Knjiga za decu u Srbiji danas – roba ili kulturno dobro?

Na pitanje kako se može prepoznati knjiga za decu kao kulturna vrednost, Zorana Opačić je napravila paralelu između izdavaštva nekada, kada nije bilo privatnih izdavačkih kuća, ali se tačno znao odnos između domaćih i prevedenih izdanja, kao i odnos između žanrova, i današnjeg stanja, kada nema toliko izdavača knjiga za decu, a sa druge strane postoji velika ponuda dečjih knjiga isključivo zabavnog karatktera. Postavlja se pitanje da li želimo da nam deca čitaju bilo šta, dodala je Opačić.

Jasminka Petrović je navela da ideje za svoje knjige nekada dobija od izdavača, a nekada piše samoinicijativno, ali se uvek trudi da njene knjige budu primamljive. Pored zanimljivog sadržaja, obavezne su i dobre ilustracije, kao i dobro urađena lektura, naglasila je ona, a njen kolega Uroš Petrović, rekao je da nema iskustva sa narudžbinama, te da sam određuje teme i ritam objavljivnja knjiga.

Tijana Tropin je govorila o prevodima dečje litarature, naglasivši da preovlađuju prevodi sa engleskog jezika, ali da je vrlo malo kvalitetnih. “Ista problematika je u pitanju kada je reč o dečjoj i književnosti za odrasle, samo je stvar zaoštrenija kada se radi o književnosti za decu, jer deca tako usvajaju nenegovan, loš jezik i rogobatne jezičke izraze”, zaključila je Tropin.

Ona je iznela zapažanje da današnje izdavačke kuće idu na sigurno jer ne žele da naiđu na osudu javnosti ili pedagoga i da se deca previše štite što nije dobro, sa čim se složio Uroš Petrović, čija je knjiga “Peti leptir” bila hrabar izdavački potez, dodajući da su se deca danas promenila, da se treba prilagođavati njihovim potrebama. Jasminka Petrović se saglasila da decu treba osluškivati i prema tome pisati i smatra da su njene knjige “Seks za početnike” i “Anoreksija” takođe bili veoma hrabri potezi. Zorana Opačić se založila za to da ne treba pisati utopijska dela za decu, jer svet oko nas nije takav, a i sama deca se već suočavaju sa raznim problemima. Danas se jeftino manipuliše sa poželjnim temama, te se aktuelne teme vrlo često utiskuju u dela na potpuno pogrešan način, istakla je ona.

Učesnici tribine su se na kraju osvrnuli na temu uticaja škole na recepciju knjige kod osnovaca. Opšti zaključak je da sve zavisi od entuzijazma pojedinaca zaposlenih u obrazovnim ustanovama i države koja ima vodeću ulogu.

Izvor: Beogradski sajam knjiga

Intervju – Uroš Petrović: Otkrivanje je važnije od otkrića

Velika uskršnja akcija ProPolis Books-a – 3 knjige za 399 dinara

Intervju – Sonja Ćirić: Dovoljno je slušati šta pričaju deca (+POKLON)

Ilustratori sveta: Rebeka u zemlji čuda

Knjige su važne: “Naučiti čitati je isto što i upaliti vatru”

Pišu: Zorica Marković i Ana Mitić, arhiva Nedeljnika Roditelji su deci od pamtiveka pričali priče. A onda su došle i knjige. Knjige nisu samo uspavanke za laku noć, njihova uloga...

Kreativni centar poklanja vam knjigu “Bajka o ribaru i ribici”

Jedna od najpoznatijih priča Aleksandra Sergejeviča Puškina, uz ilustracije Maje Veselinović, nova je knjiga iz popularne edicije Pustolovine za predškolce. Glavni junaci ove bajke su baba i deda koji žive...

Od čitanja se raste: Violeta Đorđević, bibliotekar Dečijeg odeljenja Biblioteke grada Beograda

Čuveni pisac Nil Gejmen rekao je: Najjednostavniji način da budemo uvereni da odgajamo pismenu decu jeste da ih naučimo da čitaju i da im pokažemo da je čitanje aktivnost koja pruža...

Otvoren 63. Sajam knjiga u Beogradu: Slava čitalačkog naroda

D. Bogutović - D. Matović ŽURIM da kažem: Sajam knjiga u Beogradu je najvoljeniji sajam knjiga na svetu. Svenarodni praznik i novo crveno slovo u kalendaru srpske kulture. To što...