Knjige su važne: “Naučiti čitati je isto što i upaliti vatru”

Funkcije formirane tokom prvih hiljadu dana predstavljaju osnovu svega (celokupnog ponašanja, mišljenja i osećanja) što će se nadograditi tokom kasnijeg života. U tom smislu su posebno važne knjige jer utiču na razvoj mozga i fond reči

Foto: Pixabay

Pišu: Zorica Marković i Ana Mitić, arhiva Nedeljnika

Roditelji su deci od pamtiveka pričali priče. A onda su došle i knjige. Knjige nisu samo uspavanke za laku noć, njihova uloga je daleko značajnija jer ne samo što je čitanje poseban i dragocen trenutak koji jača veze između roditelja i dece, već one toliko podstiču razvoj da je mozak razvijeniji kod dece kojoj su čitanje knjige. Džordž Bernard Šo je rekao da detetu treba dati samo onu knjigu koju bi čitali i odrasli. Slikovnica je najčešće prva knjiga s kojom se dete susreće i namenjena je upravo mališanu koji treba da uči o svetu oko sebe. Još je Viktor Igo u Jadnicima rekao da naučiti čitati jeste isto što i upaliti vatru, a Volt Dizni da je više blaga moguće pronaći u knjigama nego na “ostrvu s blagom”. Stručnjaci s Harvarda kažu da je važno što ranije početi s pripremama za čitanje jer ono razvija dečju inteligenciju i sposobnost razmišljanja. Najnovija istraživanja digitalne pismenosti pokazuju da je za ovladavanje tom veštinom važnije uspešno savladati čitanje nego količina vremena provedenog pred kompjuterom. Čitanje razvija um, otvara prozor u svet koji nas okružuje, razvija toleranciju za novo i drugačije. Ono nas povezuje s najkreativnijim, najbistrijim, najneobičnijim ličnostima iz prošlosti i sadašnjosti i omogućuje nam da od njih neposredno učimo. Samo 15 minuta glasnog čitanja dnevno utiče na celokupan detetov razvoj.

Čitanje 15 minuta svakog dana tokom pet godina iznosi 27.375 minuta, odnosno 456,25 sati. Zahvaljujući čitanju naglas, knjiga za dete postaje izvor prijatnog, vrednog i uzbudljivog iskustva, a deca kojoj se čita bolje povezuju ono što u knjizi vide sa onim što čuju. Međutim, čak 28 odsto dece ispod pet godina života ima manje od tri knjige za decu, dok kod siromašnih porodica taj procenat – 64 odsto – još više zabrinjava. A ne postoji zamena za knjigu u životu deteta. “Kada stimulišemo dečji mozak igrajući se s detetom, razgovarajući, čitajući mu, tada podstičemo razvoj dečjeg mozga. Dete koje nema pažnju porodice nije samo manje srećno u detinjstvu, već to utiče i na celokupan život i učenje”, kaže izvršni direktor UNICEF-a Entoni Lejk. Već znamo koliko su ključne prve godine života deteta u pogledu zdravog razvoja mozga. Tokom tih godina, skoro hiljadu nervnih ćelija umrežava se svake sekunde – što se nikada više tokom života ne ponavlja. Ove konekcije grade osnove dečjeg života. One pomažu da se odredi dečji kognitivni, emocionalni i društveni razvoj. Funkcije formirane tokom prvih hiljadu dana predstavljaju osnovu svega (celokupnog ponašanja, mišljenja i osećanja) što će se nadograditi tokom kasnijeg života. U tom smislu su posebno važne knjige jer utiču na razvoj mozga i fond reči. Beri Cukerman, pedijatar sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Bostonu, ističe da su knjige moćno sredstvo za razvoj mozga kod dece, zbog čega smatra da su podjednako važne kao i vakcine. Ovaj stručnjak koji iza sebe ima 45 godina iskustva, u svom najpoznatijem programu “Reach Out and Read”, koji ohrabruje roditelje dece od šest meseci do pet godina da im čitaju knjige (daju roditeljima knjige i uče ih kako da ih čitaju/rade sa decom), pokazao je koliko čitanje može da utiče na razvoj dece u ranom periodu. Program je dokazao da se jezičke sposobnosti deteta – i razumevanje izrečenog, kao i samostalno izražavanje – povećavaju za svega tri do šest meseci, ukoliko roditelji čitaju deci samo 15 minuta dnevno.

Čuvena pričica Dragana Lukića koja najbolje ilustruje imaginativne sposobnosti dece je ona kad prolaznik pita devojčicu kako može da priča sa lutkom bez glave, a devojčica mu kaže da lutka ima glavu. On opet kaže da nema glavu, a devojčica mu odbrusi: “Ali čiko, vi ne znate da se igrate!”

Podeli tekst:

1 2 Sledeća strana