Zbog ove promene u cikardijskom ritmu, postaje praktično nemoguće za tinejdžera da uspešno uči ili pokazuje znanje u jutarnjim časovima.
Foto: Pixabay
Svi znamo da tinejdžeri nemaju baš običaj da “ležu s kokoškama”. To nije zato što žele da budu “veliki” već zbog toga što im postaje biološki nemoguće da zaspe u devet uveče. Kada uđu u pubertet, njihov unutrašnji sat za spavanje pomera tri sata unapred, ali način na koji je organizovan njihov život ne mari za ovu važnu činjenicu.
Studije na tinejdžerima iz svih krajeva sveta pokazuju isto – mozgovi adolescenata ne počinju da ispuštaju melatonin pre 11 sati uveče, i ne prestaju dok sunce dobrano ujutro ne odmakne iznad horizonta. Odrasli, s druge strane, ujutro se bude gotovo mez melatonina u svom telu.
Zbog toga što njihovim telima cirkuliše ovaj “spavački” hormon, tinedžeri koji moraju da ustaju pre osam sati nisu ni blizu sasvim budni i svesni niti na nivou zadataka koji im se postavljaju u školi. Zbog ove promene u cikardijskom ritmu, postaje praktično nemoguće za tinejdžera da uspešno uči ili pokazuje znanje u jutarnjim časovima.
Nedostatak sna pogađa tinejdžere ozbiljnije nego odrasle osobe. Umanjuje sposobnost učenja i vodi emotivnim problemima poput depresije i agresivnosti. Danas se hronična neispavanost sve više smatra uzrokom, a ne posledicom tinejdžerske depresije. Studija koju su sproveli istraživači sa Kolumbija univerziteta pokazala je da tinejdžeri koji idu na spavanje u 10 uveče ili ranije imaju manje šanse da pate od depresije ili suicidnih ideja u odnosu na one koji redovno ostaju budni do ponoći.
U knjizi “Zemlja snova: avanture u čudnoj nauci o spavanju” Dejvid K. Rendal navodi jednostavno rešenje za ovaj problem koji je isprobala jedna škola u američkoj državi Minesoti tokom 90-ih. Jednostavno, početak nastave ujutru pomeren je sa 7:00 na 8:30.
Kao rezultat ove promene, tinejdžeri su u proseku dobili sat vremena dodatnog spavanja svakog dana. I kako se to odrazilo na nihov učinak u školi?
Zbog toga što njihovim telima cirkuliše ovaj “spavački” hormon, tinedžeri koji moraju da ustaju pre osam sati nisu ni blizu sasvim budni i svesni niti na nivou zadataka koji im se postavljaju u školi.
U toku školske godine nakon uvođenja promene, broj sukoba u školi je opao, smanjio se broj dece koja su se osećala depresivno i manje đaka je napuštalo školovanje nego ranije. Ocene su se poboljšale, kao i rezultati učenika na standardizovanim testovima (SAT).
Čak i malo odlaganje početka nastave može imati značajan uticaj na učinak tinejdžera u školi.
Istraživači Hasbro istraživačkog centra na Rod Ajlandu utvrdili su da pomeranje početka nastave sa 8 na 8: 25 donela velike promene – manje pospanosti u toku dana, poboljšanje raspoloženja učenika, smanjen unos kofeina.
Kada se početak pomeri na 8:30, učenici spavaju čak 45 minuta duže, a pohađanje nastave je bolje.
Priredila: Jovana Papan
Izvor: Brain Pickings
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Skraćeni časovi dobri za đake, roditelji teško usklađuju obaveze
Đaci iz Srbije ove godine mogu da kažu da imaju uslove kao njihovi drugari upisani u neku od elitnih privatnih škola. Tako izgleda bar na prvi pogled. U učionicama projektovanim...
Zašto prećutkujemo svojoj deci istinu o uspehu?
Mnogi od nas još mogu da čuju glas svojih roditelja kako im govori stvari poput: “Kako misliš ti s tim ocenama da upišeš neki dobar fakultet?” ili “Bez dobre škole...
Da li su vaši roditelji govorili loše o nastavnicima pred vama?
Način realizacije nastavnog procesa u novoj školskoj godini je specifičan. Koliko je dobar ili loš, to će pokazati vreme. Ono što svi mi treba da učinimo je da uspostavimo takav...
Dr Tiodorović: Predložiću da se fizičko vrati u školske sale
Oštra polemika koja se u javnosti vodi zbog nelogične odluke Kriznog štaba da zabrani održavanje časova fizičkog u fiskulturnim salama, dok se u tim istim salama, sa istom decom, popodne...
Zvuči potpuno logično i normalno.
Sve treba biti po meri onih koji učestvuju! Pa i škola po đacima!