Knjige o princezama u kojima uživaju i dečaci

Novosađanka Jovana Kulauzov Reba je autorka prvih slikovnica o dinastiji Nemanjića, slikovnice o Mihajlu Pupinu i dvojezične slikovnice “Jovan i Agneš”. Nedavno je objavila još tri slikovnice koje osvetljavaju važne ličnosti iz naše istorije i to je bio povod da sa njom razgovaramo o tome kako su nastale ove knjige i o načinu na koji se deci približava istorija.

• Nastavljate sa trudom da decu u Srbiji upoznate sa važnim ličnostima iz naše istorije. Ovaj put, to su tri znamenite žene iz tri epohe?

Objavila sam ediciju za decu pod nazivom “Srpske princeze i vladarke”, koju čine tri knjige:

1. Carica Milica
2. Kneginja Ljubica Obrenović i
3. Kraljica Marija Karađorđević.

Knjige su namenjene deci, uzrasta od 6 do 12 godina. Zanimljive su podjednako devojčicama i dečacima, zato što se priče o princezama ukrštaju sa opisima velikih bitaka i različitih dramatičnih istorijskih događaja.

Išla sam za tragom značajnih žena iz naše prošlosti, čije su ideje, životni put, ili dela zaslužili da prevaziđu vekove – da ne budu zaboravljena. S druge strane, želela sam da ispričam priču o epohama u kojima su živele, a to su ujedno i najdramatičnija vremena naše srednjovekovne i novije istorije. Upoznajući caricu Milicu, mali čitaoci i čitateljke stiču osnovna saznanja o slomu srpskog Carstva i Kosovskom boju. Priča o kneginji Ljubici je priča o najvažnijim događajima u 19. veku: o Prvom i Drugom srpskom ustanku, O Karađorđu i Milošu Obrenoviću, te o konačnom oslobođenju od turske vlasti. Život kraljice Marije Karađorđević je čvrsto isprepleten sa događajima koji su obeležili prvu polovinu 20. veka: Prvi svetski rat, proglašenja Kraljevine Jugoslavije, sve do Drugog svetskog rata i stvaranja SFRJ. Naravno, moja reč ne bi imala moć da nije praćena prelepim ilustracijama sjajnog ilustratora Mladena Mutavdžića, koji je oslikao i knjigu o Mihajlu Pupinu.

• Odakle ste crpli građu i da li je bilo teško uobličiti činjenice u zanimljive priče za decu? Šta je, po vašem mišljenju, važno uzeti u obzir kada se obraća mladom čitaocu?

Pisanju knjiga za decu pristupam sa istom ozbiljnošću sa kojom pišem naučne radove. Prvo sledi dugotrajan proces proučavanja istorijske građe, te konsultovanje sa recenzentom – prof. dr Snežanom Božanić, profesorkom na Katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u N. Sadu. Onda sledi period igre: maštanje i razmišljanje o ključnim momentima života ličnosti koje sam izabrala i tek onda pretvaranje tih slika u reči. Više puta sam ponovila da nikada ne bih postala pisac za decu da nisam postala roditelj – ne bih zaista bila sposobna da shvatim kako se to radi! Zato svoje tekstove redovno čitam sinu, prilično strogom kritičaru, koji ne bira reči i ne troši vreme na ljubaznost. Na taj način, nadam se, uspevam da kreiram priču koja sadrži sve važne istorijske podatke, a da to ipak zvuči uzbudljivo, zabavno i živo. Dosadne knjige ni sama ne volim da čitam, pa se zato maksimalno trudim da ono što imam da kažem bude zabavno, a ne samo edukativno za dečiju publiku.

• Način na koji predstavljate naše istorijske ličnosti nije samo informativan ili zabavan, već i veoma nadahnjujući. Stiče se utisak da ste i sami inspirisani rečima i delima ličnosti o kojima pišete?

