Sada, Polan dodaje još tri reči: „I skuvajte ih“. Jer je čovek, koji je u svojim najprodavanijim knjigama toliko ubedljivo analizirao produkciju i ishranu, prepoznao ono što naziva „srednjom karikom lanca ishrane – kuvanje“.
Prevela: Ema Tatić
Ali, Polan ne želi da piše kuvare, makar ne još uvek. U delu „Kuvano: Prirodna istorija transformacije“, izložio je četiri recepta na kojima je proučavao transformaciju hrane. On kaže da recepti za pripremu bolonjeze sosa, svinjske plećke, kiselog kupusa i hleba ilustruju osnovne principe kuvanja.
Sami recepti su, doduše, manje važni od onoga na čemu insistira – da je kuvanje transformativno. Skoro čim smo seli u dnevnu sobu, rekao mi je: „Kuvanje je verovatno nešto najbolje što možete da uradite za svoju ishranu. Nije stvar u nekom određenom sastojku, niti u određenoj vrsti namirnica, već u činu kuvanja. Ljudi koji jedu kuvano su u startu na zdravom režimu ishrane, a da o tome ni ne razmišljaju. Sa trendom gašenja domaće kuhinje, dobili smo i epidemiju gojaznosti.“
Kuhinja je front
Kada kuvate, birate sastojke: „I odabraćete kvalitetnije od onoga ko pravi zamenu za domaće obroke. Nećete koristiti aditive, pa će i hrana automatski biti bolja. Isto tako, nećete kuvati brzu hranu. I ja obožavam pomfri, ali koliko ga često spremam? Ne preterano, jer mi je naporno da čistim sav taj nered. Ali, kada se pravi industrijski, lako je jesti ga i tri puta dnevno! Vidite, u samoj biti kuvanja kod kuće je to nešto što nas čuva od loših stvari.“
Isto tako, Polan ističe da se ne radi isključivo o tome da je industrijski proizvedena hrana jeftinija, već da i drastično umanjuje količinu vremena potrebnog za spremanje hrane. Neki čak i zastupaju stav da treba da radite više, a kuvanje prepustite drugima. Na taj način karakterišu kuvanje kao gubljenje vremena, naročito za nekoga ko zarađuje više od 20 dolara po satu.
„Trpezarijski sto je mesto za kojim se deca uče manirima i ponašanju u društvu. Tu ih učimo da dele, čekaju svoj red, raspravljaju bez svađe i uvreda. Uz odrasle, uče se umetnosti razgovora. Porodični obrok je kolevka demokratije. „
Na to, Polan kaže: „Ukoliko kuvanje prepustimo korporacijama, dobićemo industrijsku poljoprivredu. To bi dovelo do gašenja lokalnih radnji i pijaca koje prodaju zdravu, organsku hranu. Kako veliki kupuju od velikih, ne verujem da bi korporacije ikada mogle da podrže onakav vid poljoprivrede kakav želimo da vidimo. Zbog svega toga, najvažniji front u borbi za reformu današnjeg sistema ishrane je upravo naša kuhinja.“
