Deca rođena između 1999. i 2015. godine bila su izložena toksičnom faktoru koji je uticao da budu podložni malignim bolestima, pokazalo je istraživanje Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine koje je predstavljeno danas. Predsednik te Komisije Darko Laketić kazao je novinarima u Skupštini Srbije da se istraživanje odnosilo…
Deca rođena između 1999. i 2015. godine bila su izložena toksičnom faktoru koji je uticao da budu podložni malignim bolestima, pokazalo je istraživanje Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine koje je predstavljeno danas.
Predsednik te Komisije Darko Laketić kazao je novinarima u Skupštini Srbije da se istraživanje odnosilo samo na decu, jer su ona manje izložena drugim faktorima rizika poput pušenja.
Istraživanje je sprovedeno u saradnji sa Institutom za javno zdravlje “dr Milan Jovanović Batut”, a pokazalo je da su najčešći tumori kod dece stare do četiri godine neuroektodermali, kod onih od pet do devet godina tumori krvi, od 10 – 14 godina tumor mozga, a od 15-18 godine solidni tumori.
“Ovo istraživanje nam nedvosmisleno pokazuje da je više generacija u određenom osetljivom periodu bilo izloženo nekom faktoru koji ih je učinio osetljivijim za oboljevanje od određene maligne bolesti u odnosu na druge generacije u istom uzrastu”, rekao je Laketić.
Laketić je kazao da Srbija ima novac za istraživanje posledica NATO bombardovanja, kao i stručnjake, ali nije siguran da ima dovoljno sofisticirane opreme, te da će morati da je, ili nabavi, ili da se osloni na partnere iz inostranstva koji tu opremu imaju.
“Mislim na Italijane koji su nam predali celokupnu dokumentaciju njihove Komisije i ponudili pomoć za analizu biohemijsku ili toksikolosku”, kazao je Laketić.
On je ocenio da je bombardovanje 1999. godine ostavilo nesagledive posledice po Srbiju za koju je rekao da je “zemlja žrtva” koja, ne samo iz svojih, već iz civilizacijskih razloga mora da sačuva istinu “za opomenu i nauk sebi i drugima”.
“Nisam siguram da postoji jedinstvena nacionalna svest o stradanju Srbije u NATO agresiji 1999. godine, ali takva nesreća u celokupnoj srpskoj istoriji ne može se i ne sme zaboraviti, niti umanjivati ili prilagođavati prema potrebama i interesima velikih ili malih sila”, rekao je on.
Komisija za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije osnovana je prošle godine.
Izvor: N1
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Popodnevna smena narušava režim ishrane i sna i snižava uspeh u školi – treba je ukinuti
Narušeni režim ishrane i sna snižava uspešnost dece u školi i vodi ka rastu depresivnih raspoloženja, zavisnosti od hrane i gojaznosti, saopštili su naučnici Uralskog univerziteta „Boris Jeljcin“. Rezultati su...
Smrtnost od morbila u svetu skočila za 40 odsto zbog manjeg broja vakcinisanih
Broj smrtnih slučajeva od malih boginja u svetu je skočio za čak 40 odsto prošle godine jer je tokom pandemije korona virusa dramatično opao broj vakcinisanih - navodi se u...
Usamljenost postaje hitno pitanje javnog zdravlja, posledice ozbiljnije od gojaznosti i neaktivnosti
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je usamljenost globalnom zdravstvenom pretnjom, a stručnjaci upozoravaju da je njen uticaj na smrtnost jednak pušenju 15 cigara dnevno. "Usamljenost prevazilazi granice i postaje globalni...
Mesto gde pedijatar nije potreban
Juče su nam bili u poseti mladi roditelji. Umorni i zabrinuti zbog čestog poboljevanja devojčice koja je krenula u vrtić. Za nas pedijatre normalna neželjena situacija. Nije prijatna, al nije...
Nema komentara.