Kako su deca izgubila jedan sat spavanja

Foto: Pixabay

Svi znamo da tinejdžeri nemaju baš običaj da “ležu s kokoškama”. To nije zato što žele da budu “veliki” već zbog toga što im postaje biološki nemoguće da zaspe u devet uveče. Kada uđu u pubertet, njihov unutrašnji sat za spavanje pomera tri sata unapred, ali način na koji je organizovan njihov život ne mari za ovu važnu činjenicu.

Studije na tinejdžerima iz svih krajeva sveta pokazuju isto – mozgovi adolescenata ne počinju da ispuštaju melatonin pre 11 sati uveče, i ne prestaju dok sunce dobrano ujutro ne odmakne iznad horizonta. Odrasli, s druge strane, ujutro se bude gotovo mez melatonina u svom telu.

Zbog toga što njihovim telima cirkuliše ovaj “spavački” hormon, tinedžeri koji moraju da ustaju pre osam sati nisu ni blizu sasvim budni i svesni niti na nivou zadataka koji im se postavljaju u školi. Zbog ove promene u cikardijskom ritmu, postaje praktično nemoguće za tinejdžera da uspešno uči ili pokazuje znanje u jutarnjim časovima.

Nedostatak sna pogađa tinejdžere ozbiljnije nego odrasle osobe. Umanjuje sposobnost učenja i vodi emotivnim problemima poput depresije i agresivnosti. Danas se hronična neispavanost sve više smatra uzrokom, a ne posledicom tinejdžerske depresije. Studija koju su sproveli istraživači sa Kolumbija univerziteta pokazala je da tinejdžeri koji idu na spavanje u 10 uveče ili ranije imaju manje šanse da pate od depresije ili suicidnih ideja u odnosu na one koji redovno ostaju budni do ponoći.

U knjizi “Zemlja snova: avanture u čudnoj nauci o spavanju” Dejvid K. Rendal navodi jednostavno rešenje za ovaj problem koji je isprobala jedna škola u američkoj državi Minesoti tokom 90-ih. Jednostavno, početak nastave ujutru pomeren je sa 7:00 na 8:30.

Kao rezultat ove promene, tinejdžeri su u proseku dobili sat vremena dodatnog spavanja svakog dana. I kako se to odrazilo na nihov učinak u školi?

Zbog toga što njihovim telima cirkuliše ovaj “spavački” hormon, tinedžeri koji moraju da ustaju pre osam sati nisu ni blizu sasvim budni i svesni niti na nivou zadataka koji im se postavljaju u školi.

U toku školske godine nakon uvođenja promene, broj sukoba u školi je opao, smanjio se broj dece koja su se osećala depresivno i manje đaka je napuštalo školovanje nego ranije. Ocene su se poboljšale, kao i rezultati učenika na standardizovanim testovima (SAT).

Čak i malo odlaganje početka nastave može imati značajan uticaj na učinak tinejdžera u školi.

Istraživači Hasbro istraživačkog centra na Rod Ajlandu utvrdili su da pomeranje početka nastave sa 8 na 8: 25 donela velike promene – manje pospanosti u toku dana, poboljšanje raspoloženja učenika, smanjen unos kofeina.

Kada se početak pomeri na 8:30, učenici spavaju čak 45 minuta duže, a pohađanje nastave je bolje.

Priredila: Jovana Papan

Izvor: Brain Pickings

Kako da zaštitimo decu od dece

Što više vremena napolju, to bolji dečji san

15 mališana koje je san savladao u nezgodan čas

Kako siromaštvo šteti mozgu deteta

Krizni štab doneo odluku o povratku đaka u škole po modelu od septembra

Krizni štab je ozvaničio odluku da se od ponedeljka, 19. aprila, škole vraćaju na model rada kakav je bio na početku aktuelne 2020/21. To znači da će srednjoškolci jednu nedelju...

Pedagog Snežana Golić: Kako pomoći detetu oko profesionalne orijentacije

Ovih dana aktuelna je profesionalna orijentacija. Pedagog Snežana Golić podelila je sa nama svoje savete roditeljima maturanata: Informator nije biblija Nemojte sa...

“Poklonite im ocene” – reakcije na upustvo Ministarstva prosvete o ocenjivanju

Upustvo koje je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uputilo direktorima srednjih škola da se u buduće prilikom ocenjivanja insistira samo na bitnom sadržaju neće mnogo promeniti dosadašnji proces provere...

Katastrofalno znanje srednjoškolaca

Piše: V. Andrić Gimnazijalci su u proseku uspeli da reše tek dva od 20 zadataka iz matematike, a đaci srednjih stručnih škola jedan. Na testu iz srpskog jezika, gimnazijalci su...