Ja mogu da pišem samo o ličnostima koje me inspirišu, jer verujem da najbolje učimo iz sopstvenih grešaka i tuđih uspeha. Priča o hrabrosti i mudrosti knjeginje Milice Hrebeljanović koja je vodila srpsku državu posle Kosovske tragedije; dostojanstvo i unutrašnja snaga kneginje Ljubice Obrenović i beskrajna humanost kraljice Marije Karađorđević su na mene toliko uticale da sam obogatila sopstveni život ovim saznanjima! A pošto mi je teško da svoja oduševljenja i fascinacije zadržim za sebe (to najbolje znaju moji prijatelji!), imam potrebu da bez kraja i konca ispredam priče o fenomenalnim ženama i muškarcima koji su ostavili neizbrisive tragove u vremenu.

• Kakav je vaš utisak, koliko poznajemo svoju istoriju, i koliko su deca zainteresovana za nju? Da li kao društvo dovoljno poštujemo ličnosti koje su presudno uticale na našu istoriju i kulturu?

Nažalost, mislim da je gore što imamo pogrešna znanja, nego što ne priznajemo koliko smo istorijski nepismeni. Kao osoba koja veruje da ne možemo voleti i poštovati tuđu kulturu, ako ne poznajemo svoju, grozim se lažnih hvalospeva isto koliko i omalovažavanja srpske prošlosti. Zato mi je toliko važno da deca uče o najboljim predstavnicima naše istorije i kulture – dok im prirodna inteligencija i zdrav razum još nisu zagađena predrasudama odraslih. Kada sam napisala knjigu o Mihajlu Pupinu, shvatila sam koliko su vrednosti koje su njega učinile svetski poznatim – univerzalne i primenjive na naše vreme. I kada pričam o tome na književnim promocijama – deca to odlično razumeju. A kada odrastaju uz najbolje primere iz prošlosti svoje zemlje, lakše će se suočiti sa mračnim događajima i, nadam se, donositi pametnije odluke o budućnosti.

• Kakvo je vaše iskustvo sa prethodnim knjigama koje ste napisali, o Nemanjićima i Mihajlu Pupinu? Da li ste zadovoljni prijemom kod čitalaca?

Veoma sam zadovoljna prijemom i popularnošću svojih knjiga, pogotovo što sam prva izdanja objavila kao autor, gotovo bez mogućnosti za reklamu. Iza mene je mnoštvo promocija po školama, bibliotekama i gradovima, i bezbroj prekrasnih susreta sa decom, koja su toliko pametna da uvek pomislim kako nema razloga za brigu. Takođe, ponosna sam što su naredna izdanja mojih knjiga, kao i nova edicija o princezama, objavljena u okviru jedne od najznačajnijih izdavačkih kuća : Klett, što govori u prilog činjenici da ima smisla u onome što radim.

• Rekli ste jednom prilikom, da ste počeli da pišete na ove teme kada ste shvatili da takve knjige i ne postoje kod nas i da svome detetu ne možete da čitate o našoj istoriji. Da li se u međuvremenu to promenilo, ima li osim vas i drugih autora koji su na istoj misiji?

Primetila sam da raste broj dela koje obrađuju iste likove o kojima sam ja već pisala u svojim knjigama. To sam i očekivala i drago mi je da sam možda uticala na neke da istražuju po našoj prošlosti. Meni je važno i zanimljivo da pišem samo o ličnostima o kojima pre mene niko nije pisao za decu. Zato nisam, na primer, pisala o Tesli, jer postoji sasvim dovoljan broj dečijih knjiga o velikom naučniku.

• Da li već radite na nekim novim knjigama za decu, kakvi su vam planovi i želje?

