Psiholog Jasminka Brlas govori na koji način roditelj da pristupi i pomogne svom školarcu da se razvije u samostalnu i odgovornu mladu osobu koja će se lakše prilagoditi i školskim obavezama.
Školsko doba nosi izazove za dete i roditelja. Pritom je uloga roditelja ogromna. Roditelj svoje dete treba da poštuje i podržava, ali i da ga usmerava i uči odgovornostima. S obavezama i pritiscima s kojima se kao roditelji suočavamo to može biti teško. Često ne znamo kako da postupimo. Pomažemo previše ili premalo, uplićemo se i kontrolišemo previše ili se se uopšte ne uplićemo. Detetove ocjene i obaveze doživljavamo kao svoje, vređamo se i zaboravljamo kako je nama bilo kad smo bili školarci.
Kako zauzeti pravilan i zdrav stav prema dostignućima svoga deteta? Kako svoja očekivanja svesti na razumnu meru? Na čemu insistirati u prvim godinama školovanja? Šta činiti da detetu pomognemo da odraste u odgovornu i samostalnu mladu osobu? Pitanja su to koja smo postavili prof. Jasminki Brlas. Evo koje je preporuke Jasminka Brlas dala roditeljima.
Dužnosti roditelja
Dužnost svakog roditelja je da nauči svoje dete obavezama, navikama i preuzimanju odgovornosti za svoje postupke. Deca koja imaju razvijene radne i životne navike (odlasci na spavanje u približno isto vreme, pranje ruku nakon igre ili kada uđe u kuću, pranje zuba ujutru i uveče i sl.) mnogo lakše usvajaju nove navike, pa tako i školske obaveze i pravila.
Obaveze deteta
Dete treba da ima svoje obaveze u kući (npr. skupljanje igračaka, sređivanje sobe, bacanje smeća, odlazak u prodavnicu, hranjenje kućnog ljubimca, vođenje psa u šetnju, nameštanje kreveta, brisanje suđa…) koje treba da obavlja samo a ne roditelj umesto njega. Tako će razvijati svoje radne navike koje će mu pomoći u razvijanju školskih radnih navika (briga oko učenja, školskog pribora).
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Budite im roditelj, prijatelje će deca pronaći i sama
Piše: Vanja Orlović, psiholog Čovek je sklon da idealizuje druge ljude kao i odnose u kojima je. U toj idealizaciji promiče mu nepostojanje reciprociteta između obostranog uzimanja i davanja, što...
Teorija afektivnog vezivanja je pogrešna. Evo šta nauka stvarno kaže
Ljudi sa nesigurnim, dezorganizovazovanim ili odbacujućim stilovima vezivanja ne mogu biti smireni, kaže 60 godina stara teorija afektivnog vezivanja. Međutim, brojne studije u međuvremenu pokazale su da su dokazi za...
Zoran Milivojević: Da li će roditelj biti uzor detetu ne odlučuje on, već dete
Kada kažemo da je neko nekome uzor, onda pretpostavljamo da osoba želi...
Porodični psiholog: Da li dete treba da ima obaveze?
Katarina Murašova, porodični psiholog i (dečji) pisac Da li su se u naše vreme izmenile tradicionalne predstave o obavezama dece u porodici? Ako je dete od jutra do mraka zauzeto...
Nema komentara.