Učitelj je rekao da je mom osmogodišnjem sinu za domaći dovoljno pola sata dnevno, ali je njemu redovno bio potreban jedan sat, pa i više od toga. Kukao je, žalio se da je to što radi dosadno ili preteško i nije uspevao da se koncentriše. Mi smo ga opominjali, zvocali mu i vikali na njega. Njegov domaći bio je za sve nas svakodnevna muka i uzrok nerviranja. Izgledalo je kao da mi imamo domaći, a ne on.
Možda imate dete koje, kao dečak iz ove priče, pravi veliki problem oko domaćih zadataka, verovatno zbog nedostatka samopouzdanja. Ili je vaše dete možda veoma savesno i trudi se da uradi najbolje što može i da ima odličan uspeh, pa zato provodi previše vremena radeći zadatke. Moguće je takođe da imate dete koje misli da domaći treba uraditi što je brže moguće i zato ga uvek zbrza i izgreši.
Dobre navike u vezi s domaćim zadacima veoma su važne. Ako deci dozvolimo da gnjave s domaćim i da ga rade bez mnogo volje ili da ga otaljavaju na brzinu, od njega neće imati mnogo koristi, neće se sobom ponositi i neće naučiti sve ono što mogu da nauče iz svakog zadatka ili aktivnosti.
S druge strane, kada decu učimo tome da se posvete onome što rade i da daju sve od sebe, kada ih na to navikavamo, ona osećaju da su sve uspešnija, samopouzdanje im raste, imaju veću motivaciju, postaju samostalnija, spremnija su na saradnju i pružaju manji otpor. Zato deci za naše dobro, kao i za njihovo dobro, moramo pomoći da nauče kako se uči.
Odredite vreme za izradu domaćih zadataka za svaki dan (osim nedelje).
Stvorite detetu naviku da svakoga dana, osim nedelje, sedne i uradi bar deo domaćeg, čak i kada to nije zadato za naredni dan.
Jedan slobodan dan nedeljno omogućava detetu da toga dana ne razmišlja o školskim obavezama.
Možda vam izgleda čudno da dete treba da radi domaći iako mu ništa nije zadato, ali za to postoji dobar razlog. Dva ili više dana zaredom bez domaćeg može znatno otežati ponovno uspostavljanje rutine kada dođe ponedeljak.
Onih dana kada ne ide u školu vreme za domaći treba da bude ujutru jer je to sigurnije. Prethodne večeri obavite preslišavanje o planu za domaći za naredni dan kako bi dete bilo pripremljeno. To uvek pomaže u smanjivanju otpora. Ako čekate da s detetom o tome razgovarate neposredno pre nego što treba da počne s radom, verovatno ćete naići na otpor.
Dete treba da radi domaći dok je odmorno.
Kada planirate vreme za domaći, odredite da ono bude dovoljno rano da dete stigne da ga završi dok je još odmorno; u protivnom, biće problema i s ponašanjem i sa učinkom.
Većini dece potrebno je da se posle škole opuste i da nešto pojedu pre nego što sednu da rade domaće zadatke. Zdrava užina i aktivan odmor pomoći će deci da se relaksiraju i osveže. Sedenje ispred ekrana pak neće ih osvežiti niti će ih motivisati – naprotiv, ubiće im volju za sve drugo.
Rad pre igre.
Jedan od najboljih načina na koji će se deci pomoći da ozbiljno shvate domaće zadatke jeste pravilo da domaći i ponavljanje gradiva moraju valjano da se obave kako bi se dobila dozvola za slobodne aktivnosti, kao što su:
- televizija, kompjuter, video-igre itd.;
- telefoniranje ili slanje poruka drugarima;
- izlazak iz kuće;
- slušanje muzike itd.
Ovo pravilo decu uči tome da nagrade i povlastice moraju prvo da se zasluže, a ne da se očekuju odmah.
Odredite svrsishodne pauze.
Domaći i ponavljanje gradiva mogu da frustriraju i da iscrpljuju psihički, naročito decu i tinejdžere koji još ne znaju da uče. Kako biste sprečili premaranje, uvedite pravilo da na svakih petnaest do trideset minuta, u zavisnosti od detetove sposobnosti koncentrisanja, ono napravi pauzu koju će provesti aktivno, a ne ispred ekrana. Odredite vreme pauza unapred. To će s vremenom suzbiti detetovu sklonost ka žaljenju ili izmišljanju izgovora da bi ustalo i radilo nešto drugo.
Prvo treba uraditi ono što je najteže.
