Lekari upozoravaju na činjenicu da su mnogi roditelji skloni da ovakve stvari pravdaju polom deteta („dečaci kasnije progovaraju“), genetikom („i tata/mama su kasnije progovorili“) ili lenjošću bebe, čime odlažu odlazak kod lekara, što može da ima posledice.
Kako objašnjava Irena Korićanac, klinički psiholog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, postoje određeni standardi i nijedno kašnjenje u razvoju nije normalno.
Ona kaže da lekari već sa 16 meseci očekuju da dete koristi četiri ili više reči, pored reči mama i tata.
– Važno je da reči koristi u svrhu komunikacije, a ne samo da ih ponavlja, da traži vodu, doziva nekog itd. Dete treba da razume i izvršava jednostavne naredbe poput „donesi mami jaknu“. U uzrastu od godinu i po očekujemo da dete imitira odrasle i za njima ponavlja radnje i proste rečenice. Često čujemo objašnjenja da je dete lenjo ili da su i roditelji kasno progovorili. Možda je to istina, ali moguće je da ova kašnjenja govore o problemu u razvoju, a ako se on na vreme uoči, mogu da se izbegnu ozbiljniji problemi i detetu da šansa za ostvarenje punog potencijala – objašnjava Irena Korićanac.
Smatra se da oko 15 odsto dece ima razvojne poteškoće nekog tipa, a kasnije oko dva odsto njih završi sa nekim stepenom intelektualnih problema, odnosno mentalne retardacije.
– Najčešći razlog kašnjenja dece u razvoju je anomalija mozga, epilepsije koje je teško kontrolisati ili su pretrpeli oštećenje mozga na porođaju. To mogu da budu i deca iz loših socijalnih sredina pa, ukoliko roditelji imaju skromnija intelektualna postignuća, očekivano je da ni deca neće razviti veliku inteligenciju – priča Korićanac.
Rano prepoznavanje problema važno je kako bi se prepreke u razvoju uklonile kod lakših slučajeva ili da bi se postigao bolji kvalitet života kod dece sa većim problemima.
Ana Đokić
Izvor: Blic
