Kazne koje stvarno deluju

Cilj kazne je da poboljša buduće ponašanje. Najkorisnija kazna koju znam jeste ono što nazivam ponavljanjem scene.

Sada je vreme da razgovaramo o tome šta možemo da uradimo kako bismo smanjili mogućnost ponavljanja lošeg ponašanja. Tu kazne mogu biti veoma korisne.

Ponavljanje scene

Cilj kazne je da poboljša buduće ponašanje. Najkorisnija kazna koju znam jeste ono što nazivam ponavljanjem scene. To je mala kazna i za nju je potrebno manje od minuta, a veoma je delotvorna. Potrebno je da zajedno ponovite scenu koja se dogodila, ali tako da dete ovoga puta odmah, bez pogovora, uradi ono što ste tražili.

Izvedite ponavljanje scene posle svake neposlušnosti, velike ili male, jer dete tako uvežbava dobro ponašanje – na primer, da pristojno razgovara, da samo uradi sve što može, da vas bez pogovora posluša kada mu jednom kažete da nešto uradi itd.

Ponavljanje scene će uticati na njegovo buduće ponašanje mnogo više nego kritika ili očitana bukvica. Preslišavanje u neutralno vreme o tome kako treba da se ponaša i ponavljanje scene posle lošeg ponašanja izuzetno su delotvorna kombinacija. A ponavljanje scene kao disciplinska mera uvek ima pozitivan ishod. Incident se završi ispravljanjem greške i prethodni postupak pada u zaborav. U detetovom dugoročnom pamćenju ostaje zabeleženo ono što je poslednje uradilo – postupilo je dobro i vi ste njime bili zadovoljni.

UKRATKO

Ponavljanje scene možete da primenite za sve prekršaje, veće ili manje.

Najbolje je da se ponavljanje scene primeni što brže posle lošeg postupka. Ali morate sačekati da se i vi i dete smirite. Ponovite scenu pre nego što budete s detetom razgovarali o bilo čemu, pre nego što mu odgovorite na bilo kakva pitanja, pre nego što mu date dozvolu da bilo šta uradi, pre nego što bilo šta uradite za njega.

Zamislimo da ste rekli: „Vreme je za domaći“ (nakon što ste mu odbrojavanjem pomogli da lakše pređe s jedne aktivnosti na drugu) i dete vas je prvo ignorisalo ili se pobunilo, ali ste vi ostali mirni i odlučni i na kraju vas je poslušalo. Čim je prestalo da se prepire, mogli ste da kažete: „Sada ćemo da ponovimo scenu. Ja ću reći: Vreme je za domaći, a ti se ovoga puta nećeš pobuniti. Šta ćeš umesto toga da uradiš?“ Pošto se smirilo, dete će verovatno odgovoriti: „Sešću za radni sto“, „Izvadiću knjige“ ili „Reći ću dobro.“ Kao rezultat ovog razgovora, koji zaista predstavlja mini-preslišavanje jer ste postavljali pitanja, a dete je odgovaralo, bićete sigurni da ono zna pravi odgovor. Tada oboje odglumite scenu o kojoj je reč. Vi kažete: „Vreme je za domaći“, a dete odgovori nešto poput: „Dobro“, i krene ka svom radnom stolu.

UKRATKO

Ponavljanje scene kao disciplinska mera uvek ima pozitivan ishod.

Evo još jednog primera ponavljanja scene. Recimo da dete s vama drsko razgovara. Nepristojno ponašanje, rečnik ili ton gotovo uvek su izazvani snažnim neprijatnim osećanjem. To je obično ljutnja, a ponekad i strah. Ne trudite se da ga ispravite ili kažete nešto besmisleno kao: „S majkom se tako ne razgovara.“ Vaše dete je s vama upravo tako razgovaralo. Gotovo svaka roditeljska reakcija na drskost pričinjava detetu ili tinejdžeru zadovoljstvo jer mu pokazuje da vas može izazvati.

Umesto toga, sačekajte nekoliko sekundi i, kada se smiri, opisno ga pohvalite. Onda sačekajte još malo i pitajte ga da li je spremno za ponavljanje scene. Prilikom ponavljanja scene dete će morati da kaže kako se oseća, ali koristeći pristojne reči. Ako ste s njim često izvodili preslišavanje o tome kako treba na pristojan način da izrazi svoje mišljenje i snažna osećanja, ono će znati to da uradi. Zato će verovatno biti voljno i za pona vljanje scene.

Ukoliko još nije spremno za ponavljanje scene, ne očajavajte. Ubrzo će od vas nešto zatražiti. Tada možete da kažete: „Rado ću o tome s tobom razgovarati kada završimo ponavljanje scene.“ Ako ostanete odlučni, dete će ubrzo shvatiti da mislite ozbiljno. A pošto ste smireni i prijateljski raspoloženi, njegova prirodna potreba da vam udovolji izbiće na površinu i motivisaće ga da sarađuje s vama.

U retkim slučajevima dete će pokazati da je i dalje ljuto, bilo neposrednim odbijanjem ponavljanja scene, bilo glupiranjem i izbegavanjem da se ponavljanje scene izvede na pravi način. Ne pokušavajte da ga primorate. To bi značilo da njegovo negativno ponašanje nagrađujete pažnjom. Setite se mog ranijeg saveta o tome da detetu ne dajete direktnu instrukciju sve dok niste gotovo sigurni da će vas poslušati. Umesto toga, možete da kažete nešto poput: „Vidim da nisi spreman za ponavljanje scene. Pitaću te ponovo za nekoliko minuta.“ Dete će biti mo-tivisano da na pravi način izvede ponavljanje scene samo ako se u međuvremenu ne dogodi ništa zabavno i zanimljivo, pa čak ni kratak razgovor. Ali opisna pohvala i reflektivno slušanje uvek su dobrodošli.

Ponavljanje scene može sprečiti napade besa

Loše ponašanje kod dece ne počinje naglo. Ono se obično pojačava postepeno. Vidimo da dete postaje razdražljivo ili nervozno; možemo čak da vidimo kako „traži svađu“. Često smo u iskušenju da zanemarimo male znake upozorenja, u nadi da će ga loše raspoloženje proći, delimično zato što smo u poslu, zato što žurimo i nemamo vremena za njegove napade besa. Možemo se praviti da ih ne primećujemo upravo iz straha od toga da ne izazovemo napad besa, ali se loše ponašanje obično malo-pomalo pojačava dok ne preraste u pravi napad besa.

Znam da je sledeći savet potpuno protivan onome što biste intuitivno uradili. Budite spremni na to da primenite ponavljanje scene za svaki mali nestašluk; to često može sprečiti napad besa jer pokazuje detetu da vi kontrolišete situaciju, što će mu verovatno pomoći da se smiri.

Ali evo šta se može desiti u prvih nekoliko nedelja primenjivanja novih strategija. Nemojte se iznenaditi ako vaša odlučnost i doslednost ponekad (ali mnogo ređe nego što roditelji mogu da predvide) ražeste dete koje je naučilo da koristi napade besa kako bi isteralo svoju volju ili privuklo pažnju. Vaša odlučnost zaista može da izazove napad besa, što stvarno frustrira, ali ta faza neće dugo trajati. Ubrzo ćete primetiti kako ponavljanje scene i druge strategije iz nedelje u nedelju sve više pomažu detetu da mirnije i zrelije reaguje na sve životne situacije.

1 2 Sledeća strana