Temperament – to je zauvek. Ne radi dete nešto „vama u inat” – ono jednostavno ima drugačiji životni ritam. Ili to prihvatamo ili se mučimo. Nerviramo se, ljutimo se, besnimo.
Piše: Ana Gin
Juče sam u sali za vežbanje posmatrala jednog petogodišnjaka. Dok je mama imala fitnes-trening, on je sedeo na podu kraj švedskih merdevina gotovo nepomično. Samo je vozio zamišljeni svemirski brod i jedva čujno izdavao naredbe:
–Zauzmi pravac ulevo! Pravo po kursu ajkule!
Bio je srećan.
U pauzama prelaska sa sprave na spravu, mama je s neskrivenom ljutnjom opominjala sina:
–Što ne ideš na biciklističku traku! Probaj vežbe s loptom za pilates! Uzmi vijaču!
Mališa je klimao glavom, ali se nije micao. Žena se pak nije zaustavljala.
To me je podsetilo na drugu godinu studija psihologije. Sastavljali smo „Zapovesti vaspitača”.
- Posadi kolerika da secka makazama – pripremi antiseptik.
- Podvikni na melanholika – stekao si neprijatelja.
- Nateraj sangvinika da ispisuje kosa, tanka, debela – pogledaj te suze.
- Pošalji flegmatika na sportsko takmičenje – kajaćeš se gorko.
Temperament – to je zauvek. Ne radi dete nešto „vama u inat” – ono jednostavno ima drugačiji životni ritam. Ili to prihvatamo ili se mučimo. Nerviramo se, ljutimo se, besnimo.
Moja mama se često priseća kakvo sam „zlatno dete” ja bila.
–Samo ti čovek da kutiju s dugmadima i sat i po je miran, može da radi šta hoće!
Tih svojih dugmadi ja se ne sećam. Ali mama mi priča kako sam ih sortirala po boji i obliku, po strukturi i broju rupica. Pravila sam piramide i geometrijske figure. Bila sam srećna.
Kad je moja ćerka napunila dve godine, ja sam joj (sva ushićena zbog očekivanog jednoipočasovnog odmora) sa zadovoljstvom predala u ruke porodičnu relikviju – kutiju s dugmadima. Ali avaj! Sve iz kutije je momentalno poletelo na pod. I na plafon, na sve strane uz lupnjavu. Ćerka je bila srećna. Iskreno da kažem, uopšte mi nije bilo lako da prihvatim taj vatromet. Ali s vremenom sam shvatila vrlo očiglednu stvar koja nam do dan-danas pomaže u izbegavanju konflikta.
Svako ima svoju kutiju sa dugmadima.
Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
Izvor: https://www.b17.ru/blog/64077/
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Iskrena ispovest mame: Evo kako je zaista kad imate jedinca
Piše: Martina Friganović U jednoj od prošlih kolumna pisala sam o svojoj odluci, još uvijek ne definitivnoj, da ostanem na jednom djetetu. Dok još uvijek promišljam i razmišljam o eventualnom...
Kafić ili dečiji vrtić?
Evo divne prilike da se zamenjuju teze, da se bonton i sentiment nadmeću ko je bitniji, da oni koji imaju DECU smatraju da se samo zahvaljujući njima kugla zemaljska okreće,...
Kad čujem rečenicu „MENE MOJA DECA NE LAŽU“, moj regularni pritisak 90/60 skoči na 140/90!
DECA NE LAŽU! Koliko puta ste u životu izgovorili ovu rečenicu? „MENE MOJA DECA NE LAŽU!“ Nekad s naglaskom na „mene“. Nekad s naglaskom na „moja deca“. Ali, da ne...
Mama kako uvek znaš da li je to pčela ili muva?!
Jovana Bila Dubaić Dečija radoznalost Deca su po prirodi radoznala. Postavljaju milion pitanja na sat. Često nam je to dosadno, a smišljanje odgovora naporno. Ali, važno je da ne sputavamo...
Nema komentara.