Kada sam bila trudna sa svojim prvim detetom, moj majčinski instinkt bio je u početnoj fazi. Međutim, uprkos tome bio je jako snažan. Nisam ni imala pojma koliko sve dok nisam dovela prijateljstvo u pitanje.
Pre nego što sam dobila prvo dete, bila sam puna samopouzdanja. Ali kada sam dobila bebu, shvatila sam da sam zakoračila u svet koji je bio potpuna nepoznanica za mene. Bebe su za mene bile potpuno nedokučiva stvorenja. Dok nisam ostala u drugom stanju, retko kada sam imala priliku da budem u društvu beba i trudnica, pa sam sa razlogom bila skroz nepripremljena na sva pitanja kojima sam odjednom bila zasuta. Da li ćeš povijati bebu? Da li ćeš kupiti cuclu varalicu? Da li ćeš maskirati bebu za Noć veštica?…
Doji i pusti druge da ne doje
Međutim, postojala je jedna stvar koju sam sigurno znala da neću raditi – neću dojiti svoju bebu!
Evo u čemu je stvar – imam veoma velike grudi, ali za razliku od većine žena koje maštaju da ih imaju, ja svoje grudi ne volim. One ne mogu da se smeste u običnu majicu, uvek ispadaju iz brushaltera i uglavnom su na meti pogleda muškaraca. Ali i pored svega toga, volela ih ili ne, ja sam ih uvek posmatrala kao seksualni predmet. Nikad se nisam zgražavala na prizor mame koja doji svoje dete, ali ideja da moje dete to radi mi nikada nije bila privlačna.
Nikada nisam mislila da će moja odluka biti toliko kontroverzna, s obzirom da su celog mog života jedino muškarci bili ti koje su moje grudi zanimale. Nisam razmišljala da će ženama, a pogotovo ne majkama, biti važno šta ću ja raditi sa svojim grudima. Ali, nisam bila u pravu.
Očigledno je da si iskomleksirana osoba. Ako grudi smatraš samo za seksualnu stvarčicu, onda po tebi i polni ženski organ služi isključivo za sex, ne i za rađanje. Poseti nekog stručnjaka i porazgovaraj sa njim, to je moj iskreni savet tebi. I kod ljudi i kod životinja je najnormanije dojenje i rađanje.
Koji debil!