Ukoliko su odgovori na prethodna pitanja potvrdni, setite se da li ste nakon ovakvog detetovog ponašanja, pokušavali da ga “motivišete” prinudom, strahom od posledica ili jednostavno ste njegovo ponašanje pravdali nedostatkom elana i raspoloženja u datom momentu?
Čest je slučaj roditelja da prokrastinaciju kod dece ne razlikuju od lenjosti i manjka ambicioznosti. Pitanje koje vam može pomoći da napravite razliku i da ga na pravi način stimulišete jeste -Da li vaše dete odlučuje “iz stomaka”?
Deca koja odlučuju “iz stomaka” najčešće burno reaguju na podsećanje roditelja da neku obavezu nisu ispunili. Oni znaju da postoje negativne posledice odlaganja, osećaju se neprijatno ili krive sebe što odlažu bez potrebe ali, ipak, ne završavaju svoj zadatak ili ga završe u zadnjem momentu.
U osnovi prokrastinacije jeste najčešće diskonforna anksioznost, tj.nelagodnost koja se javlja zbog nekonfora.
Današnji roditelji imaju tendenciju da što manje opterećuju svoju decu, da im ne zadaju obaveze ili dužnosti pod izgovorom “on je mali” ili “ima kada da radi”, pa nauče svoju decu da ne prihvataju odgovornost za svoje postupke jer to može biti veoma nelagodno. U razvojnim stadijumima kada je, prosto, prirodno da dete ima obeze koje mora da ispunjava (vrtić, škola, trening…) može doći do odlaganja obaveza upravo zbog nelagodnosti ili straha od neuspeha. Ukoli je dete naučilo da će umesto njega i sigurno bolje od njega svaku aktivnost da uradi roditelj, u situacijama kada bude moralo samo nešto da uradi, osetiće nelagodnost, manjak samopouzdanja ili anksioznost. Pre nego što okrivite svoje dete da je lenjo ili neambiciozno razmislite da li ste u prošlosti zadatke obavljali umesto njega? Da li je ono naučilo da je mnogo bitnije da mu bude prijatno nego da obavi određenu zadatu aktivnost?
