Lomljiva generacija

Pokušavajući decu da zaštiti od svih opasnosti, prepreka, povređenih osećanja i strahova, naša kultura oduzela im je mogućnost da postanu uspešne odrasle osobe.

Gde su nestali raznosači novina

Ne samo da se deca više ne igraju samostalno. Danas, ona ništa samostalno ne rade. U tekstu za magazin Atlantik, Hana Rozin priznaje da su ona i njen muž shvatili da njihova desetogodišnja ćerka za ceo svoj život verovatno nije provela ni 10 minuta bez nadzora odraslih.

Za prethodne generacije to bi bilo bizarno i preterano zaštitnički. Vladale su neke norme oko kojih je većina bila saglasna. Moralo se imati poverenja u đake prvake da će umeti sama da idu u školu. Sa osam godina dobila bi ključ od stana, sa deset bi počela da raznose novine po susedstvu a sa dvanaest da čuvaju decu. Te norme su nestale, pod naletom straha od kidnapovanja, nadziranih aktivnosti i sve više domaćih zadataka. Današnji roditelji dobro znaju sve o tome šta njihova deca moraju da postignu u obrazovanju, ali ne i koji su koraci ka svetu zrelosti.

Nisu roditelji krivi. Pozivanje osam novinskih redakcija u Severnoj Karolini pokazalo je da niko ne bi za raznosača primio osobu mlađu od 18 godina. Šef policije iz Ohaja izjavio je za medije da deca ne bi sama smela da izlaze iz kuće pre šesnaeste godine. Istraživanje u Britaniji otkrilo je da je 1992. godine skoro polovina dece od 16 i 17 godina imala posao, a danas ga ima samo 20% dece istog uzrasta.

Stvari koje su se do nedavno očekivale od dece danas su nezamislive. Knjiga “Vaš šestogodišnjak: Pun ljubavi i prkosa” objavljena 1979. dolazi sa listom stvari koje dete koje pokazi u prvi razred treba da zna: Može li da crta i boji unutar linija? Ume li da vozi bicikl bez pomoćnih točkova? Može li samo da prošeta po svom kraju (4-6 blokova) do prodavnice, škole, igrališta ili druga?

Čekajte. Šestogodišnjak da ode sam do prodavnice?

Lako je kriviti današnje “helikopter roditelje”. Ali lako je i poslati svoje dete samo u školu kad sva druga deca to rade. Kada je vaše dete jedino, nije baš tako jednostavno. A tu smo danas. Norme su se drastično promenile. Slobode koje su se pre samo jedne generacije podrazumevale, danas su tabu, a u nekim slučajevima i protivzakonite.

Norme su se drastično promenile. Slobode koje su se pre samo jedne generacije podrazumevale, danas su tabu, a u nekim slučajevima i protivzakonite.

Jedva pa noć veštica

U Vejnzborou u Džoridžiji, da biste se marskirali za Noć veštica i obilazili komšije, morate biti mlađi od 12 godina i u pratnji odrasle odobe. Dakle, ako imate decu od 15, 10 i 8 godina, ne možete ih poslati zajedno. Petnaestogodišnjacima nije dozvoljeno da se maskiraju, a ni da budu pratnja mlađoj braći i sestrama. I to u noći kada po tradiciji deci dozvoljavamo da se pretvaraju da su odrasli.

Druge škole i lokalne zajednice sada šalju pisma roditeljima u kojima im traže da decu ne oblače u strašne kostime. Negde se čak organizuju i ophodi parkiranih automobila sa gepecima punim slatkiša, kako bi deca umesto opasnog potucanja od kuće do kuće, obavila svoje prikupljanje na jednom mestu.

Bez zabave i užitka

Kad roditelji deci uskrate nezavisnost, ne samo da im uskraćuju zabavu, već i sebi oduzimaju užitak posmatranja svoje dece kako rade nešto pametno, odvažno ili plemenito, bez dadiljanja odraslih.

Takav užitak doživela je kolumnista Vašington Posta kada je jednog dana nenadano primila poziv od svog osmogodišnjeg sina. Slučajno je, umesto da ostane u školi posle nastave, krenuo kući, i kada je shvatio da mama nije tu, odlučio je da ode do prodavnice udaljene nekoliko blokova – po prvi put. Mama je isprepadano dojurila, samo da bi zatekla sina kako ushićemo pomaže prodavcu da slaže robu po policama. Dobio je i užinu i uradio svoj domaći. Bilo je to popodne koje nikad neće zaboraviti, kao ni njegova ponosna majka.

Kad svojoj deci ne damo da išta rade sama, ne možemo ni da uvidimo koliko su u stvari sposobna, a zar to nije jedno od najvećih zadovoljstava roditeljstva? Moramo roditeljima pomoći da se opuste dok žive u društvu koje im to ne dozvoljava. I moramo se postarati da zbog toga ne budu uhapšeni.

Šta treba da učinimo?

Pokušavajući decu da zaštiti od svih opasnosti, prepreka, povređenih osećanja i strahova, naša kultura oduzela im je mogućnost da postanu uspešne odrasle osobe. Društvo ih tretira kao emotivno, društveno i fizički krhke, i oni takvi postaju.

Deca znaju da su njihovi roditelji imali više slobode da se sami kreću i više slobodnog vremena da čitaju, majstorišu i istražuju. Svesna su i da se ranije verovalo da će deca umeti da prime pokoji udarac, u školi i van nje. Nadajmo se da će i današnja deca početi da zahtevaju istu nezavisnost i poštovanje. Na kraju krajeva, oni su ti kojima je oduzeta sloboda.

Današnja deca su bezbednija i pametnija nego što ih ova kultura smatra. Ona zaslužuju slobodu koju smo mi imali. Budućnost zavisi od toga.

Prevela i priredila: Jovana Papan

Izvor: Reason.com / Detinjarije.com

Prethodna strana 1 2 3 4

Podeli tekst: