Ja sam lenja majka. Uz to sam i sebična i nemarna. Hoćete da znate zašto? E, pa zato što želim da moja deca budu samostalna, preduzimljiva i odgovorna. Detetu treba pružiti mogućnosti da ispolje te osobine.
Ana Bikova sa sinom
Još sam lenja i da proveravam školsku torbu, opremu za sambo, da sušim stvari posle bazena i da radim s njim domaći (uzgred, zasad dobija četvorke i petice). Lenja sam i da bacam smeće, pa ga baca on kad krene u školu.
A imam i taj hir da ga zamolim da mi napravi čaj i donese za kompjuter. Sve mi se čini da ću s godinama postajati sve lenjivija.
No čudesnog li preobražaja kod naše dece kada dođe baka! Stariji istog časa zaboravi da ume sam da radi domaći, da podgreje jelo, da spakuje knjige i da ide u školu. Plaši se čak i da zaspi sam – mora baba da sedi pored njega!
A naša baba nije lenja.
Deca su nesamostalna ako je tako zgodnije odraslima.
Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
Izvor: © AdMe.ru
Ana Bikova je pedagog, psiholog, majka.
Deset godina radi s decom (vaspitač u predškolskoj ustanovi, učitelj, profesor na fakultetu, psiholog konsultant).
Više od pet godina radi s roditeljima.
Autor je više knjiga: Razvoj samostalnosti ili kako postati „lenja“ mama; Da li je detetu dobro u kolektivu; Deset strategija za prevazilaženje strahova kod dece; Deca u kavezu/vrtiću – dečji vrtić očima vaspitača i psihologa…
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Nesiguran roditelj praktično poziva dete da preuzme kontrolu nad porodicom
Našle se tri porodice jednog vikenda da se prošetaju pa odvedu decu u bioskop. Usput svratili na igralište, deca se razjurila po spravama, neko se ljulja, neko ludira na vrtešci,...
Nisi ti više mali – Matija Bećković
Image by Artur Skoniecki from Pixabay NISI TI VIŠE MALI Nisi ti više mali Dogodine ćeš u školu Daj više budi čoek Alal mu majka Nisi ti više mali...
Vaspitanje u Nemačkoj: Stvarno mrzim što ovo radim, ali dete mora da nauči!
Američka autorka Sara Zaske je napisala knjigu o tome kako Nemci vaspitavaju svoju decu. Nemci konstantno rade na osamostaljivanju i osposobljavanju dece od malih nogu. „Kada god sam prokomentarisala kako...
Roditelji su dežurni krivci. Šta god da uradimo, “istraumiraćemo” dete.
Činjenica br. 1: Mi smo generacija roditelja koja je verovatno posvećenija, informisanja i brižnija nego ijedna ranije. Činjenica br. 2: Generacija smo roditelja koju više grize savest i o sebi...
ziva istina
Apsolutno se slažem sa tekstom,
Moje dete je završilo VII razred, od prvog razreda je odlična sa svim peticama, apsolutno je samostalna od malena, sa četiri godine je naučila da čita, jer sam ja bila “lenja” da joj čitam istu priču 1000 puta.
Možda sam joj par puta proverila domaći zadatak ili objasnila nešto što joj nije jasno, nikada joj nisam stajala iznad glave dok piše domaći ili pomagala u nečemu. Sve sama stiže, uči nemački jezik i trenira hip-hop.
Nikada je nisam terala da radi nešto što ne voli, nikada nisam ispoljavala svoje ambicije. Probala je plivanje, odbojku, folklor, gitaru, to je sve želela sama i sama je odlučila šta voli.
Divna je devojčica, lepo vaspitana, samostalna i poslušna.
Ljubivoje Ršumović lepo kaže u svojim stihovima:
“Dete treba da posmatraš,
al‘ mu nemoj na put stati,
što ga pre čovekom smatraš,
pre će čovek i postati.“
I sa ponosom mogu da kažem JA SAM LENJA MAMA!
A ko je vaspitao tu lenju mamu?? Čini mi se ista ona baka iz priče, ona što nije lenja, a opet i lenja mama je ispala sasvim u redu zar ne??Mislim da i u vaspitanju dece treba naći neku zlatnu sredinu kada treba biti lenj a kada ne.