Kako su deca izgubila jedan sat spavanja

Foto: Pixabay

Svi znamo da tinejdžeri nemaju baš običaj da “ležu s kokoškama”. To nije zato što žele da budu “veliki” već zbog toga što im postaje biološki nemoguće da zaspe u devet uveče. Kada uđu u pubertet, njihov unutrašnji sat za spavanje pomera tri sata unapred, ali način na koji je organizovan njihov život ne mari za ovu važnu činjenicu.

Studije na tinejdžerima iz svih krajeva sveta pokazuju isto – mozgovi adolescenata ne počinju da ispuštaju melatonin pre 11 sati uveče, i ne prestaju dok sunce dobrano ujutro ne odmakne iznad horizonta. Odrasli, s druge strane, ujutro se bude gotovo mez melatonina u svom telu.

Zbog toga što njihovim telima cirkuliše ovaj “spavački” hormon, tinedžeri koji moraju da ustaju pre osam sati nisu ni blizu sasvim budni i svesni niti na nivou zadataka koji im se postavljaju u školi. Zbog ove promene u cikardijskom ritmu, postaje praktično nemoguće za tinejdžera da uspešno uči ili pokazuje znanje u jutarnjim časovima.

Nedostatak sna pogađa tinejdžere ozbiljnije nego odrasle osobe. Umanjuje sposobnost učenja i vodi emotivnim problemima poput depresije i agresivnosti. Danas se hronična neispavanost sve više smatra uzrokom, a ne posledicom tinejdžerske depresije. Studija koju su sproveli istraživači sa Kolumbija univerziteta pokazala je da tinejdžeri koji idu na spavanje u 10 uveče ili ranije imaju manje šanse da pate od depresije ili suicidnih ideja u odnosu na one koji redovno ostaju budni do ponoći.

U knjizi “Zemlja snova: avanture u čudnoj nauci o spavanju” Dejvid K. Rendal navodi jednostavno rešenje za ovaj problem koji je isprobala jedna škola u američkoj državi Minesoti tokom 90-ih. Jednostavno, početak nastave ujutru pomeren je sa 7:00 na 8:30.

Kao rezultat ove promene, tinejdžeri su u proseku dobili sat vremena dodatnog spavanja svakog dana. I kako se to odrazilo na nihov učinak u školi?

Zbog toga što njihovim telima cirkuliše ovaj “spavački” hormon, tinedžeri koji moraju da ustaju pre osam sati nisu ni blizu sasvim budni i svesni niti na nivou zadataka koji im se postavljaju u školi.

U toku školske godine nakon uvođenja promene, broj sukoba u školi je opao, smanjio se broj dece koja su se osećala depresivno i manje đaka je napuštalo školovanje nego ranije. Ocene su se poboljšale, kao i rezultati učenika na standardizovanim testovima (SAT).

Čak i malo odlaganje početka nastave može imati značajan uticaj na učinak tinejdžera u školi.

Istraživači Hasbro istraživačkog centra na Rod Ajlandu utvrdili su da pomeranje početka nastave sa 8 na 8: 25 donela velike promene – manje pospanosti u toku dana, poboljšanje raspoloženja učenika, smanjen unos kofeina.

Kada se početak pomeri na 8:30, učenici spavaju čak 45 minuta duže, a pohađanje nastave je bolje.

Priredila: Jovana Papan

Izvor: Brain Pickings

Ekranizam je sličan autizmu: Dete razvija “unutrašnje svetove”

Najsmešniji dečji izgovori: “Ne mogu da spavam, poješće me krevet”

6 naučno dokazanih činjenica o učenju

Kako uspavati dete u 100 jednostavnih koraka

Dve sedmice onlajn škola? Tiodorović: “Stiže nam grip”

"Ovaj talas ima dve faze, a mi smo sada pri kraju prve faze. U toj fazi obolevaju mladi, ljudi srednjih godina, a takođe, razbolevaju se i deca. Druga faza tek...

Odluka o tome kad i kako će početi drugo polugodište u sredu

Odluku o tome koji će se model nastave primenjivati na početku drugog polugodišta i da li će ono uopšte početi kad je planirano trebalo bi da bude donesena u sredu...

Kažeš da je nama u prosveti lako?

Kolumna: Sunđeri i krede Autor: Boris Jašović Kažeš da je nama u prosveti lako. Da slobodnog vremena imamo za izvoz. Da ništa ne radimo. Da ništa ne proizvodimo. Da smo...

,,ODLAZI, TI SI LOŠ!” Kako kroz školu prolaze deca, koja su već u prvim razredima označena kao dobra” ili „loša”

Kako kroz školu prolaze deca, koja su već u prvim razredima označena kao dobra" ili „loša" bila je tema jednog istraživanja. Psiholog je redovno posećivala časove prvog i drugog razreda...