Erika fon Mutus, lekar i epidemiolog na Univerzitetu u Minhenu u Nemačkoj, koja je vodila mnogo istraživanja ovog tipa, smatra da je raznovrsnost mikroba sa kojima se deca sreću veoma važna. Ispostavlja se da su farme sa najvećim brojem mikroba najbolja zaštita protiv astme. Na farmi Mastovih, štala nije bila više od 60 metara od kuće. Tajming je takođe, izuzetno važan. Što ranije počne izlaganje, to je veća zaštita – a to uključuje i vreme tokom trudnoće. Deca čije su majke radile sa stokom u trudnoći, izgledaju najmanje podložna alergijskim bolestima kasnije.
Ispostavilo se da se i alergijski “farma efekat” uklapa sa prenatalnom naukom o poreklu bolesti uopšte. Šta se dešava sa majkom tokom devet meseci pre rođenja može uticati na ranjivost na mnoge bolesti decenijama kasnije, od srčanih oboljenja i gojaznosti do šizofrenije. Alergija i astma se takođe uklapaju u tvrdnje prenatalne medicine.
Suzan Preskot, lekar i istraživač na Univerzitetu Zapadne Australije u Pertu, primetila je razlike u posteljicama dece kod koje se kasnije razvijaju alergije, što takođe potvrđuje prethodne tvrdnje. Što više krava, svinja i kokošaka majka susretne u trudnoći, njeno potomstvo biće tolerantnije na grinje i polen.
„Što više krava, svinja i kokošaka majka susretne u trudnoći, njeno potomstvo biće tolerantnije na grinje i polen.“
Ipak, pre nego što požurite do najbliže farme, budite oprezni. Jedna je stvar kad deca odrastaju u urbanoj sredini, tada njihove povremene posete farmama mogu pogoršati alergijske sklonosti. A sasvim druga kada se imunitet stekne tako spontano, stalnim prisustvom na farmi.
Zašto odrastanje na farmi štiti od alergija i astme?
Mada, treba napomenuti da ovogodišnja studija iz Danske, objavljena ovog meseca, ukazuje da nikada nije kasno. Mladi koji su počeli da se bave poljoprivredom imali su manje šanse da razviju nove alergijske osetljivosti, od svojih seoskih vršnjaka koji su izabrali druge profesije umesto poljoprivrede. Postojeće alergije im nisu nestale ali je poljoprivredno okruženje činilo da se spreče nove.
I još jedna zanimljivost: u Evropi, potrošnja nepasterizovanog(sirovog) mleka je pozitivno uticala na smanjejne alergija. U Americi, 80% Amiša po studiji dr Holbrajha, konzumira sirovo mleko. Međutim, nijedan od ovih naučnika ne preporučuje da ljudi konzumiraju sirovo mleko, ono može biti veoma opasno. Umesto toga, oni se nadaju da će otkriti šta je taj zaštitni faktor u mleku, i da će ga izolovati i naći način da sačuvaju sve sastojke tokom pasterizacije. Mikrobi ne mogu biti ključni sastojak u ovom slučaju.
Ovo istraživanje ne daje sasvim jasne odgovore na pitanje šta je podstaklo alergijske epidemije krajem 20. veka, ali nauka sugeriše jednu vrlo bitnu stvar. Štala Mastovih, sa svojim bogatim nizom mikroba, verovatno više podseća na svet u kome je ljudski imuni sistem evoluirao, nego, recimo, stan visoko iznad Menhetna. Amiši u Indijani koji su zbog vere ostali u 19. veku po načinu življenja, ne mogu biti manje alergični. Umesto toga, tokom dramatične industrijske revolucije, svi ostali su možda postali suviše alergični.
Prevela: Jasmina Jovanović
Izvor: New York Times
