Novo istraživanje otkriva šta roditelji čine prečesto ili nedovoljno, a šta pomaže ili odmaže u oblikovanju narcisoidnih karakteristika
Ako ne možete da otkrijete kako to da je vaša divna, pametna sedmogodišnjakinja odjednom opsjednuta selfijima, možda je pravi trenutak da malo razmislite o svom ponašanju.
Da li bi trebalo da ograničite svu tu ljubav i pažnju kojom obasipate svoje dete i malo uzdrmate njegovo samopouzdanje? Ili jednostavno detetu treba da kažete da je toliko bolje od ostalih da nema potrebe da to naglašava preteranim egoizmom?!
Odgovor na oba pitanja je definitivno: ne! Prema najnovijem holandskom istraživanju preterano uzdizanje u nebesa dece delimično je krivo za oblikovanje narcisoidnih malih osoba. Ali, ako se suzdržavate od iskazivanja pažnje takođe nećete učiniti puno dobrog, jer ćete smanjiti detetovo samopouzdanje, dok s druge strane nimalo nećete uticati na narcisoidne tendencije ako ih dete posjeduje, piše Tajm.
Gajim li ja to narcisa?
Dve teorije o tome odakle potiče narcisoidno ponašanje
Edi Brumelman sa Univerziteta u Amsterdamu želeo je da testira dve suprotstavljene teorije o tome odakle potiče narcisoidno ponašanje. Predstavnici jedne teorije tvrde da deca razviju narcisoidnost onda kada im roditelji uskraćuju pažnju. Oni napominju da roditelji to čine zato da bi sebe postavili na pijedestal i dobili odobravanje koje su njima uskraćivali roditelji.
Teorija suprotstavljenog tabora, međutim, tvrdi da su krivi oni roditelji koji previše cene mogućnosti svoje dece, zbog čega deca i sama počnu da proživljavaju svoju navodnu izuzetnost.
Ako se pitate što je toliko loše u malo narcisoidnog ponašanja, znajte da je reč o novom području ispitivanja, ali neki dokazi pokazuju da su takva deca agresivnija i sklonija zavisnostima, ističe Brumelman.
“Kad ne dobiju obožavanje koje žele, ili kad ih drugi kritikuju ili odbacuju, oni jednostavno postaju agresivniji”, kaže Brumelman i dodaje da je to ponašanje koje nije nimalo lepo ni kod odraslih osoba. Ipak, važno je napomenuti da odrasle osobe narcističkog poremećaja ličnosti obično nemaju najbolje razvijene društvene veštine.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ako je roditelj tužan, ako trpi u braku, to nije detetov problem
Hteli mi to ili ne, uticaj roditeljskih figura na nas, njihovu decu, je ogroman. To se nastavlja čak i kada smo uveliko odrasli ljudi. Često su naša osećanja prema majkama i...
Slavimo samoživost i samodovoljnost, a prevrćemo očima na nenajavljene posete i porodična okupljanja
Piše: Željka Kurjački Stanić, psiholog i psihoterapeut Danas sam čula da je jedna američka država donela zakon da se roditeljima koji ne ispoštuju želju svog PETOGODIŠNJEG deteta da promeni pol,...
Dete nije igračka koja se može do punoletstva držati u kući a onda odjednom postati mudar, zreo čovek
Ovaj članak će se mnogima učiniti čudan, zato što ga je napisao psiholog. Kao što je poznato, psiholozi nas asociraju na razgovore o istraumiranom unutarašnjem detetu koje živi unutar svakog...
Kriminolog dr Ivana Stevanović: Deca su nam postala roboti jer dobijaju telefon sa godinu ili dve!
Dr Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, istakla je danas na televiziji K1 da moramo da uđemo u pravi proces žaljenja i pre svega u proces podrške...
Nema komentara.