Lečenje u inostranstvu: Mišljenje lekara iznad roditeljskih emocija

Ljudi su često zbunjeni jer ne znaju da u slučaju bolesti deteta, kome ne može da se pomogne u zemlji, postoje fondovi kojima treba da se obrate za pomoć, pa organizuju humanitarne akcije prikupljanja novca

Autor: Danijela Davidov-Kesar

Slučaj jedanaestomesečnog dečaka Čarlija Garda, koji boluje od retkog genetskog poremećaja, mesecima je jedna od glavnih tema u britanskim medijima. Mališan se leči u bolnici „Grejt Ormond strit” u Londonu, a njegovi roditelji Koni i Kris tražili su odobrenje da ga odvedu na eksperimentalno lečenje u SAD. Međutim, lekari britanske bolnice su bili protiv takve odluke argumentujući je time da to neće pomoći detetu, da tretman na kome roditelji insistiraju nije opravdan i da bi dete patilo. Slučaj je završio i na sudu, jer u ovoj zemlji postoji procedura da ako roditelji nisu saglasni sa odlukom medicinara onda sud donosi odluku.

U ovom slučaju sud je presudio u korist bolnice, donevši odluku o palijativnom zbrinjavanju dečaka u bolnici gde leži.

Nakon njihove žalbe, Evropski sud za ljudska prava je krajem prošlog meseca doneo konačnu odluku o tome da Čarlijevi roditelji ne mogu da ga odvedu u SAD.

Usledio je veliki pritisak na lekare i bolnicu, u raspravu su se uključili i predstavnici Vatikana, kongresmeni i predsednik SAD, osporavajući odluku suda i pružajući podršku roditeljima da dete, ipak, treba da ode na tretman u Ameriku i da mu se da bilo kakva šansa u lečenju. Roditelji malenog Čarlija su sa njihovom podrškom protekle nedelje predali londonskoj bolnici peticiju sa više od 350.000 potpisa sa zahtevom da se dete otpusti iz bolnice radi odlaska u SAD na eksperimentalno lečenje. U međuvremenu su prikupili 1,4 miliona funti donacije, što je dovoljno za odlazak u SAD i za terapiju. Novac im je doniralo više od 83.000 ljudi iz celog sveta.

„To je naš sin i kao roditelji mislimo da moramo imati pravo da mu damo priliku za život”, objasnila je medijima Čarlijeva majka Koni.

Cela priča je u Velikoj Britaniji pokrenula javnu debatu o poverenju u donošenje lekarskih odluka, koji treba da donose odluke u interesu deteta i bez upliva emocija koje „zamagljuju” odluku, ali i o tome da li roditeljima treba realno objasniti da li postoji nada za lečenje njihovog deteta ili im treba omogućiti hvatanje za poslednju „slamku” i odlazak na tretmane za koji su negde pročitali da mogu da pomognu? I u Srbiji su ljudi često zbunjeni jer se dešava da ne znaju da u slučaju bolesti deteta kome ne može u zemlji da se pruži pomoć postoje dva budžetska fonda kojima treba da se obrate za pomoć, pa putem interneta traže mogućnosti za odlazak u neku inostranu bolnicu, ujedno organizujući humanitarne akcije prikupljanja novca.

Prof. dr Zoran Radojičić, direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj i član Nadzornog odbora Budžetskog fonda za lečenje u inostranstvu, objašnjava da je prirodna potreba i pravo svakog čoveka da za blisku osobu koja je obolela traži sve mogućnosti za izlečenje. Ipak, lekari su ti koji moraju da daju mišljenje i konačan sud o lečenju svakog pacijenta, a to je upravo pokazao i ovaj slučaj u Engleskoj.