Ma, ta kreativnost!

Kreativnost je reč koja se na žalost često zloupotrebljava, zbog čega se istrošila. Danas su ljudi na nju gadljivi i smatraju je uvertirom ili pokrićem za razne gluposti. Ona je ukrasni papir loših poklona, oruđe za prodaju najrazličitijih proizvoda i usluga.

To ide u prilog društvenom uređenju čije smo žrtve. Kreativnost, inteligencija, originalnost, kritičnost, stvarno obrazovanje, nisu vrednosti koje su od koristi u današnje vreme. Sve one smetaju prosečnom građaninu da napreduje. Još gore: ako ih ispoljava biće smatran ludom, potcenjivan, odbačen. Najčešće ovako razmišljaju roditelji koji sigurno neće svom detetu omogućiti da bude kreativno.

“Kreativnost je ono što ističe čoveka kao jedinku i čini ga posebnim u odnosu na sva druga živa bića. Ona je sposobnost ljudi da ni iz čega stvore nešto.”

Kreativnost je ono što ističe čoveka kao jedinku i čini ga posebnim u odnosu na sva druga živa bića. Ona je sposobnost ljudi da ni iz čega stvore nešto. Ona nastaje u njegovoj mašti i pokreće je njegova kanalisana, toliko kritikovana, agresivnost, koju upravo kanališe sama kreativnost. Reč agresivnost vodi poreklo od latinskih reči ad – prema, ka, i reči gradi – kretati se, što bi se moglo prevesti kao korak ka nečemu, ili u prenesenom značenju aktivnost koja je usmerena ka postizanju određenog cilja.

Kreativnost, kao ni agresivnost, nisu nešto što neko ima, a neko ne. One su urođene sposobnosti svakog čoveka, svakog deteta. I jedna i druga čine pretpostavku za celokupno ostvarenje njegove prirode, što je smisao svakog ljudskog bića. Kod nekoga su više, kod drugih manje istaknute.

Kočenje i neadekvatno tretiranje obe ove čovekove osobine čine ga sputanim, frustriranim, otuđenim od samog sebe. Nedostatak ispoljavanja kreativnosti dovodi ga u afektivna stanja besa, nemoći, pomračenja svesti.

Kreativnost se mora podsticati. Čovek dok stvara oseća punu snagu svoga bića. Negujući taj nagon on oseća zadovoljstvo i mir. Kao što mora da jede i pije, tako mora da zadovolji i glad za stvaranjem da bi opstao.

“Kreativnost se mora podsticati. Čovek dok stvara oseća punu snagu svoga bića. Negujući taj nagon on oseća zadovoljstvo i mir. Kao što mora da jede i pije, tako mora da zadovolji i glad za stvaranjem da bi opstao.”

S obzirom na to da se profesionalno bavim decom kroz kreativne programe koji se baziraju na muzičkoj i dramskoj umetnosti, kao i sportu, svedok sam toga koliko su ove aktivnosti potcenjene od strane većine roditelja. Na promotivnim radionicama svi su oduševljeni, i roditelji i deca, i nastavnici koji su prisutni, ali kad dođe vreme da se odvoji novac za tu aktivnost, tu interesovanje prestaje.

Svestan sam težine života i nemaštine, i ja živim ovde, ali sam svestan i toga da će roditelji kao primarne dodatne aktivnosti za dete birati strani jezik, pomoć u učenju, neki sport, a kreativnost ostavljati za kraj.

Da li će u okviru ovih aktivnosti biti razvijana njihova kreativna inteligencija? Možda, ali sigurno nedovoljno, jer kreativnost dolazi iznutra, a ne spolja. Aktivnosti moraju u detetu razvijati potrebu za otkrivanjem, za stvaranjem, a ne za preslikavanjem, oponašanjem, ponavljanjem. Kada se dete oseti kao stvaralac, tog trenutka počinje da se razvija njegova kreativna inteligencija.

Kreativna inteligencija je relativno noviji pojam u psihologiji. Psiholog Robert Sternberg objašnjava kreativnu inteligenciju kao sposobnost za stvaranje novih ideja i u njegovoj trovalentnoj teoriji inteligencija, ona čini sponu između analitičke, koja je angažovana u analiziranju novih ideja, rešavanja problema i donošenju odluka, s jedne, i praktične inteligencije – sposobnosti da stvaramo na osnovu apstraktnih ideja, s druge strane. U prevodu, ona je pretpostavka za uspešan život.

“Aktivnosti moraju u detetu razvijati potrebu za otkrivanjem, za stvaranjem, a ne za preslikavanjem, oponašanjem, ponavljanjem. Kada se dete oseti kao stvaralac, tog trenutka počinje da se razvija njegova kreativna inteligencija.”

Kreativnost se razvija podsticanjem mašte, igrom, rešavanjem problemskih zadataka i kroz umetnost, a najbolja je ona umetnost koja detetu prirodno najviše leži.

Kreativnost kod deteta mogu podsticati i roditelji, ali nemaju svi tu sposobnost, znanje, energiju. Zato je bolje da uključe decu u kreativne programe. Kroz kreativne aktivnosti deca stiču radne navike, uče da uče, razvijaju ljubav prema saznanju, uče da cene stvoreno, i svoje i tuđe, razvijaju kritičko mišljenje, uče da poštuju sebe i druge, ostvaruju svoju svrhu i srećna su.

U BG Vrapcima sve prašti od kreativnosti. Deca stiču znanja o sebi, o svetu, o vezama između ljudi, o osećanjima, kroz glumu, muziku i karate, istovremeno postajući pravi borci.

Evo jednog primera kako naš tip rada dovodi i do umetničih rezultata. Ovo je predstava koju sam napisao i režirao 2013. godine u okviru projekta Dečja Republika Zmaja i Čaja, koji sam izveo u saradnji sa Centrom za razvoj dečjih interesovanja Povratak prirodi.

Kliknite ovde i uživajte 🙂

piše: Željko Marinković, dipl. sociolog i viši sportski trener borenja, sensei u karate klubu BG Vrapci

10 načina na koji igračke za decu podstiču učenje

Bertrand Rasel: Iskustvo dosade kod dece razvija kreativnost i maštovitost

Zašto je manje igračaka – bolje za dete

Kreativan, vešt i vredan čovek je uvek slobodan

Hiperaktivnost i izlivi besa dovedeni u vezu sa ponošanjem roditelja

Nedavno istraživanje sugeriše da zabavljanje roditelja igricama na mobilnom telefonu umesto da posmatraju kako njihova deca grade kule u pesku, šteti međusobnim odnosima roditelja i dece i dovodi do problema u ponašanju dece. Deca s nedovoljno odgovarajuće podrške i pažnje...

Naučnici: Ovih osam osobina se nasleđuju

Svaki čovek je makar jednom u životu čuo nešto poput “Imaš majčine oči, ali očevu narav” ili “Isti si kao svoj deda”. Sa druge strane, retko ćete čuti da neko...

Samokontrola ima neverovatan uticaj na budući život deteta – evo kako da je razvije

Potreba za samokontrolom ponekad je pravi izazov i za odrasle, a kamoli za decu. Ali njen uticaj na čitav život je neverovatan. Novozelandska studija koja je trajala čitave tri decenije...

Digitalna tehnologija reprogramira mozak dece

Neurolog dr Suzan Grinfild ističe da društvene mreže sprečavaju decu da nauče da sami razmišljaju, zbog čega mentalno ostaju na nivou trogodišnjaka. Društvene mreže i video igrice dovode do toga da deca ne...