Kada zaljubljenost prođe i skinemo ružičaste naočari, ili prihvatamo partnera takvog kakav on zaista jeste ili ga ostavljamo”, objašnjava dr Milivojević.
Mladi su shvatili da se za život u 21. veku ne izdaje „garancija” – nema više sigurnog posla, sigurne plate, ni sigurne budućnosti, pa zbog toga ne očekuju da će ljubav trajati zauvek
Zamislite sledeću scenu: zavaljen u udobnosti svoje dnevne sobe, bračni par gleda film u kome glavni junak živi u predgrađu sa porodicom, potom odlazi u grad na posao i zaljubljuje se u svoju koleginicu.
„Šta propuštam”, pita se mladi čovek dok krajičkom oka konstatuje svoju bolju polovinu u izbledeloj trenerci sa nemarno skupljenom kosom i počinje da mašta o koleginici iz kadrovskog odeljenja.
„Da li nešto propuštam?“, pita se mlada majka dok gleda romantičnog ljubavnika na malom ekranu i krajičkom oka konstatuje svog izabranika kako popunjava tiket za loto u pauzi za reklame.
Ovu anegdotu rado prepričava profesor dr Tatjana Stefanović Stanojević sa Departmana za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nišu, kada govori o fenomenu ljubavi u savremenom društvu. A kada sa svojim studentima razgovara o tome da li je ljubav za njih sinonim za „sigurnu luku” ili filmsku romansu, dolazi do zaključka da većina njih ne očekuje da će ljubav trajati večno i da ona ima rok trajanja.
– Mladi su shvatili da se za život u 21. veku ne izdaje „garancija” – nema više sigurnog posla, sigurne plate, ni sigurne budućnosti, pa zbog toga oni ne očekuju da će ljubav trajati do kraja života. Zbog toga smatram da je 21. vek – vek romanse u kome mladi očekuju da budu stalno „ludi od ljubavi”, žive bez burme i u životu promene nekoliko partnera kako bi stalno živeli tu romansu. Kada maštaju o ljubavi, oni očekuju filmsku priču, strast i vatromet emocija. Na početku te „filmske ljubavi” obično se rode i deca, ali zaplet počinje kada mladi supružnici shvate da zaljubljenost fiziološki traje 18 meseci, a ne 18 godina, koliko je potrebno da se to dete izvede u punoletstvo. A kada očaranost idealizovanim partnerom pređe u razočaranost zbog spoznaje da on nije junak sa bioskopskog platna, počinjemo da razmišljamo o prevari – jer svi junaci holivudskih filmova to rade”, objašnjava dr Tatjana Stefanović Stanojević.
Psihoterapeut dr Zoran Milivojević primećuje da su emotivne veze i brakovi starije generacije postojaniji. Jer, mladi imaju narcisoidni mentalitet, hedonistički odnos prema životu i stav da ostali postoje da bi zadovoljili njihove potrebe. U prilog toj tezi svedoči i veliki broj razvoda mladih bračnih parova – najčešće u prvoj godini braka.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Toksični roditelji – oni koji se stalno šale na račun deteta
Sećate li se stare izreke: “Štapovi i kamenje mi mogu polomiti kosti, ali reči me...
Dete je ljuto? Tužno? Pa dobro, bože moj…
Moje dete je osetljivo, emotivno, ima divnu dušu, reći će vam 90% roditelja. I biće u pravu. Jer su deca zaista takva. Vrlo rano u detinjstvu im se razvije empatija...
Tata se odselio. Mama je plakala, ali je rekla da je tako bolje
Danas sam dobro. Ali nisam bio dobro više dana nego što jesam. Priča kreće mesecima pre konačnog razvoda mojih roditelja kad je kod kuće postalo neizdrživo. Pitali su me kasnije...
Žarko Trebješanin: Roditelj odgovorni vaspitač ili pokorni sluga dece?
Žarko Trebješanin, profesor psihologije na Beogradskom univerzitetu Kod nas u Srbiji dugo je postojao stari sistem tradicionalnih vrednosti i strogog, patrijarhalnog vaspitanja. Autoritet roditelja i starijih bio je neprikosnoven a...
Znaci da zene treba da budu manje obrazovane i slabe pa ce brak biti cvrsci. Tesko obrazovanim i jakim zenama kod profesora. A da li se i pomenuta sagovornica oseca jakom i obrazovanom zenom? Autor nije uzeo u obzir da su zene ranije bile ekonomski zavisne i udaja je bio vid udomljavanja zenske dece!. Nije valjda da cemo poceti da otpustamo zene da bi bile salbe i lakse ulazile u brak?
Kako moze bilo koja zena da podrzi profesora kada on ne podnosi jake zene i smatra da je emancipacija zena kriva za sve. Da li je bolje da su zene polupismene koje idu u brak da bi ih neko izdrazavao. Pogledajte malo sudbinu prvih obrazovanih zena u Srbiji i vidite, prema komentarima, da nismo mnogo napredovali! Da li je bolje zenama u Avganistanu, Pakistanu i Africi. Moje babe su htele da uce skole ali nisu mogle zbog sredine. Morale su da se udaju! Da li i to danas propagirate profesore?!
Ograniciti zensko obrazovanje i ne dozvoliti im velike plate. Tako ce biti vezane za brak gde ce zavisiti od primanja muza. Pri zaposljavanju favorizujte muskarce pa tako zene nece imati trku za karijerom i okrenuce se braku! Prvo pocnite od novinarke i citirane profesorke!
Zene su ranije, u omiljeno doba prof Milivojevica, bile ekonomski zavisne od muza. On je mogao i da ih ekonomski ucenjuje bas kao EU Srbiju. Za razliku od toga, moderne obrazovane zene sa karijerom su kao Svajsarska sa kojom EU potpuno drugacije razgovara. To je slikovito objasnjenje koje ne pominje profesor Milivojevic. Da li zelimo polozaj Srbije ili Svajcarske?
Zaboga ljudi, odakle vam takva izvrnuta tumacenja? Milivojevic u tekstu nigde nije spomenuo zene (sve se odnosi na oba pola), niti je rekao da su prosla vremena bila bolja. Potpuno suprotno – kaze da su ranije vremena bila teza, pa su zato veze bile cvrsce (od njih je zavisilo prezivljavanje).
Sada je valjda pozitivno sto nam od partnera ne zavisi prezivljavanje, nego smo zajedno iz uzivanja.