U istraživanju su učestvovale porodice koje sam podelila na tri grupe – prema odgovorima roditelja u vezi s korišćenjem kompjutera-gedžeta od stane deteta
Piše: Katarina Murašova
Uvaženim čitaocima predstavljam rezultate jednog od svojih „eksperimenata na deci“. Međutim, u njemu nisu učestvovala samo deca, već i omladina. A u stvari to i nije pravi eksperiment, pre će biti istraživanje, a nije baš sasvim ni istraživanje nego „istraživanje“ pošto se o naučnoj strogosti, preciznosti i verodostojnosti u mom slučaju ne može govoriti. Uz ovo ograđivanje predstavljam vam – hipotezu, metodiku, rezultate. Prosudite sami, no meni se čini da je ispalo interesantno.
Tema je omiljena tema roditelja i novinara – „deca i gedžeti“. Jednom davno sam sprovela etički vrlo upitan eksperiment, čiji su rezultati objavljeni. Međutim, na temu koju sam uzela kao početnu – „susret deteta (tinejdžera) sa samim sobom“ – niko od brojnih novinara i pedagoga, koji su razmatrali rezultate, nije se čak ni osvrnuo. Svi su samo govorili o gedžetima, premda su u tom eksperimentu oni imali tek sporednu ulogu.
Ovde glavno mesto ima – stav roditelja ali su i gedžeti takođe prisutni.
Da pređemo na stvar.
U istraživanju su učestvovale porodice koje sam podelila na tri grupe – prema odgovorima roditelja u vezi s korišćenjem kompjutera-gedžeta od stane deteta (tinejdžera).
- „Strogo kontrolišemo korišćenje kompjutera i gedžeta. Našem sinu je dozvoljeno da igra igrice sat i po ostalim danima i tri sata nedeljom. Na telefonu nema internet i igrice.“ Dnevni raspored kada to dete radi nije striktan, glavna je čvrstina stava i to da ga dete (tinejdžer) razume. Dete potvrđuje: da, roditelji imaju upravo takav stav i pridržavaju ga se.
- „Ograničenja postoje ali ne uspevamo da ih se dosledno pridržavamo i nalazimo se u stanju stalne borbe – ostavi telefon, uzmi da čitaš knjigu, ako ne poslušaš – uzimam ti gedžet, još jedna slaba ocena i ostaješ bez kompjutera itd.“ Ponekad oduzimaju detetu telefon, stavljaju šifru na kompjuter, zatim se sve vraća na staro i počinje novi krug borbe. Dete potvrđuje: da, jeste, sve je tako, borimo se s promenljivim uspehom. Svi roditelji iz ove grupe bi praktično voleli da se ponašaju kao roditelji iz prve grupe. Ali ih u realnosti nešto u tome ometa. Pitanje za roditelje: koliko otprilike vremena dnevno vaše dete provodi na internetu i na gedžetima? Odgovor zapisujem.
- „Mi (a naročito naša deca) živimo u eri kompjutera, gedžeti su prirodan deo života zato nek koriste koliko hoće.“ „Ako se još i zbog toga budemo svađali, među nama neće ostati nimalo pozitivne komunikacije, dosta mi je problama sa školom.“ „Od toga ionako nema ništa, tako da bolje da ne počinjemo.“ Korišćenje kompjutera i gedžeta roditelji uopšte ne kontrolišu – iz ideoloških razloga ili su naprosto lenji. I ne pomišljaju da prelaze u bilo prvu bilo drugu grupu. Dete potvrđuje: da, vreme provedeno za kompjuterom ili na smartfonu roditelji uopšte ne kontrolišu (ali to, razume se, ne zamenjuje druge zahteve – učenje, pomaganje u kući itd.). Pitanje za roditelje: koliko otprilike vremena dnevno vaše dete provodi u igranju igrica i ostalo? Odgovor zapisujem.
U prvoj grupi se nakupilo 19 porodica, u drugoj 23, u trećoj svega 6 (naprosto ih nije bilo više niti se moglo naći).
Za istraživanje sam odabrala uspešne porodice sa decom u uzrastu 9–12 godina – uzrast u kojem je roditeljska kontrola još aktuelna. Birala sam decu koja su mi se učinila bistra, sposobna da se koncentrišu i naravno onu s kojom sam uspostavila lep kontakt (mnoga deca su me bila već nekad videla ili su me poznavala odranije).
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ako je roditelj tužan, ako trpi u braku, to nije detetov problem
Hteli mi to ili ne, uticaj roditeljskih figura na nas, njihovu decu, je ogroman. To se nastavlja čak i kada smo uveliko odrasli ljudi. Često su naša osećanja prema majkama i...
Slavimo samoživost i samodovoljnost, a prevrćemo očima na nenajavljene posete i porodična okupljanja
Piše: Željka Kurjački Stanić, psiholog i psihoterapeut Danas sam čula da je jedna američka država donela zakon da se roditeljima koji ne ispoštuju želju svog PETOGODIŠNJEG deteta da promeni pol,...
Dete nije igračka koja se može do punoletstva držati u kući a onda odjednom postati mudar, zreo čovek
Ovaj članak će se mnogima učiniti čudan, zato što ga je napisao psiholog. Kao što je poznato, psiholozi nas asociraju na razgovore o istraumiranom unutarašnjem detetu koje živi unutar svakog...
Kriminolog dr Ivana Stevanović: Deca su nam postala roboti jer dobijaju telefon sa godinu ili dve!
Dr Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, istakla je danas na televiziji K1 da moramo da uđemo u pravi proces žaljenja i pre svega u proces podrške...
deluje kao da svi oni jednako koriste internet i uredjaje, na ovaj ili onaj nacin, i deca u svakoj grupi, a i roditelji, i sad mi je zao sto i roditelji nisu belezili koliko zapravo sami provode na netu:) eh sad, svako vreme nosi svoje poroke, nekad se pilo vino, sedelo u kafanama, islo u bioskope, slusao radio, gledao tv crno beli, pa u boji, pa video rekorderi, pa droga, pusenje, alkohol,sinteticka droga, kupoholizam..Osim sto ne mogu da zamislkm ovu nasu danasnju decu navucenu na ekrane i internet, da rade ista od prethodno navedenih zastarelih metoda zabave i ubijanja vremena, jer bi svaka takva aktivnost odvlacila paznju sa cenjenog ekrana previse dugo da bi bilo realno izvodljivo.Nisam sigurna da li to treba da me raduje ili plasi , s obzirom na prirodu nekih aktivnosti!