Baš zato što volim da budem prva u dočaravanju određene istorijske ličnosti u knjigama za decu, ne mogu još uvek da otkrijem ko je sledeći. Ali, mogu da kažem da mi se ispunio san da će se dvojezična slikovnica za decu Jovan i Agneš (koju sam na srpskom i mađarskom jeziku objavila sa dr Lidijom Turo) – uskoro naći pred svim predškolcima i svim učenicima prvog razreda škola u Vojvodini, zahvaljujući Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje. O tome sam dugo maštala, jer mi je cilj bio da knjiga, koja slavi bogatstvo različitosti u multikulturnoj Vojvodini dođe do što većeg broja mališana. To je naš poklon deci. Ako bude bilo prilike, nastavićemo da pišemo takve dvojezične knjige za decu.Veoma bih volela da i drugi pisci pođu ovim putem.

Takođe bih volela da moje knjige o dinastiji Nemanjića, o Mihajlu Pupinu i srpskim princezama pronađu nove mlade čitaoce. Zato ću se u narednom periodu više posvetiti promocijama po Srbiji.

• Koje knjige, osim vaših, biste preporučili roditeljima, šta je ono što se rado čita pred spavanje u vašoj porodici?

Moj sin, učenik prvog razreda, i ja najviše volimo da čitamo dela Branka Ćopića. Svakom roditelju bih preporučila da krene od romana “Orlovi rano lete”, u kojem već dete od 6 godina može da uživa beskrajno. Odmah potom “Magareće godine”, a zatim otvoriti Nušićeve “Hajduke”…Od savremenih pisaca nas oboje oduševljava humor i toplina Jasminke Petrović. Od stranih autora bih preporučila sjajnog Roalda Dala i roman “Čarli u fabrici čokolade”, kao i Eriha Kestnera, na primer, roman “35. maj”.

Roditeljima dece mlađeg uzrasta bih preporučila grčke mitove i srpske narodne bajke, kao i Duška Radovića. Ne treba da strepe da je dete premaleno da razume određeno delo: važno je da se što pre upozna sa lepotom književnosti. Čitanjem deci omogućavamo da u svojoj mašti pretvore reč u sliku, a ta prekrasna sposobnost će im biti od ogromne koristi, jer samo maštovit čovek može da bude kreativan i sposoban da se snađe u nepoznatim situacijama i rešava probleme snagom sopstvene imaginacije. Za kompjuter i ostale gadžete ima vremena – neće baš nigde pobeći…

Razgovarala: Jovana Papan

Izdavačka kuća Klett čitaocima daruje tri čitaoca slikovnicama o Nemanjićima, Mihajlu Pupinu i srpskim princezama i vladarkama. Ostavite komentar ispod teksta i prijavite se za poklon, a imena dobitnika će biti objavljena 3. februara.

“Misija Trio” – avanturistički serijal za upoznavanje sa istorijom

Vesna Aleksić, pisac za decu, preporučuje knjige za čitanje na raspustu

O Zdenjeku Mileru ili zašto kupujem stare knjige za decu

Trilogija DEVOJKE NA UZDI, knjige koje upozoravaju

Ново из Креативног центра: Водич за опстанак на друштвеним мрежама

Написала Холи Бати Илустровали Ричард Мерит, Кејт Сатон и Бој Фиц Хамонд Превела са енглеског Мирјана Попов-Слијепчевић „Било да користиш или не користиш друштвене мреже, овај глобални онлајн свет тешко...

Desanka Maksimović: Milosrdna zima

Brodila je jednog decembarskog dana Zima na svojoj velikoj oblačnoj lađi i posmatrala šta se na zemlji radi. Spuštala se prvo do iznad planina, pa onda sve niže, skoro do...

“Navrh dima iz dimnjaka” – Zbirka poezije Duška Domanovića u izdanju Pčelice

Duško Domanović rođen je u Adranima kod Кraljeva 1979. godine. Diplomirao na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Objavio knjige pesama Nedelja popodne, Veći od života (Bukovski ovo...

Novogodišnji knjigopaketići „Кreativnog centra“ s popustom i do 60%

Izdavačka kuća „Kreativni centar“ pripremila je posebnu ponudu novogodišnjih knjigopaketića za različite uzraste! Novogodišnji knjigopaketići s popustom i do 60% čekaju vas u knjižarama „Кreativnog centra“ (Makedonska 30 u centru...