Ja sam lenja majka. Uz to sam i sebična i nemarna. Hoćete da znate zašto? E, pa zato što želim da moja deca budu samostalna, preduzimljiva i odgovorna. Detetu treba pružiti mogućnosti da ispolje te osobine.
Ana Bikova sa sinom
Prirodna potreba je, kao što znamo, i vršenje nužde. Slavik ju je obavljao u gaće. Njegova mama nam je rekla da ga na svaka dva sata vodimo u toalet. „Kod kuće ga stavim na nošu i držim ga dok sve lepo ne obavi.“ I tako je već veliko dete u vrtiću čekalo da ga neko odvede u toalet. Kad to niko ne učini, dete se upiški u gaće, pa se ne seti niti da ih skine niti da zatraži pomoć. Za nedelju dana problem je rešen. „Piški mi se“ – obaveštavao je ponosno Slavik celu grupu odlazeći na WC-šolju.
“Čudesnog li preobražaja kod naše dece kada dođe baka! Stariji istog časa zaboravi da ume sam da radi domaći, da podgreje jelo, da spakuje knjige i da ide u školu. Plaši se čak i da zaspi sam – mora baba da sedi pored njega!”
Ja sam lenja majka. Preko vikenda volim ujutro da odspavam. Jedne subote probudim se oko 11. Moj dvoipogodišnji sin gleda crtać i žvaće medenjak. Sam uključio televizor, sam našao disk. A stariji, koji ima osam godina, već nije kod kuće. Prethodne večeri je dobio dozvolu da ide sa drugom i njegovim roditeljima u bioskop. Rekla sam mu da mi se ne ustaje tako rano. I ako želi u bioskop, neka sam navije sat i neka se spremi. Daleko od toga da se uspavao… Naravno da sam i ja podesila telefon da zvoni, osluškivala kako se on sprema i zatvara vrata, iščekivala sms o drugarove mame… ali dete ništa od toga nije videlo.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Dok pakujem odeću koju ste prerasli…
Eto ga opet ono doba godine. Krevet u dečoj sobi prepun je letnjih stvari koje su izvađene iz ormana, a zimske iz vakuum vreća traže svoje mesto na polici. Okružena...
Kako sam, od vaspitačice mog sina, naučio šta znači biti DOSLEDAN roditelj
Bilo je to davne 2006. Zima, sneg, napolju smrzlo, a ja sam došla u vrtić da pokupim nastarijeg sina, Sema, koji je tada imao 5 godina. Moja prijateljica Laura i...
Plašiti mlad svet da je brak mrak a dete neka crna aždaja je krajnje nenormalno
Uloga oca u odgajanju deteta je važna. Balkanski mentalitet opravdava to na drugačije načine. Glavne rečenice su: Naspavaj se sad dok još možeš, nećeš stići oprati ni kosu, preteško je,...
Vedrana Rudan: “U kakvom vremenu živimo – svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema”
U kakvom ludom vremenu živimo? Svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema. Tako je govorio moj sin. Krešo se bacio na pod. Urlao je, valjao se po kuhinjskim...
ziva istina
Apsolutno se slažem sa tekstom,
Moje dete je završilo VII razred, od prvog razreda je odlična sa svim peticama, apsolutno je samostalna od malena, sa četiri godine je naučila da čita, jer sam ja bila “lenja” da joj čitam istu priču 1000 puta.
Možda sam joj par puta proverila domaći zadatak ili objasnila nešto što joj nije jasno, nikada joj nisam stajala iznad glave dok piše domaći ili pomagala u nečemu. Sve sama stiže, uči nemački jezik i trenira hip-hop.
Nikada je nisam terala da radi nešto što ne voli, nikada nisam ispoljavala svoje ambicije. Probala je plivanje, odbojku, folklor, gitaru, to je sve želela sama i sama je odlučila šta voli.
Divna je devojčica, lepo vaspitana, samostalna i poslušna.
Ljubivoje Ršumović lepo kaže u svojim stihovima:
“Dete treba da posmatraš,
al‘ mu nemoj na put stati,
što ga pre čovekom smatraš,
pre će čovek i postati.“
I sa ponosom mogu da kažem JA SAM LENJA MAMA!
A ko je vaspitao tu lenju mamu?? Čini mi se ista ona baka iz priče, ona što nije lenja, a opet i lenja mama je ispala sasvim u redu zar ne??Mislim da i u vaspitanju dece treba naći neku zlatnu sredinu kada treba biti lenj a kada ne.