Dolazak bebe na ovaj svet nešto je što se graniči sa magijom, što predstavlja čudo i što treba da se slavi. Ipak, prvi dani sa bebom mogu biti mnogo manje magični, a mnogo naporniji nego što smo očekivali – pogotovo za nove mame.
Znamo li zaista kako se osećaju nove mame? Šta je to što se zaboravilo, a šta se bez ikakvog osnova i dalje očekuje od žena kad postanu mame?
„Stari su to znali. Kad se dete rodi, u kuću nove majke dolazila je neka žena iz familije i pomagala joj u svemu.
Danas se rugamo i osuđujemo majku koja smogne snage da kaže „ne mogu više“. Pitamo je „ko te je terao da rađaš?“, govorimo joj „a svidelo ti se kad si se se*ala!“ i slične gadosti.
A bebe… predivne, mirisne, nežne… ali beskrajno bespomoćne i zbog toga izuzetno naporne za negovanje. Ima beba koje ne spavaju mesecima, ima beba koje stalno plaču, ima beba koje bi stalno da sisaju, ali mama je mama i MORA izdržati.
Kao da je majka apstraktno i magično biće koje zavlada ženom čim se porodi i sve zna i sve može. A ne može. Jer u moderno vreme u kom živimo, nema podrške familije i okoline kao nekada, mama je najčešće sama sa svojim umorom, nespavanjem i burom hormona.
Pročitajte i: Kad sam čula ‘Bebe, zauzele ste mi pola ordinacije’ – osetila sam ogromno olakšanje
Zato, molim vas, budite nežni prema mamama. Ako idete da vidite bebu, sami skuvajte tu kafu, i sebi i mami, operite suđe. Ponudite da malo držite bebu, neka ona ode da se istušira, neka malo sedne, neka gleda kroz prozor…
Pitajte je treba li da se uključi mašina, da se prostre veš, da se spremi večera i uradite to.
Naručite joj neku hranu. Prošetajte bebu u kolicima dok je ona malo sama.
Mame nisu superheroji, a ništa manje od njih ne očekujemo da budu.“
