Ma, ta kreativnost!

Kreativnost je reč koja se na žalost često zloupotrebljava, zbog čega se istrošila. Danas su ljudi na nju gadljivi i smatraju je uvertirom ili pokrićem za razne gluposti. Ona je ukrasni papir loših poklona, oruđe za prodaju najrazličitijih proizvoda i usluga.

To ide u prilog društvenom uređenju čije smo žrtve. Kreativnost, inteligencija, originalnost, kritičnost, stvarno obrazovanje, nisu vrednosti koje su od koristi u današnje vreme. Sve one smetaju prosečnom građaninu da napreduje. Još gore: ako ih ispoljava biće smatran ludom, potcenjivan, odbačen. Najčešće ovako razmišljaju roditelji koji sigurno neće svom detetu omogućiti da bude kreativno.

“Kreativnost je ono što ističe čoveka kao jedinku i čini ga posebnim u odnosu na sva druga živa bića. Ona je sposobnost ljudi da ni iz čega stvore nešto.”

Kreativnost je ono što ističe čoveka kao jedinku i čini ga posebnim u odnosu na sva druga živa bića. Ona je sposobnost ljudi da ni iz čega stvore nešto. Ona nastaje u njegovoj mašti i pokreće je njegova kanalisana, toliko kritikovana, agresivnost, koju upravo kanališe sama kreativnost. Reč agresivnost vodi poreklo od latinskih reči ad – prema, ka, i reči gradi – kretati se, što bi se moglo prevesti kao korak ka nečemu, ili u prenesenom značenju aktivnost koja je usmerena ka postizanju određenog cilja.

Kreativnost, kao ni agresivnost, nisu nešto što neko ima, a neko ne. One su urođene sposobnosti svakog čoveka, svakog deteta. I jedna i druga čine pretpostavku za celokupno ostvarenje njegove prirode, što je smisao svakog ljudskog bića. Kod nekoga su više, kod drugih manje istaknute.

Kočenje i neadekvatno tretiranje obe ove čovekove osobine čine ga sputanim, frustriranim, otuđenim od samog sebe. Nedostatak ispoljavanja kreativnosti dovodi ga u afektivna stanja besa, nemoći, pomračenja svesti.

Kreativnost se mora podsticati. Čovek dok stvara oseća punu snagu svoga bića. Negujući taj nagon on oseća zadovoljstvo i mir. Kao što mora da jede i pije, tako mora da zadovolji i glad za stvaranjem da bi opstao.

“Kreativnost se mora podsticati. Čovek dok stvara oseća punu snagu svoga bića. Negujući taj nagon on oseća zadovoljstvo i mir. Kao što mora da jede i pije, tako mora da zadovolji i glad za stvaranjem da bi opstao.”

S obzirom na to da se profesionalno bavim decom kroz kreativne programe koji se baziraju na muzičkoj i dramskoj umetnosti, kao i sportu, svedok sam toga koliko su ove aktivnosti potcenjene od strane većine roditelja. Na promotivnim radionicama svi su oduševljeni, i roditelji i deca, i nastavnici koji su prisutni, ali kad dođe vreme da se odvoji novac za tu aktivnost, tu interesovanje prestaje.

Svestan sam težine života i nemaštine, i ja živim ovde, ali sam svestan i toga da će roditelji kao primarne dodatne aktivnosti za dete birati strani jezik, pomoć u učenju, neki sport, a kreativnost ostavljati za kraj.

Da li će u okviru ovih aktivnosti biti razvijana njihova kreativna inteligencija? Možda, ali sigurno nedovoljno, jer kreativnost dolazi iznutra, a ne spolja. Aktivnosti moraju u detetu razvijati potrebu za otkrivanjem, za stvaranjem, a ne za preslikavanjem, oponašanjem, ponavljanjem. Kada se dete oseti kao stvaralac, tog trenutka počinje da se razvija njegova kreativna inteligencija.

Kreativna inteligencija je relativno noviji pojam u psihologiji. Psiholog Robert Sternberg objašnjava kreativnu inteligenciju kao sposobnost za stvaranje novih ideja i u njegovoj trovalentnoj teoriji inteligencija, ona čini sponu između analitičke, koja je angažovana u analiziranju novih ideja, rešavanja problema i donošenju odluka, s jedne, i praktične inteligencije – sposobnosti da stvaramo na osnovu apstraktnih ideja, s druge strane. U prevodu, ona je pretpostavka za uspešan život.

“Aktivnosti moraju u detetu razvijati potrebu za otkrivanjem, za stvaranjem, a ne za preslikavanjem, oponašanjem, ponavljanjem. Kada se dete oseti kao stvaralac, tog trenutka počinje da se razvija njegova kreativna inteligencija.”

Kreativnost se razvija podsticanjem mašte, igrom, rešavanjem problemskih zadataka i kroz umetnost, a najbolja je ona umetnost koja detetu prirodno najviše leži.

Kreativnost kod deteta mogu podsticati i roditelji, ali nemaju svi tu sposobnost, znanje, energiju. Zato je bolje da uključe decu u kreativne programe. Kroz kreativne aktivnosti deca stiču radne navike, uče da uče, razvijaju ljubav prema saznanju, uče da cene stvoreno, i svoje i tuđe, razvijaju kritičko mišljenje, uče da poštuju sebe i druge, ostvaruju svoju svrhu i srećna su.

U BG Vrapcima sve prašti od kreativnosti. Deca stiču znanja o sebi, o svetu, o vezama između ljudi, o osećanjima, kroz glumu, muziku i karate, istovremeno postajući pravi borci.

Evo jednog primera kako naš tip rada dovodi i do umetničih rezultata. Ovo je predstava koju sam napisao i režirao 2013. godine u okviru projekta Dečja Republika Zmaja i Čaja, koji sam izveo u saradnji sa Centrom za razvoj dečjih interesovanja Povratak prirodi.

Kliknite ovde i uživajte 🙂

piše: Željko Marinković, dipl. sociolog i viši sportski trener borenja, sensei u karate klubu BG Vrapci

Draga deco, treba da vam bude dosadno

Ne možete detetu kupiti maštu u prodavnici s igračkama

Naša seoska avantura: Po šumama i gorama…

Kako se (ne) razvija kreativno razmišljanje kod deteta

Svakom detetu je mama – jedina

Moj sin sinoć kaže, dok tone u san: "Ti si moja najbolja mama. I da nisi tu za mene, i da si loša, ti si za mene jedina i najbolja"...

Učiteljica: Roditelji, znate li o čemu mi vaša deca govore kad se vrate u klupe posle praznika?

Bliži se Nova godina, a roditelji će uskoro početi bezglavo da jure po prodavnicama za idealnim poklonom za svoje mališane. Mora li tako? Internetom već neko vreme kruži pismo jedne...

Mi kao vrsta nismo evoluirali da se samostalno brinemo o deci

Od početka pandemije, mentalno i fizičko zdravlje roditelja trpi izuzetan pritisak. Nivo stresa, anskioznosti i depresije je u porastu pa su se mnogi zapitali - zašto je odjednom toliko teško...

5 ponašanja roditelja koja ugrožavaju pravilan razvoj dece: Psiholog savetuje kako da ih promenite

Autor: Olivera Milivojčević - Infomacije koje deca primaju od nas i kroz naše ponašanje kao roditelja i vaspitača u mogome utiču na njihov celokupan razvoj - kaže za Telegraf psihoterapeut...