Temperament – to je zauvek. Ne radi dete nešto „vama u inat” – ono jednostavno ima drugačiji životni ritam. Ili to prihvatamo ili se mučimo. Nerviramo se, ljutimo se, besnimo.
Piše: Ana Gin
Juče sam u sali za vežbanje posmatrala jednog petogodišnjaka. Dok je mama imala fitnes-trening, on je sedeo na podu kraj švedskih merdevina gotovo nepomično. Samo je vozio zamišljeni svemirski brod i jedva čujno izdavao naredbe:
–Zauzmi pravac ulevo! Pravo po kursu ajkule!
Bio je srećan.
U pauzama prelaska sa sprave na spravu, mama je s neskrivenom ljutnjom opominjala sina:
–Što ne ideš na biciklističku traku! Probaj vežbe s loptom za pilates! Uzmi vijaču!
Mališa je klimao glavom, ali se nije micao. Žena se pak nije zaustavljala.
To me je podsetilo na drugu godinu studija psihologije. Sastavljali smo „Zapovesti vaspitača”.
- Posadi kolerika da secka makazama – pripremi antiseptik.
- Podvikni na melanholika – stekao si neprijatelja.
- Nateraj sangvinika da ispisuje kosa, tanka, debela – pogledaj te suze.
- Pošalji flegmatika na sportsko takmičenje – kajaćeš se gorko.
Temperament – to je zauvek. Ne radi dete nešto „vama u inat” – ono jednostavno ima drugačiji životni ritam. Ili to prihvatamo ili se mučimo. Nerviramo se, ljutimo se, besnimo.
Moja mama se često priseća kakvo sam „zlatno dete” ja bila.
–Samo ti čovek da kutiju s dugmadima i sat i po je miran, može da radi šta hoće!
Tih svojih dugmadi ja se ne sećam. Ali mama mi priča kako sam ih sortirala po boji i obliku, po strukturi i broju rupica. Pravila sam piramide i geometrijske figure. Bila sam srećna.
Kad je moja ćerka napunila dve godine, ja sam joj (sva ushićena zbog očekivanog jednoipočasovnog odmora) sa zadovoljstvom predala u ruke porodičnu relikviju – kutiju s dugmadima. Ali avaj! Sve iz kutije je momentalno poletelo na pod. I na plafon, na sve strane uz lupnjavu. Ćerka je bila srećna. Iskreno da kažem, uopšte mi nije bilo lako da prihvatim taj vatromet. Ali s vremenom sam shvatila vrlo očiglednu stvar koja nam do dan-danas pomaže u izbegavanju konflikta.
Svako ima svoju kutiju sa dugmadima.
Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
Izvor: https://www.b17.ru/blog/64077/
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Problem današnjih roditelja je što brkaju dečja prava sa privilegijama
Piše: Nikolina Milosavljević U svom radu sa klijentima često sam nailazila na situaciju da roditelji ne znaju šta je ono na šta dete ima pravo, a šta je ono što...
Postalo je tabu ponašati se prirodno u društvu svog deteta
Koliko me žalosti nedostatak saosećanja i responsivnosti prema deci, autoritarnost naročito prema bebama i todlerima (oprostite na psovci), isto toliko me pogađa i permisivnost – nepostavljanje očekivanja ponašanja, naročito kako...
Roditelj u virtuelnom dobu je sve zbunjeniji i neodlučniji
Autor: Katarina Đorđević Nekada se znalo: glavni „savetnici” u vaspitanju deteta bile su babe, tetke, strine i iskusne komšinice, a u slučaju komplikovanijih vaspitno-zdravstvenih dilema konsultovan je i – doktor...
Dirljiva majčinska priča o svim prednostima i manama porodica sa jednim detetom
Piše: Tamara Obradović Svoju porodicu posmatram kao harmoničan, savršeni skup – suprug, ćerkica i ja. Samo par meseci nakon porođaja shvatili smo koliki je bila blagoslav za nas. Brzo smo...
Nema komentara.