Kako na pravi način stimulisati izbor buduće profesije?
Postoje srećne porodice u kojima je izbor vrlo jasan: dete ima neke talente i sklonosti i samo shvata šta će biti kad poraste. Na primer, devojčica u sedmom razredu vidi sebe kao učiteljicu, to joj se dopada i želi da upiše Pedagoški fakultet. Sjajno! Ili seodmalena, po načinu razmišljanja, vidi da je dečak tehnički tip i postaće inženjer kao njegov deda. Super!
Međutim, šta ćemo ako dete nema ni naročitih želja ni sklonosti? Ne privlači ga ni ovo ni ono, nema posebnih postignuća ni iz jednog predmeta. Snaći će se i sa ovim i sa onim, ali ni za šta se ne može reći „to je to“. Kako na pravi način stimulisati izbor buduće profesije?
Fragment konsultacije
Majka: Ja još uvek ne vidim da moj sin ima bilo kakav cilj.
Konsultant: A zašto bi on morao da ima bilo kakav cilj? Cilj treba da imaš ti.
Majka: Ja da imam cilj za njega? Pa ne znam ni sama…
Konsultant: Ali znam ja. Tvoj cilj je da tvoje dete postane čovek na svom mestu čija će profesija biti tražena. Ti nemaš konkretan cilj da on postane violinista, lekar ili inženjer, ali tvoj cilj jeste da usmeriš sina na ono što će mu odgovarati i što će mu omogućiti dostojanstven život. Pametan je i sposoban, pa zato najpre razmotri zanimanja koja su tražena.
Majka: Koliko sam ja čitala, danas je nemoguće unapred reći šta je traženo. Danas se sve to vrlo brzo menja, bukvalno za pet godina je sve drugačije… I ne zna se šta će biti…
Konsultant: Onda odaberi profesiju koja će uvek trebati. Stomatolog, na primer. Bilo šta razumno je uvek bolje nego ništa ili nešto neodređeno…
Stop!
To nije kraj konsultacije, ali evo pitanja za vas: poštovani čitaoci, šta mislite o ovom savetu konsultanta? Samo ne žurite s odgovorom…
Postoji i drugačije mišljenje – da je odlučivati umesto deteta duboko pogrešno. Da to može detetu nanesti traumu i uništiti odnos sa detetom. Da, ima toga i lako ćete se setiti takvih primera. Kada roditelji i deca ratuju, kada to traje, onda deca svaki pritisak roditelja dočekuju na nož. I to ne zato što roditelji predlažu nešto loše i nešto što detetu ne odgovara, nego zato što to predlažu ti odvratni roditelji.
Ali ima i drugačije. Ima različitih porodica.
Kada su roditelji razumni i pametni, kada su roditelji i dete jedan tim, do takvih konflikata ne dolazi. Pametni roditelji imaju pametnu decu, pa stav „e baš neka mi se mami u inat smrznu uši“ – uopšte nije njihov. Najmanje što će ta deca učiniti jeste da će početi razmišljati zajedno sa roditeljima. Pored toga, talentovani roditelji će svoj izbor i progurati tako da dete smatra da je to iskreno njegov izbor.
Dobro, tako idealne porodice i takvi superroditelji verovatno negde postoje, ali šta da radimo mi koji nismo idealni? Normalni ljudi neka saslušaju konsultanta do kraja, pošto najzanimljivije tek dolazi.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
„Od straha smo nervozni, od nervoze umorni, od umora vičemo na decu. I posle nas grize savest…”
Piše: Snežana Golić, pedagog „Ne dao ti Bog šta ti majka misli”, govori šaljivi zaključak koji su donele prethodne generacije. Svaka nova generacija roditelja isti zaključak ponavlja od momenta kada...
Mrzite kad vam neko daje savete koje niste tražili. Zašto to onda radite svojoj deci?
Piše: Piter Grej, razvojni psiholog "Lepo se provedi," reče mama svojoj ćerki tinejdžerki. "Maaama, prestani moooolim te da mi govoriš šta da radim!" Saosećam sa obe strane u ovoj šali....
Ne čini umesto deteta ono što može da uradi samo
„Postoji jedno pravilo kojeg sam pokušavao da se pridržavam dok su mi deca bila mala, a ono glasi: NE ČINI UMESTO DETETA ONO ŠTO MOŽE DA URADI I SAMO. To...
Najkraća psihoterapija: Gospođo, to u stvari znači da ste vi dobra majka
Piše: Nebojša Jovanović, psiholog i psihoterapeut "Pre par godina pozove me jedna žena telefonom i glasom punim očaja priča mi o tome kako joj je život izgubio smisao jer je...
Nema komentara.