Loše stanje majčinog mikrobioma jedan od ključnih faktora rizika za autizam

Ono što je ohrabrujuće u ovom saznanju je činjenica da se na sastav mikrobioma može uticati

Nova studija ukazuje na to da poremećaj sastava majčinog mikrobioma – kolekcije mikroskopskih organizama koji nastanjuju njena creva, može biti ključni uzrok autizma i drugih neuroloških razvojnih poremećaja kod njenog potomstva.

Mikrobiom čine mikroorganizmi, poput bakterija, koji prirodno žive u našem probavnom sistemu, i čiji značaj za naše zdravlje nauka sve više otkriva.

Tako je poslednja studija, koju su sproveli naučnici Škole za medicinu pri Univerzitetu Virdžinija, pokazala da majčin mikrobiom tokom trudnoće ima najveći uticaj na rizik od razvoja autizma, što može da znači da bi izmene u dijeti buduće majke mogle doprineti prevenciji pojave poremećaja iz autističnog spektra.

Štaviše, osim što su utrdili vezu između mirobioma majki i autizma, naučnici su uspeli da svoja saznanja iskoriste kako bi sprečili razvoj poremećaja iz autističnog spektra kod laboratorijskih miševa, blokirajući određeni inflamatorni molekul, interleukin-17a, koji proizvodi njihov imuni sistem.

“Utvrdili smo da je mikrobiom ključni faktor u predviđanju rizika od poremećaja iz autostočnog spektra, te da bi se uticanjem na mikrobiom buduće majke ili na sam inteleukin-17a moglo uticati i na razvoj autizma,” kaže Džordž Lukens sa Katedre za neuronauke pri Univerzitetu Virdžinija. Ovaj molekul IL-17a mogao bi se koristiti i kao biomarker za rano dijagnostikovanje poremećaja, dodao je.

Otkriće Lukensa i njegovih kolega osvetljava složenu vezu između majčine crevne flore i zdravog razvoja njene dece. “Mikrobiom može oblikovati mozak u razvoju na brojne načine i ima veliki uticaj podešavanja imunog sistema kod dece i način na koji će ona reagovati na infekcije, povrede ili stres,” objašnjava on.

Ono što je ohrabrujuće u ovom saznanju je činjenica da se na sastav mikrobioma može uticati bilo kroz način ishrane, bilo uzimanjem suplemenata, bilo fekalnom transplantacijom, i tako uspostaviti zdrava ravnoteža u sastavu mikroorganizama koji žive u majčinim crevima.

Sledeći zadatak za naučnike je da utvrde koji tačno elementi mikrobioma su oni koji stvaraju rizik za autizam, i kako se na njih najefikasnije može uticati.

Što se tiče direktnog ciljanja na IL-17a i njegovog blokiranja, Lukens kaže da ovaj metod nosi više rizika. “Trudnoća je stanje u kome majčino telo mora da prihvati strano telo, odnosno bebu, pa se u ovaj kompleksan zadatak za imuni sistem ne bi trebalo previše mešati,” objašnjava on. Iako je ovaj inflamatorni molekul do sada povezan sa oboljenjima poput reumatoidnog artritisa, multipleks skleroze i psorijaze i već postoje lekovi za njegovo blokiranje, on takođe ima važnu ulogu u borbi protiv infekcija, naročito onih gljivičnih.

Ovo je samo poslednje u nizu novih istraživanja koje otkrivaju ogroman značaj crevne flore na zdravlje ljudi, piše Sajens dejli.

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: