Kako su deca izgubila jedan sat spavanja

Foto: Pixabay

Svi znamo da tinejdžeri nemaju baš običaj da “ležu s kokoškama”. To nije zato što žele da budu “veliki” već zbog toga što im postaje biološki nemoguće da zaspe u devet uveče. Kada uđu u pubertet, njihov unutrašnji sat za spavanje pomera tri sata unapred, ali način na koji je organizovan njihov život ne mari za ovu važnu činjenicu.

Studije na tinejdžerima iz svih krajeva sveta pokazuju isto – mozgovi adolescenata ne počinju da ispuštaju melatonin pre 11 sati uveče, i ne prestaju dok sunce dobrano ujutro ne odmakne iznad horizonta. Odrasli, s druge strane, ujutro se bude gotovo mez melatonina u svom telu.

Zbog toga što njihovim telima cirkuliše ovaj “spavački” hormon, tinedžeri koji moraju da ustaju pre osam sati nisu ni blizu sasvim budni i svesni niti na nivou zadataka koji im se postavljaju u školi. Zbog ove promene u cikardijskom ritmu, postaje praktično nemoguće za tinejdžera da uspešno uči ili pokazuje znanje u jutarnjim časovima.

Nedostatak sna pogađa tinejdžere ozbiljnije nego odrasle osobe. Umanjuje sposobnost učenja i vodi emotivnim problemima poput depresije i agresivnosti. Danas se hronična neispavanost sve više smatra uzrokom, a ne posledicom tinejdžerske depresije. Studija koju su sproveli istraživači sa Kolumbija univerziteta pokazala je da tinejdžeri koji idu na spavanje u 10 uveče ili ranije imaju manje šanse da pate od depresije ili suicidnih ideja u odnosu na one koji redovno ostaju budni do ponoći.

U knjizi “Zemlja snova: avanture u čudnoj nauci o spavanju” Dejvid K. Rendal navodi jednostavno rešenje za ovaj problem koji je isprobala jedna škola u američkoj državi Minesoti tokom 90-ih. Jednostavno, početak nastave ujutru pomeren je sa 7:00 na 8:30.

Kao rezultat ove promene, tinejdžeri su u proseku dobili sat vremena dodatnog spavanja svakog dana. I kako se to odrazilo na nihov učinak u školi?

Zbog toga što njihovim telima cirkuliše ovaj “spavački” hormon, tinedžeri koji moraju da ustaju pre osam sati nisu ni blizu sasvim budni i svesni niti na nivou zadataka koji im se postavljaju u školi.

U toku školske godine nakon uvođenja promene, broj sukoba u školi je opao, smanjio se broj dece koja su se osećala depresivno i manje đaka je napuštalo školovanje nego ranije. Ocene su se poboljšale, kao i rezultati učenika na standardizovanim testovima (SAT).

Čak i malo odlaganje početka nastave može imati značajan uticaj na učinak tinejdžera u školi.

Istraživači Hasbro istraživačkog centra na Rod Ajlandu utvrdili su da pomeranje početka nastave sa 8 na 8: 25 donela velike promene – manje pospanosti u toku dana, poboljšanje raspoloženja učenika, smanjen unos kofeina.

Kada se početak pomeri na 8:30, učenici spavaju čak 45 minuta duže, a pohađanje nastave je bolje.

Priredila: Jovana Papan

Izvor: Brain Pickings

Otvoreno pismo nastavnice roditeljima razmažene dece

Današnji tinejdžeri spori kao starci

Zašto se javlja nedostatak motivacije za učenje?

Šta deca žrtvuju za petice, da li ste se nekad zapitali?

Od 1. septembra moglo bi da bude ugašeno oko 350 malih škola

Oko 350 malih škola u Srbiji moglo bi da bude zatvoreno ukoliko od 1. septembra Ministarstvo prosvete počne da primenjuje izmenjeni član Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji predviđa...

Deca koja čitaju sa papira uspešnija od vršnjaka koji čitaju sa ekrana

Nova globalna studija pokazala je da, iako je čitanje u bilo kom obliku dobro za akademski uspeh dece, čitanje knjiga na papiru ima bolji efekat nego elektronske knjige. Studija je...

Školama u Srbiji stižu i tužbe zbog četvorki

Ovih dana mediji pišu o dešavanjima u školama u Hrvatskoj, gde se nastavnici bune protiv sistema u kom su pritisci na njih postali neizdrživi. Međutim, naše škole vrlo malo zaostaju,...

Zašto bi đaci ustajali nastavnicima? Dilema koja je podelila Srbiju

Na društvenim mrežama se ovih dana pokrenula polemika da li učenici treba da ustanu kada nastavnik ili profesor uđe u učionicu. Jedni su za ustajanje, drugi protiv, a mi smo...