Današnji adolescenti provode više od punog radnog vremena izlažući svoj mozak digitalnoj tehnologiji. Pošto provode tako mnogo radnog vremena piljeći u kompjuterski ili televizijski ekran, ovi mladi ljudi ne učvršćuju normalne neurnoske puteve koji su u njihovim mozgovima potrebni da bi razvili veštine tradicionalne komunikacije licem u lice.
Empatija i mozak adolescenata
Adolescencija je kritična faza razvoja – to je vreme kada mozak napreduje od konkretnog do apstraktnog mišljenja. To je obično doba kada tinejdžeri razvijaju sposobnost da razumeju emocionalna iskustva drugih, a pritom uče i vežbaju svoje empatičke veštine. Ako provode sate zureći u komjuterski ili televizijski ekran dok možda istovremeno slušaju bučnu muziku preko slušalica, to će verovatno otežati razvoj adekvatnih neuronskih sklopova koji su potrebni za ovu fazu razvoja.
Pročitajte i: Odrastanje uz ekrane menja neuronske sklopove u mozgu
Dr Robert Megivern (McGivern) i njegovi saradnici na Državno univerzitetu u San dijegu otkrili su da se deca, kada ulaze u adolescenciju, bore sa sposobnošću da prepoznaju emocije druge osobe. Tokom istraživanja, volonterima tinejdžerima su pokazivana lica koja su izražavala različita emocionalna stanja. U poređenju sa ostalim starosnim grupama, jedanaestogodišnjacima i dvanaestogodišnjacima (doba kada se pubertet obično pojavljuje) trebalo je više vremena da identifikuju srećna, ljuta ili tužna lica, zbog skraćivanja ili orezivanja viška sinaptičkih vza koje se odvija u pubertetu. Međutim, kad se proces orezivanja završi i tinejdžer sazri i zađe u zrelo doba, porepoznavanje izraza postaje brže i efikasnije.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Dozvolite deci da trče i skaču: Još jedno istraživanje potvrdilo – mozak se razvija u pokretu
Rezultati do kojih su italijanski istraživači došli pokazali su da zdravlje i stanje nervnog sistema zavisi od signala koje nožni mišići šalju do mozga i obrnuto. Istraživanje je bacilo novo...
Budući prvaci u Srbiji ne znaju sami da vežu pertle i da se obuku, gde grešimo?
Skoro trećina predškolaca u Velikoj Britaniji ne ume sama da se obuče, samostalno da koristi toalet ili da pravilno govori, pokazalo je nedavno jedno istraživanje. Stručnjaci su odmah reagovali ističući...
Ko je odgovoran za (ne)uspeh deteta u školi?
Ko je odgovoran za (ne)uspeh deteta u školi? Kako da usmerimo dete na pravi način? Šta roditelj, a šta vaspitači i nastavnici mogu da učine da stvore pozitivan odnos deteta...
Nekad nije loše biti (pomalo) agresivno dete
Piše Zorica Marković "Da li je obilje emocija koje psihologija naziva agresivnošću postalo novi tabu? Da li je to opasno?", pita se porodični terapeut, govornik, predavač i pedagog Jesper Jul...
Nema komentara.