Pobrinite se da dete uradi najteži deo posla dok mu je mozak sasvim odmoran. Učenje će se tako odvijati na najbolji mogući način jer neće postojati pritisak koji će loše uticati na raspoloženje, što se dešava kada se nešto neprijatno odlaže za kraj.
Podelite svaki zadatak u tri odvojene faze.
Prva faza
Čak i kada su u pitanju jednostavni zadaci, tražite od deteta da vam tačno kaže šta, kako, gde i zašto treba da uradi. Postavite mu sugestivna pitanja kako biste ga naveli na to da pažljivo razmisli o onim aspektima zadatka kojih možda nije svesno ili bi moglo da ih previdi:
Koliko strana treba da ima pismeni sastav?
Šta ćeš da uradiš ako ne znaš kako se neka reč pravilno piše?
Gde zapisuješ broj koji prenosiš?
Možete mu reći šta i kako treba da radi jedino ako je neki od njegovih odgovora netačan, nepotpun ili konfuzan. Kada to razjasnite, ponovo mu postavite isto pitanje onoliko puta koliko je potrebno da bi vam tačno reklo šta treba da radi i kako će to uraditi.
Druga faza
Dete treba da radi domaći bez ičije pomoći. Uz veoma retke izuzetke, domaći zadaci treba da se rade samostalno. Ako mislite da će mu možda biti potrebna neka pomoć, pitanja o tome uvrstite u preslišavanje u prvoj fazi.
Treća faza
Poslednja faza je faza popravljanja. U njoj navodimo dete na to da obrati veću pažnju na detalje, da bude temeljitije, preciznije i da uoči greške.
- Prvo, i vi i dete treba da pronađete tri odlike zadatka koje možete opisno pohvaliti. Deca mnogo uče iz razgovora o tome šta su dobro uradila.
- Nemojte dozvoliti detetu da kaže samo: „To je u redu“ ili možda „Moji odgovori su dobri“, što bi bilo malo više opisno. Umesto toga, insistirajte da bude konkretnije. Moglo bi da kaže: „Napisao sam četiri činjenice o fotosintezi“
- Onda i vi i dete pronađite po dve greške ili mesta koja treba ispraviti. Najčešće ćete verovatno primetiti da je potrebno više od dve ispravke. Ali pomenite samo dve; u protivnom, možete obeshrabriti dete. Razgovarajte s njim o onome što treba poboljšati, a onda neka dete unese ispravke.
Uklonite sve što detetu može da odvuče pažnju.
Deci će biti mnogo lakše da sednu i usredsrede se na domaći ako u kući ne postoji ništa što im za to vreme može odvući pažnju. Vodite računa o tome da ne budu uključeni elektronski uređaji koje dete može čuti; S detetom sklonite sa stola sve igračke, mobilne telefone i ono što je nepotrebno; Premestite u drugu sobu kućne ljubimce koji bi detetu mogli da odvuku pažnju; Ako imate malo dete koje ne može da ostane sâmo u drugoj sobi, dajte mu da radi nešto što će mu potpuno zaokupiti pažnju, tako da ne prekida starije dete dok radi domaće zadatke.
Planirajte dan realistično
Domaći zadaci, kao važan preduslov za uspeh u školi, treba da budu apsolutno jasan prioritet, kojem se tokom šest dana u nedelji posvećuje određeno vreme. Napravite plan i postavite ga na vidno mesto u kući kako biste svi mogli često da ga pogledate. To će znatno smanjiti zbrku i otpor.
Oko domaćeg zadatka ne mora da se vodi bitka. Detetovo ponašanje možete da promenite primenjujući opisana pravila i rutine u vezi s domaćim zadacima koji su se pokazali uspešnim u mnogim porodicama.
Strategije o kojima je bilo reči u ovom tekstu preuzete su iz knjige Mirnije, lakše, srećnije roditeljstvo u izdanju Kreativnog centra. Pored opisanih pravila, u knjizi ćete naći još mnogo konkretnih primera ne samo o tome kako da podstaknete dete da uradi domaći, već i tehnike kako brzo da zaustavite loše ponašanje, zatim metod u šest koraka pomoću kojeg se deca uče da urade ono što tražite kada im se to jednom kaže i još mnogo delotvornih strategija.
Kada jednom ovladate opisanim tehnikama i počnete da ih primenjujete, nećete više voditi neprekidne borbe s decom jer će ona postati poslušnija, samostalnija, obzirnija, samopouzdanija i spremnija za saradnju.
Izvor: Detinjarije.com
