Zaposlene majke često osećaju krivicu i ambivalenciju, poznatu kao „krivica zaposlenih majki“‘ (working mother’s guilt’). Samo deset procenata zaposlenih majki sebi je dalo najviše ocene.
Piše: Marica Stijepović
Ono što se popularno naziva “majčinskim instinktom“ u suprotnosti je sa nužnošću savremenih mama da decu ostave na čuvanju u vrtiću, produženom boravku ili kod bebsiterke. Kod nas postoji opcija plaćenog porodiljskog odsustva od godinu dana bebinog života, što je za većinu žena na Zapadu nedostižan luksuz, tako da se mame ukoliko žele da se vrate na posao već od bebinog rođenja suočavaju sa različitim dilemama. Na primer, da li da doje bebu, da li da je “navikavaju na ruke“, itd. Zaposlene majke stoga često osećaju krivicu i ambivalenciju, poznatu kao „krivica zaposlenih majki“‘ (working mother’s guilt’). Evidentno je da sam faktor zaposlenosti odnosno nezaposlenosti majke nije od uticaja na bračne odnose ili razvoj dece. Od većeg su uticaja ukupne porodične okolnosti, stavovi i očekivanja majki odnosno očeva, te raspoređivanje raspoloživog slobodnog vremena.
Pa ipak, da li se laički, odnosno stavovi javnosti, slažu sa ovim? Majke koje rade opažaju se kao “lošiji roditelji“ dok je ideal majke ona koja ostaje kod kuće i koja je potpuno posvećena porodici. Jedno istraživanje bavilo se razlikama u stavovima prema zaposlenosti žena i porodičnim ulogama na velikim reprezentativnim uzorcima. Prema ovom istraživanju, između perioda sedamdesetih i aktuelnog perioda došlo je do promena u stavovima u smislu da su srednjoškolci i odrasli postali spremniji da prihvate činjenicu da su majke zaposlene kao i da porodica ima dva izvora prihoda. Deca rođena između 1980. i 1990. (takozvani “millennials“) su nastavili napredak u smislu egalitarnih shvatanja rodnih uloga. Međutim, po nekim drugim nalazima i stavovi javnosti su ambivalentni, a više negativni nego pozitivni: po istraživanju Pew centra, čak četrdeset i jedan procenat odraslih građana u SAD pozitivno je odgovorilo na pitanje da li je porast broja zaposlenih majki loša stvar za društvo u celini. Četrdeset i dva procenta su situaciju nezaposlene majke koja brine o deci procenila kao idealnu; četrdeset i jedan je kao takvu procenio situaciju gde majka radi pola radnog vremena dok je osam procenata navelo da je idealna situacija u kojoj je majka zaposlena. Pri tome, muškarci su, više nego žene, skloni da procenjuju situaciju u kojoj je majka nezaposlena kao optimalnu.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: MAMA
“U životu najviše žalim što nisam rodila treće dete”
Moj muž i ja smo uvek pričali da ćemo imati decu tek nakon nekoliko godina u braku, kako bismo zaista mogli da uživamo jedno u drugom, da putujemo, budemo pravi...
I dalje si dobra mama: Ilustracije koje pozivaju da prestanemo da sudimo sebi i drugim mamama
Jamina Bone je ilustratorka koja je nakon drugog porođaja počela da pati od depresije. Kao specijalni pedagog osećala se posebno pogođenom situacijom u kojoj nije bila, po svom mišljenju, na...
Ja sam majka sinova. Bez ćerki.
Ja sam majka tri dečaka. Bez ćerki. Samo tri divna sina. Dakle, čula sam milion komentara tipa: Da li ćete probati da dobijete devojčicu? Tri dečaka… uh… mora da ste...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Mirjana Ćuk
O meni Ja sam Mirjana Ćuk, Ivanova supruga i mama dva divna dečaka - Nemanje i Uroša. Takođe, ja sam docent na Departmanu za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta u...
Nema komentara.