Kako pravilno prati voće i povrće koje nije organski uzgojeno

Pranje voća i povrća ipak ne treba olako shvatiti. Ne treba preterivati kao neki ljudi koji po nekoliko minuta deterdžentom peru jabuku, ali ga ne teba ni zanemariti. Idealno bi bilo kupovati samo organski uzgojeno voće i povrće. Još idealnije bi bilo imati komadić zemlje i uzgajati svoje sopstveno voće…

Idealno bi bilo kupovati samo organski uzgojeno voće i povrće. Još idealnije bi bilo imati komadić zemlje i uzgajati svoje sopstveno voće i povrće prirodnim metodama.

Nažalost, ovo drugo mnogi nemaju ili imaju, ali nemaju vremena posvetiti se bašti, a kupovno organski uzgojeno voće i povrće je mnogo skuplje od običnog. Zbog toga većina nas ipak kupuje na običnim pijacama, kod prodavaca koji su koristili razna sredstva da očuvaju i povećaju prinos svog roda. U gorim slučajevima, kupujemo od preprodavaca koji su kupili ono što prodaju od proizvođača na veliko.

Povrće i voće se tretira pesticidima, veštačkim đubrivima, fungicidima. Sem toga, na površini plodova žive mnogobrojne vrste bakterija i gljivica koje ne vidimo golim okom. Jedan deo ovih sredstava i mikroorganizama se spere sa plodova kišom. Ostatak ostane na površini ploda. Iako često nailazimo na podatke da se najviše vitamina krije u ljusci jabuke, istina je da se tu krije i najviše ovih toksičnih materija. Zato je jabuku poželjno oljuštiti ili baš, baš dobro oprati…

Na internetu postoji čitav niz metoda i saveta za pranje. Neki savetuju dodavanje sirćeta u vodu, neki običnog deterdženta (koji je svakako manje štetan od sredstava kojima su biljke prskane), limunovog soka ili sode bikarbone. Primena nekih od ovih dodataka ima donekle smisla, ali NIJEDAN od njih ne može ukloniti SVE što se nalazi na plodu. Sirće pomaže razaranje ćelijskog zida patogenih bakterija ili neutralisanje baznih pesticida, ali neće skinuti kisele komponente. Dodavanje ovakvih prirodnih supstanci sigurno neće štetiti, ali u mnogim slučajevima neće ni pomoći. Sem toga, na taj način se može promeniti i ukus nekih vrsta voća ili povrća.

U svetu postoje i komercijalna sredstva koja se dodaju vodi za pranje, ali naučna istraživanja su pokazala da njihova primena ne daje bolje rezultate i da služe proizvođačima da zarade što više novca.

Zaključak je da je najbolje sredstvo za pranje voća i povrća obična, hladna voda. U idealnom slučaju destilovana voda, ali kad nje nema, može i voda sa česme. Važno je različite vrste voća ili povrća prati na različite načine.

Ruke kojima peremo moraju biti čiste, kao i mesto gde peremo, naravno.
Plodovi se peru neposredno pre upotrebe, jer prerano pranje ubrzava truljenje.
Plodovi sa čvrstom korom (citrusi, jabuke, kruške) se peru pod mlazom vode, po mogućnosti uz upotrebu četke (posebno zbog toga što se često prskaju sredstvima koja stvaraju voštani sloj).
Karfiol ili brokoli koji mogu imati nečistoće i u untrašnjosti glavice dobro je potopiti u hladnu vodu na nekoliko minuta.
Lisnato povrće kao što je spanać ili zelena salata se mora razdvojiti na listove i svaki zasebno prati pod mlazom vode.
Breskve, kajsije, šljive i slično voće se pere pod mlazom hladne vode i posle se obriše jer inače veoma brzo istruli.
Grožđe, jagode i slično nežno voće se pere pod sporim mlazom vode, kratko i to neposredno pre jela.
Začinske biljke se brzim pokretima provlače kroz hladnu vodu i posle osuše ubrusom.

Pranje voća i povrća ipak ne treba olako shvatiti. Ne treba preterivati kao neki ljudi koji po nekoliko minuta deterdžentom peru jabuku, ali ga ne teba ni zanemariti. Obična, tekuća voda je najbolje i najpouzdanije sredstvo koje imamo i možemo ju slobodno što više koristiti, ali moramo biti svesni da je nemoguće u potpunosti ukloniti štetne materije sa plodova.

(Objavljeno u MEZZE Jul/Avgust 2013. Fotografije i tekst: Milkica Crevar Sakač.)