
Stop!
To nije kraj konsultacije, ali evo pitanja za vas: poštovani čitaoci, šta mislite o ovom savetu konsultanta? Samo ne žurite s odgovorom…
Postoji i drugačije mišljenje – da je odlučivati umesto deteta duboko pogrešno. Da to može detetu nanesti traumu i uništiti odnos sa detetom. Da, ima toga i lako ćete se setiti takvih primera. Kada roditelji i deca ratuju, kada to traje, onda deca svaki pritisak roditelja dočekuju na nož. I to ne zato što roditelji predlažu nešto loše i nešto što detetu ne odgovara, nego zato što to predlažu ti odvratni roditelji.
Ali ima i drugačije. Ima različitih porodica.
Kada su roditelji razumni i pametni, kada su roditelji i dete jedan tim, do takvih konflikata ne dolazi. Pametni roditelji imaju pametnu decu, pa stav „e baš neka mi se mami u inat smrznu uši“ – uopšte nije njihov. Najmanje što će ta deca učiniti jeste da će početi razmišljati zajedno sa roditeljima. Pored toga, talentovani roditelji će svoj izbor i progurati tako da dete smatra da je to iskreno njegov izbor.
Dobro, tako idealne porodice i takvi superroditelji verovatno negde postoje, ali šta da radimo mi koji nismo idealni? Normalni ljudi neka saslušaju konsultanta do kraja, pošto najzanimljivije tek dolazi.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Psiholog dr Ivana Mihić: Dete ne možete ničemu naučiti udaranjem
Ogromno je interesovanje u javnosti vezano za pitanje fizičke kazne, kaže za portal Zelena učionica Ivana Mihić, vanredna profesorka Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Objašnjava da to...
Dr Ranko Rajović: Koliko su pesmice na Jutjubu štetne za razvoj deteta
Da li je loše to što mame i tate, obično kad ne znaju kako da izađu na kraj s njima, detetu puštaju pesmice na Jutjubu – i dok jede, i...
Pusti me da plačem!
Isped mene su išli dete od svoje četiri godinice i mama. Dete je plakalo jer, koliko sam shvatila, nije dobilo željenu igračku. Mama mu je govorila: "nije to za plakanje!...
Светомир Бојанин: Радионица која производи љубав је породица
Породица није поприште борбе за власт, она је заснована на љубави, каже познати дечији психијатар проф.др Светомир Бојанин. Љубав је искуство које ту добијамо и које нас греје током читавог...
Nema komentara.