Pozdravljali su komšije, nisu upadali u reč starijima, imali su fine manire, nisu dovodili u pitanje roditeljski autoritet. I posle su se promenili
Mnogi neuspešni i ogorčeni ljudi potiču iz porodica u kojima je „lepo vaspitanje” bilo mera dobre adaptacije. Psihološki bismo ih nazvali sputanim odraslim ljudima. Prepoznajemo ih po odsustvu spontanosti, životne radosti i sreće. Umesto zadovoljstava, oni su razvili pesimističan i ozlojeđen stav prema svetu. Budno prate i svoje i tuđe greške i mahom su fokusirani na sve što može poći naopako. Veoma zaziru od autoriteta, što ukazuje zapravo na njihov strah od nadređenih. Istovremeno, često omalovažavaju ljude koje procenjuju kao manje uspešne od sebe.
Takvi ljudi teški su i sebi i drugima. Predstavljaju se kao racionalne osobe, ne uviđajući sopstveni pesimizam. Kako sude sebi, tako, logično, sude i drugima – pa oštro kritikuju spontane ljude, hedoniste, avanturiste i, generalno, pojedince koji na aktivan način sebi pričinjavaju zadovoljstva. Najčešće ne uspevaju da se ostvare u poslovnom smislu. Prevelik strah od autoriteta, ograničena sloboda i kreativnost, dovode do znatno umanjene inicijative. S jedne strane, ne preduzimaju potrebne korake koji bi ih doveli do uspeha jer se plaše neuspeha – ne veruju da je moguće da budu uspešni jer im pesimističan stav i potisnute emocije ne dozvoljavaju da se pokrenu.
S druge strane, veruju da su gotovo svi uspešni ljudi „laktaši”, da su na nemoralan način došli do novca, da su materijalisti, što treba oštro osuditi. Na nesvesnom nivou, povezuju osećaj krivice sa isticanjem, bogatstvom i uspehom, te možemo reći da se jednako plaše i uspeha. Imaju doživljaj da se čovek mora mučiti kako bi dostigao ideale i na taj način izbegao kritiku. Ovakav doživljaj sveta rezultira stalnom užurbanošću i tenzijom oko postignuća i preteranom samokritičnošću i kritičnošću prema drugima. Međutim, njihova postignuća često su ispodprosečna u odnosu na njihove intelektualne mogućnosti, jer ih stalna tenzija, strahovi, i potisnuta krivica sputavaju u realizovanju ideja i projekata.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kanadski psiholog: Jedno pravilo kojeg se pridržavao dok su mi deca bila mala
„Postoji jedno pravilo kojeg sam pokušavao da se pridržavam dok su mi deca bila mala, a ono glasi: NE ČINI UMESTO DETETA ONO ŠTO MOŽE DA URADI I SAMO. To...
Neuropsiholog Alan Šor: Dečacima potrebno više nežnosti i saosećanja nego devojčicama
Iako smo duboko zagazili u 21. vek, verovanje da mušku decu treba od malena vaspitavati čvršće i dalje je duboko ukorenjeno. I to ne samo na Balkanu, već i u ostatku...
Životni saveti za upotrebu smartfona
Za roditelje, određeni izbori u vezi sa smartfonom i društvenim mrežama mogu biti i previše. Naposletku, vaš tinejdžer će, verovatno, dobiti smartfon. Ali to ne mora da znači da je...
Naša deca postaju sve gora i gora: Naučnica poziva na hitne promene u odgajanju dece
Na osnovu svog iskustva, Viktorija Prudej, radni terapeut, uvidela je nešto toliko rašireno i alarmantno u svetu roditeljstva danas, te bi bilo lepo da svako ko brine o budućnosti svoje...
” Pozdravljali su komšije, nisu upadali u reč starijima, imali su lepe manire, nisu dovodili u pitanje roditeljski autoritet” – znači ovo više nije u modi? Idemo dalje…
Procitajte “no more mr nice guy” i sve ce vam biti jasno.
Za zene “nice girl syndrome” knjiga.
Ovo je, ocigledno pisao neko ko je spadao u grupu ljudi koji su “laktasi”. I umesto da su u “modi” uctivost i pristojnost i empatija, ovakvim tekstovima samo se favorizuje nevaspitanje, bahatost i odsustvo empatije. Dijagnoza je u velikoj meri tacna, ali to proistice iz cinjenice da je mnogo nevaspitanih ljudi i njihove nevaspitane dece zbog koje vaspitana deca ostaju u senci. A potisnuta agresija je ono sto je osnov drustvenog sazivota. Ne biti razmazeni, bezobzirni skot, nego imati volju nad sopstvenim emocijama. Na kraju krajeva na zapadu ima puno kulturne dece i lepo vaspitane koja su u ovom tekstu glavni akteri.
Bogu hvala i roditeljima sto postoje ta lepo vaspitana, kulturna deca zbog kojih je ovaj svet lepse mesto,. To su ona deca koja ustaju starijima u prevozu, oni koji ce primetiti da vam danas nije lep dan i uciniti nesto da se bolje osecate, to su oni ljudi koji cine da je ovaj svet lepo mesto.
A ovi drugi koji nisu takvi…volela bih da imaju malo vise empatije i da su ih ropditelji bolje vaspitali.
Ko je uopste autor ovog teksta kad se inicijalima predstavlja? I koje je njegovo zvanje? Osim sto ima “stav”.
Poštovani, pokušala sam da pronađem tekst na izvornom mestu, putem linka koji ste objavili, a koji vodi do Politika Magazina.
Međutim, link vodi samo do naslovne strane magazina, ne i do izvornog teksta. Izuzetno mi je važno da pronađem tekst ali pretraga ključnih reči, pa ni delova teksta, nije dala rezultate. Molim za odgovor.
HVala!
Poštovana Zorana,
tekst je objavljen uz dozvolu redakcije Politikinog Magazina i osim na portalu Detinjarije nalazi se samo još u njihovom štampanom izdanju.
Pozdrav, redakcija
Nevoljno priznajem da opis na prvoj strani dosta lici na mene… Ali, moji roditelji nisu bili strogi niti sam cesto sankcionisana. Sta vise, bila sam prvenče i u ranom detinjstu mozda malo razmazena (ponajvise zahvaljujuci dedi 😊 ). Moja sestra je sasvim druga prica…
Ja ne verujem da je ovo povezano. Takodje znam i ljude koji su iz jako strigih porodica a ne boje se autoriteta, bas na protiv… Dok se ja pribojavam iako nisam gledala na roditelje kao na neke osobe sa autoritetom.
A sto se laktasa tice, verujem da sam realna. I vi biste mislili da gledate u mojoj firmi ko napreduje.
Ovo je pisao neko u pauzi izmedju ljubavnih romana, nekog rijalitija i svoje ispodprosecnosti.
Strogo vaspitanje je sasvim ok (mislim na postavljanje doztiznih zahteva), dok se ne predje u krajnost gusenja svake zelje, radoznalosti i borbenosti… Ovde je opisan rezultat strogog i hladnog vaspitanja – zahtevi bez pokazivanje ljubavi, sa fokusom na ogranicavanje, ne na podsticanje.
Zdravo strogo je uz toplinu – postavljanje zahteva uz podrsku, pruzanje ljubavi i zajednicke radosti decijim uspesima.