Kontrolisati ili pustiti? O rezultatima jednog eksperimenta

Piše: Katarina Murašova

Uvaženim čitaocima predstavljam rezultate jednog od svojih „eksperimenata na deci“. Međutim, u njemu nisu učestvovala samo deca, već i omladina. A u stvari to i nije pravi eksperiment, pre će biti istraživanje, a nije baš sasvim ni istraživanje nego „istraživanje“ pošto se o naučnoj strogosti, preciznosti i verodostojnosti u mom slučaju ne može govoriti. Uz ovo ograđivanje predstavljam vam – hipotezu, metodiku, rezultate. Prosudite sami, no meni se čini da je ispalo interesantno.

Tema je omiljena tema roditelja i novinara – „deca i gedžeti“. Jednom davno sam sprovela etički vrlo upitan eksperiment, čiji su rezultati objavljeni. Međutim, na temu koju sam uzela kao početnu – „susret deteta (tinejdžera) sa samim sobom“ – niko od brojnih novinara i pedagoga, koji su razmatrali rezultate, nije se čak ni osvrnuo. Svi su samo govorili o gedžetima, premda su u tom eksperimentu oni imali tek sporednu ulogu.

Ovde glavno mesto ima – stav roditelja ali su i gedžeti takođe prisutni.

Da pređemo na stvar.

U istraživanju su učestvovale porodice koje sam podelila na tri grupe – prema odgovorima roditelja u vezi s korišćenjem kompjutera-gedžeta od stane deteta (tinejdžera).

1. „Strogo kontrolišemo korišćenje kompjutera i gedžeta. Našem sinu je dozvoljeno da igra igrice sat i po ostalim danima i tri sata nedeljom. Na telefonu nema internet i igrice.“ Dnevni raspored kada to dete radi nije striktan, glavna je čvrstina stava i to da ga dete (tinejdžer) razume. Dete potvrđuje: da, roditelji imaju upravo takav stav i pridržavaju ga se.
2. „Ograničenja postoje ali ne uspevamo da ih se dosledno pridržavamo i nalazimo se u stanju stalne borbe – ostavi telefon, uzmi da čitaš knjigu, ako ne poslušaš – uzimam ti gedžet, još jedna slaba ocena i ostaješ bez kompjutera itd.“ Ponekad oduzimaju detetu telefon, stavljaju šifru na kompjuter, zatim se sve vraća na staro i počinje novi krug borbe. Dete potvrđuje: da, jeste, sve je tako, borimo se s promenljivim uspehom. Svi roditelji iz ove grupe bi praktično voleli da se ponašaju kao roditelji iz prve grupe. Ali ih u realnosti nešto u tome ometa. Pitanje za roditelje: koliko otprilike vremena dnevno vaše dete provodi na internetu i na gedžetima? Odgovor zapisujem.
3. „Mi (a naročito naša deca) živimo u eri kompjutera, gedžeti su prirodan deo života zato nek koriste koliko hoće.“ „Ako se još i zbog toga budemo svađali, među nama neće ostati nimalo pozitivne komunikacije, dosta mi je problama sa školom.“ „Od toga ionako nema ništa, tako da bolje da ne počinjemo.“ Korišćenje kompjutera i gedžeta roditelji uopšte ne kontrolišu – iz ideoloških razloga ili su naprosto lenji. I ne pomišljaju da prelaze u bilo prvu bilo drugu grupu. Dete potvrđuje: da, vreme provedeno za kompjuterom ili na smartfonu roditelji uopšte ne kontrolišu (ali to, razume se, ne zamenjuje druge zahteve – učenje, pomaganje u kući itd.). Pitanje za roditelje: koliko otprilike vremena dnevno vaše dete provodi u igranju igrica i ostalo? Odgovor zapisujem.

U prvoj grupi se nakupilo 19 porodica, u drugoj 23, u trećoj svega 6 (naprosto ih nije bilo više niti se moglo naći).

Za istraživanje sam odabrala uspešne porodice sa decom u uzrastu 9–12 godina – uzrast u kojem je roditeljska kontrola još aktuelna. Birala sam decu koja su mi se učinila bistra, sposobna da se koncentrišu i naravno onu s kojom sam uspostavila lep kontakt (mnoga deca su me bila već nekad videla ili su me poznavala odranije).