Ja sam lenja majka. Uz to sam i sebična i nemarna. Hoćete da znate zašto? E, pa zato što želim da moja deca budu samostalna, preduzimljiva i odgovorna. Detetu treba pružiti mogućnosti da ispolje te osobine.
Ana Bikova sa sinom
Radeći u vrtiću, nagledala sam se primera roditeljske preterane brige. U sećanju mi je posebno ostao trogodišnji Slavik. Brižni roditelji su mislili da mora uvek i sve da pojede, inače će smršati. Ne znam kako su ga kod kuće hranili, ali kod nas je došao sa jasnim poremećajem apetita. Žvakao je i gutao mehanički sve što biste mu dali. Trebalo je da ga mi hranimo pošto „još ne ume da jede sam“. I tako ga ja hranim prvi dan i na njegovom licu ne primećujem nikakvu emociju: prinosim mu kašu – otvara usta, žvaće, guta. Moram reći da kuvaru u našem vrtiću kaša nije baš išla od ruke. Tog dana mnoga deca nisu htela da je jedu (i potpuno ih razumem). Slavik je pojeo skoro sve. Pitam ga: „Da li ti se dopada kaša?“ „Ne.“ I otvara usta, žvaće, guta. „Ako ti se ne dopada – nemoj da jedeš!“ Slavikove oči blesnuše od čuda. Nije imao pojma da može i tako. Isprva je Slavik uživao u dobijenom pravu da ne jede i samo je pio kompot. Potom je počeo da traži dodatak za ono što mu se sviđa odnosno da gura tanjir s jelom koje mu se ne sviđa. Stekao je samostalnost u izboru. Nakon toga smo prestali da ga mi hranimo pošto je hrana prirodna potreba. I kad ogladni dete će i samo jesti.
“I tako je već veliko dete u vrtiću čekalo da ga neko odvede u toalet. Kad to niko ne učini, dete se upiški u gaće, pa se ne seti niti da ih skine niti da zatraži pomoć. Za nedelju dana problem je rešen.”
Ja sam lenja majka. U nekom trenutku sam postala lenja da hranim svoju decu. Sa godinu dana, tutnula bih im kašiku i sela pored njih da i ja jedem. Sa godinu i po već su baratali viljuškom.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Samokontrola ima neverovatan uticaj na budući život deteta – evo kako da je razvije
Potreba za samokontrolom ponekad je pravi izazov i za odrasle, a kamoli za decu. Ali njen uticaj na čitav život je neverovatan. Novozelandska studija koja je trajala čitave tri decenije...
Pet koraka za podsticanje optimizma kod vaše dece
Mnogo je razloga da se ozbiljno pozabavite podsticanjem optimizma kod svog deteta, uključujući i dugoročne pozitivne efekte na njihov mentalni i fizički razvoj. Ali, kako se uopšte odgaja optimista? Pokušajte...
5 saveta uz koje ćete postati bolji roditelj svojoj deci
Roditeljstvo je jedan od najodgovornijih životnih poziva, jer zahteva da vaspitamo i zbrinemo svoju decu. Da im budemo bezuslovna podrška, u ma kom uzrastu oni bili. Deca nam svakodnevno nagoveštavaju...
Tek kad postanete roditelj pred oči vam izlete sve manjkavosti vašeg karaktera
“Moglo bi se roditi već vaspitano dete, ako bi i roditelji bili vaspitani”. Gete Što nam je vrednija neka osoba ili cilj u životu, više se za njega trudimo. Roditeljstvo je...
ziva istina
Apsolutno se slažem sa tekstom,
Moje dete je završilo VII razred, od prvog razreda je odlična sa svim peticama, apsolutno je samostalna od malena, sa četiri godine je naučila da čita, jer sam ja bila “lenja” da joj čitam istu priču 1000 puta.
Možda sam joj par puta proverila domaći zadatak ili objasnila nešto što joj nije jasno, nikada joj nisam stajala iznad glave dok piše domaći ili pomagala u nečemu. Sve sama stiže, uči nemački jezik i trenira hip-hop.
Nikada je nisam terala da radi nešto što ne voli, nikada nisam ispoljavala svoje ambicije. Probala je plivanje, odbojku, folklor, gitaru, to je sve želela sama i sama je odlučila šta voli.
Divna je devojčica, lepo vaspitana, samostalna i poslušna.
Ljubivoje Ršumović lepo kaže u svojim stihovima:
“Dete treba da posmatraš,
al‘ mu nemoj na put stati,
što ga pre čovekom smatraš,
pre će čovek i postati.“
I sa ponosom mogu da kažem JA SAM LENJA MAMA!
A ko je vaspitao tu lenju mamu?? Čini mi se ista ona baka iz priče, ona što nije lenja, a opet i lenja mama je ispala sasvim u redu zar ne??Mislim da i u vaspitanju dece treba naći neku zlatnu sredinu kada treba biti lenj a kada ne.