Ukoliko se uklapa u vaš životni stil i možete to da priuštite, fokusirajte se na organsko. Ili, makar, kad god možete kupite organski gajene one namirnice koje zadržavaju najviše pesticida
Priredila: Ema Tatić
Iako svima deluje da je organska hrana postala popularna u poslednje dve decenije, čitav koncept je, zapravo, mnogo stariji. Pre Drugog svetskog rata, svi su jeli organski gajeno voće i povrće. Tek nakon tog perioda u upotrebu su ušli „pomagači“ konvencionalnog načina gajenja – sintetički pesticidi i hemikalije, koji su za cilj imali uništenje korova, insekata i ostalih nepoželjnih faktora. Sada su mnogi od nas poprilično zbunjeni po tom pitanju, jer nam se nudi voće i povrće gajeno na potpuno suprotne načine.
Koja je razlika između organske i „obične“ hrane?
Razlika je poprilična. Prvenstveno se ogleda u upotrebi prirodnog đubriva (kompost), nasuprot hemijskom đubrivu koje se inače koristi. Zatim, u tradicionalnom gajenju hrane, poljoprivrednici koriste sintetičke herbicide, dok pobornici organskog načina uzgajanja koriste preparate koji su napravljeni od prirodnih sastojaka. Stoga, organske metode ostavljaju mnogo manje rezidua u prirodi.
Američko Ministarstvo poljoprivrede je, na primer, propisalo pravila kojima se reguliše pitanje organske hrane. Prema njima, zabranjena je upotreba pesticida, dodataka i emulgatora koji se dodaju u procesu prerade, kao što su konzervansi, veštački zaslađivači i boje, ili natrijum glutamat, a koji se inače nalaze u hrani.
Prodaja organske hrane je porasla 30 puta, u odnosu na period od pre dvadeset godina. Samo u Americi, prihod koji je ostvaren 2011. godine, prema zvaničnim podacima, iznosio je 29 milijardi dolara. Ipak, činjenica je da taj iznos čini samo 4,2% ukupne sume zarađene od prodaje hrane. Iako sve više ljudi kupuje organsku hranu, ona često izlazi na loš glas zbog previsokih cena.
Neke studije su otkrile da, kada je u pitanju odnos cene i nutritivnih vrednosti organske hrane, mnogi nisu tako sigurni da jedno opravdava drugo. Uprkos skepticizmu, naučna istraživanja potvrđuju da i male količine pesticida i ostalih hemikalija imaju negativan uticaj na zdravlje ljudi. Na ovo naročito treba da obrate pažnju trudnice i mame, s obzirom na to da fetusi i mala deca osećaju ove posledice u većoj meri nego odrasli.
Krompir
Kada odlučujete šta da kupite od organskih namirnica, krompiri su „pod obavezno“. Od svog tradicionalno uzgajanog povrća, upravo krompiri zadržavaju najveću količinu pesticida. Studijom iz 2006. godine je ustanovljeno da je čak 81% krompira sadržao pesticide i nakon pranja i ljuštenja.
Govedina
Pri konvencionalnom uzgoju, kravama se daju hormoni i razni medikamenti, kako bi ostale zdrave i brže rasle. Sve to neumitno završava u hamburgerima i, konačno, u našim telima. Hormoni koji im se daju podižu nivo estrogena i testosterona do neverovatno visokih granica, i posledično, to utiče na nivo hormona u našim organizmima. EU je zabranila upotrebu hormona pri uzgoju krava i teladi. Sa druge strane, organski orjentisani poljoprivrednici se trude da njihova grla imaju što prirodniji tretman, da budu na otvorenom, a kako bi se što bolje borili sa bolestima, vode ih na tzv. „rotacione ispaše“, redovno im čiste štale i hrane ih prirodnim, izbalansiranim namirnicama.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Slatkiši – koliko toga sme?
Piše: dr Jagoda Jorga, doktor medicinskih nauka i supspecijalista za ishranu Kada kažemo slatkiši, mislimo pre svega na šećer ali često su kalorije velikim delom iz masti. Pa, pitanje koliko toga...
Novi pravilnik o obrocima u školama: Nikada ne treba odustajati od menjanja dečijih navika
Novim pravilnikom o ishrani učenika, koji je ove jeseni stupio na snagu, predviđeno je da đaci treba da imaju zdrav obrok tokom boravka u školi, koji uključuje meso, povrće, voće,...
Kupologija vitamina – da li je sveže zaista sveže?
Većina nas ulazi u zeleni deo samoposluge s idejom o tome šta želimo da kupimo. Ponekad čak nosimo i spisak. Američki način ishrane promenio se da bi zadovoljio naše svakodnevne...
Dr Jagoda Jorga: Posebna priča o povrću… To baš i ne volimo, zar ne?
Povrće je pravi izbor za sve one koji vode računa o dobroj ishrani, a žele da regulišu težinu. Može i treba da se unosi u velikim količinama, bar pola kilograma...
Nema komentara.