Kako su deca izgubila jedan sat spavanja

Zbog ove promene u cikardijskom ritmu, postaje praktično nemoguće za tinejdžera da uspešno uči ili pokazuje znanje u jutarnjim časovima.

Svi znamo da tinejdžeri nemaju baš običaj da “ležu s kokoškama”. To nije zato što žele da budu “veliki” već zbog toga što im postaje biološki nemoguće da zaspe u devet uveče. Kada uđu u pubertet, njihov unutrašnji sat za spavanje pomera tri sata unapred, ali način na koji je organizovan njihov život ne mari za ovu važnu činjenicu.

Studije na tinejdžerima iz svih krajeva sveta pokazuju isto – mozgovi adolescenata ne počinju da ispuštaju melatonin pre 11 sati uveče, i ne prestaju dok sunce dobrano ujutro ne odmakne iznad horizonta. Odrasli, s druge strane, ujutro se bude gotovo mez melatonina u svom telu.

Zbog toga što njihovim telima cirkuliše ovaj “spavački” hormon, tinedžeri koji moraju da ustaju pre osam sati nisu ni blizu sasvim budni i svesni niti na nivou zadataka koji im se postavljaju u školi. Zbog ove promene u cikardijskom ritmu, postaje praktično nemoguće za tinejdžera da uspešno uči ili pokazuje znanje u jutarnjim časovima.

Nedostatak sna pogađa tinejdžere ozbiljnije nego odrasle osobe. Umanjuje sposobnost učenja i vodi emotivnim problemima poput depresije i agresivnosti. Danas se hronična neispavanost sve više smatra uzrokom, a ne posledicom tinejdžerske depresije. Studija koju su sproveli istraživači sa Kolumbija univerziteta pokazala je da tinejdžeri koji idu na spavanje u 10 uveče ili ranije imaju manje šanse da pate od depresije ili suicidnih ideja u odnosu na one koji redovno ostaju budni do ponoći.

U knjizi “Zemlja snova: avanture u čudnoj nauci o spavanju” Dejvid K. Rendal navodi jednostavno rešenje za ovaj problem koji je isprobala jedna škola u američkoj državi Minesoti tokom 90-ih. Jednostavno, početak nastave ujutru pomeren je sa 7:00 na 8:30.

Kao rezultat ove promene, tinejdžeri su u proseku dobili sat vremena dodatnog spavanja svakog dana. I kako se to odrazilo na nihov učinak u školi?

Zbog toga što njihovim telima cirkuliše ovaj “spavački” hormon, tinedžeri koji moraju da ustaju pre osam sati nisu ni blizu sasvim budni i svesni niti na nivou zadataka koji im se postavljaju u školi.

U toku školske godine nakon uvođenja promene, broj sukoba u školi je opao, smanjio se broj dece koja su se osećala depresivno i manje đaka je napuštalo školovanje nego ranije. Ocene su se poboljšale, kao i rezultati učenika na standardizovanim testovima (SAT).

Čak i malo odlaganje početka nastave može imati značajan uticaj na učinak tinejdžera u školi.

Istraživači Hasbro istraživačkog centra na Rod Ajlandu utvrdili su da pomeranje početka nastave sa 8 na 8: 25 donela velike promene – manje pospanosti u toku dana, poboljšanje raspoloženja učenika, smanjen unos kofeina.

Kada se početak pomeri na 8:30, učenici spavaju čak 45 minuta duže, a pohađanje nastave je bolje.

 

Priredila: Jovana Papan

Izvor: Brain Pickings

 

 

 

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Da se naše trudnice i porodilje tretiraju kao u Britaniji – većina ne bi bila zadovoljna

Hrvatski profesor Žarko Alfirević već 25 godina radi u Velikoj Britaniji kao ginekolog, i tvrdi da je otkrio najveću razliku u zdravstvenim sistemima dve zemlje. "Onako kako se žene porađaju ovde, Balkankama se ne bi svidelo" - zaključuje profesor Alfirević.

Određen pritvor majci koja je pretukla nastavnicu na Novom Beogradu

Oglasilo se tužilaštvo o majci koja je pretukla nastavnicu na Novom Beogradu

NIKADA roditelj ne može da nagovori čoveka sigurnog u ispravnost svojih stavova ni da da peticu, ni da da jedinicu

Kao neko ko je bio deo prosvetnog sistema, sada i jesam i nisam, a možda ću nekada ponovo biti, želim javno da se ogradim od trenutne slike koju prosveta šalje u etar.

Pomera se MALA MATURA 2024 zbog verskih praznika

Zbog verskih praznika zakazani testovi u okviru male mature biće pomereni

Đaci iz Srbije lošiji od vršnjaka iz Hrvatske i Slovenije: Naši učenici kaskaju godinu i po dana i gube trku sa ostalima

Prema nizu međunarodnih testiranja, među kojima su najviše pažnje privukli rezultati PISA testova đaci u Srbiji lošiji su u proseku od svojih vršnjaka iz zemalja OECD i u čitanju, i u matematici i u nauci.

Pratite nas

KOMENTARI

1 COMMENT

  1. Zvuči potpuno logično i normalno.
    Sve treba biti po meri onih koji učestvuju! Pa i škola po đacima!

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img