Zaposlene majke često osećaju krivicu i ambivalenciju, poznatu kao „krivica zaposlenih majki“‘ (working mother’s guilt’). Samo deset procenata zaposlenih majki sebi je dalo najviše ocene.
Piše: Marica Stijepović
Ono što se popularno naziva “majčinskim instinktom“ u suprotnosti je sa nužnošću savremenih mama da decu ostave na čuvanju u vrtiću, produženom boravku ili kod bebsiterke. Kod nas postoji opcija plaćenog porodiljskog odsustva od godinu dana bebinog života, što je za većinu žena na Zapadu nedostižan luksuz, tako da se mame ukoliko žele da se vrate na posao već od bebinog rođenja suočavaju sa različitim dilemama. Na primer, da li da doje bebu, da li da je “navikavaju na ruke“, itd. Zaposlene majke stoga često osećaju krivicu i ambivalenciju, poznatu kao „krivica zaposlenih majki“‘ (working mother’s guilt’). Evidentno je da sam faktor zaposlenosti odnosno nezaposlenosti majke nije od uticaja na bračne odnose ili razvoj dece. Od većeg su uticaja ukupne porodične okolnosti, stavovi i očekivanja majki odnosno očeva, te raspoređivanje raspoloživog slobodnog vremena.
Pa ipak, da li se laički, odnosno stavovi javnosti, slažu sa ovim? Majke koje rade opažaju se kao “lošiji roditelji“ dok je ideal majke ona koja ostaje kod kuće i koja je potpuno posvećena porodici. Jedno istraživanje bavilo se razlikama u stavovima prema zaposlenosti žena i porodičnim ulogama na velikim reprezentativnim uzorcima. Prema ovom istraživanju, između perioda sedamdesetih i aktuelnog perioda došlo je do promena u stavovima u smislu da su srednjoškolci i odrasli postali spremniji da prihvate činjenicu da su majke zaposlene kao i da porodica ima dva izvora prihoda. Deca rođena između 1980. i 1990. (takozvani “millennials“) su nastavili napredak u smislu egalitarnih shvatanja rodnih uloga. Međutim, po nekim drugim nalazima i stavovi javnosti su ambivalentni, a više negativni nego pozitivni: po istraživanju Pew centra, čak četrdeset i jedan procenat odraslih građana u SAD pozitivno je odgovorilo na pitanje da li je porast broja zaposlenih majki loša stvar za društvo u celini. Četrdeset i dva procenta su situaciju nezaposlene majke koja brine o deci procenila kao idealnu; četrdeset i jedan je kao takvu procenio situaciju gde majka radi pola radnog vremena dok je osam procenata navelo da je idealna situacija u kojoj je majka zaposlena. Pri tome, muškarci su, više nego žene, skloni da procenjuju situaciju u kojoj je majka nezaposlena kao optimalnu.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: MAMA
Mama je majka zauvek. I kad ti postaneš majka.
Moja mama mi i dalje maše da me pozdravi kad odlazim. Stoji u dvorištu ispred kuće i maše mi. Ponekad mi pošalje i poljubac. I dalje mi napravi da jedem...
Žene najčešće pate od nedostatka ova četiri nutrijenta
Gvožđe Gvožđe je mineral neophodan za imunitet i normalan rad organizma. Pomaže i u proizvodnji hemoglobina, proteina u crvenim krvnim zrncima koji pomažu u prenošenju kiseonika telom, te pretvara hranu...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Ivana Petrović
O meni Moje ime je Ivana Petrović. Nakon isteka porodiljskog bolovanja, nisam se vratila na stari posao (iako sam mogla, bez obzira što smo promenili grad), jer želim da završim...
Šta kad mama nije tu 19 dana: Kako će se snaći bez mene?!
Kada je moje prvo dete bilo tek novorođenče, imala sam neobjašnjiv nagon da pobegnem. Samo da se sklonim. Radim one egzotične stvari poput spavanja, tuširanja, završavanja rečenice... Zato sam pobegla....
Nema komentara.