Na izvestan način kao u adolescenciji, u srednjim godinama žena ponovo počinje da preispituje svoje dotadašnje stavove, ciljeve, poglede na sebe i na svet koji je okružuje. Polako se pomalja i strah od starenja. Ona tada ulazi u tzv. liminalni period o kojem analitički psiholozi pričaju.
Sve što je nekada bilo sigurno i izvesno postaje nesigurno i neizvesno.
Nema više sigurnog tla pod nogama. Prethodni obrasci funkcionisanja više „ne drže vodu“. Sagledava ili intuitivno oseća potrebu za opsežnim promenama, ali se ne vidi kako one treba da izgledaju i u kom smeru treba da se odvijaju.
Nije veliki broj osoba koje su potpuno svesne šta im se dešava u srednjim godinama – to jest da su se nekako, živeći, dovele u krizno stanje (Sve navedeno, naravno, važi i za muškarce).
Mnogo češće se dešava da neko počne da pije ili da preteruje u piću, da konzumira psihoaktivne supstance, oboli od neke psihosomatske bolesti ili počne da oseća psihičke tegobe.
Seks u braku: Zapostavljena seksualnost i bliskost „ponašaju se“ kao zapostavljena deca
Neretko ljudi koji su do tada bili prilično posvećeni braku ili vezi u kojoj su, počinju da „švrljaju“, da rade „nešto sa strane“, da traže seksualno zadovoljstvo na drugom mestu – s drugom osobom. Razlozi za to mogu biti višestruki. Čovek može uvideti da stari odnosi više ne mogu da se održe, jer su se partneri suviše udaljili jedno od drugog i više nemaju mnogo toga zajedničkog. Može da se javi opšti osećaj nesigurnosti u sebe i svoje kapacitete te se osećaj sigurnosti koji je na klimavim nogama pokušava učvrstiti seksualnim avanturama. Neki zbog nezdravog života i loše kondicije mogu početi lošije da funkcionišu u seksu, pa će umesto promene u odnosu prema sebi, na „silu“ pokušavati kroz seksualne izlete da dokažu sebi da još uvek „konja za trku imaju“.
Šta god bio uzrok, da bi se pozitivno razrešila kriza srednjih godina, koja može negativno da se odražava i na seksualnost, neophodno je da se okrenete sebi i da se zapitate gde grešite i šta možete da uradite kako biste bili više u skladu sa sobom. U ovim slučajevima najviše pomaže razgovor sa psihoterapeutom. Ako to nije moguće, od koristi je iskren razgovor sa samom sobom i sa partnerom s kojim seks počinje da „škripi“. Otvorenost i iskrenost ni po koju cenu ne treba potcenjivati, jer mogu da doprinesu prevazilaženju blokada i aktiviranju znatne količine seksualne (i psihičke) energije neophodne za pokretanje privlačnosti i uzbuđenja koji su negde potonuli.
Vrlo je moguće da ljudi koji su sebe počeli da doživljavaju kao sve starije i deenergizovane, otvorenim stavom prema sebi i partneru mogu da dožive „drugu mladost“, uz koju ide pokretanje velike doze seksualnosti i životnog elana. Često se dešava da se oni koji se iskreno bave sobom (obično u psihoterapiji) i svojim partnerom fizički osveže i prolepšaju i to obično primećuju ljudi iz njihove okoline.
