Moderno sportsko mačevanje razvija i fizičku i psihičku sferu ličnosti
U užem smislu, mačevanje je sport u kojem se dva protivnika bore propisnim oružijem i zaštićeni su odgovarajućom opremom. Mačevanje kao veština kroz istoriju prolazilo je kroz mnoge faze, dok danas pričamo o modernom mačevalačkom sportu. Pojavljuje se već u Atini 1896. godine. Međutim, zbog mnogih nesporazuma nastalih u razlici postojećih pravila, tek 1913. godina, kada je osnovana svetska mačevalačka organizacija FIE, smatra se početkom razvoja mačevalačke ere.
Moderno sportsko mačevanje rasprostranjeno je na svih 5 kontinenata. Održavaju se svetska, kontinentalna i nacionalna takmičenja, kao i mnogi turniri širom sveta. Redovno se pojavljuje na Olimpijskim Univerzitetskim igrama. Mačevanje je, takođe, i jedna od disciplina modernog petoboja.
Borba se odigrava na pisti širine 1,5 – 2m i dužine 14 m. Protivnici koriste oružje propisanih karakteristika i propisnu zaštitnu opremu za celo telo.
Cilj je, u zavisnosti od vrste oružija, ubosti (mač,floret) ili saseći (sablja) protivnika, ali samo u strogo određeni deo tela. Automatski električni sistemi registruju pogotke, a pravilnost izvođenja ocenjuju sudije. Pobednik je mačevalac koji prvi sakupi određen broj poena, ili koji pri isteku vremena ima veći broj poena.
Mačevalačke kategorije se određuju po uzrastu. Postoje: pioniri (do 14 godina), kadeti (do 17), juniori (do 21), seniori (do 50) i veterani (od 50).
Specifičnost mačevanja kao sporta je u tome što se istvremeno razvija i fizička i psihička sfera ličnosti, kao i to što se sportska zrelost stiče kasnije nego kod drugih sportova. Kod žena je to 26. godina a kod muškaraca, u proseku, tek od 28. godine.
Mnogi primeri iz svetskog vrha su za svoj sport odabrali mačevanje tek u dvadesetim godinama i postigli zavidne rezultate. Jeanne Calmet, francuskinja koja je zabeležena kao osoba koja je najduže živela (122 godine) je počela da se bavi mačevanjem u 85. godini života.
Najveća zabluda o mačevalačkom sportu proizilazi iz naziva ‘sport za aristokrate’ karakterišući ga kao veoma skup sport, međutim, mačevalačka oprema je pristupačna kao i kod ostalih sportova i prednost je što može trajati desetinama godina.
U Novom Sadu, Mačevalački klub Vojvodina osnovan je 2008. godine. Trenutno u klubu ima preko trideset članova, svih starosnih uzrasta i kategorija. Od rekreativaca do reprezentativaca.
Treninzi za početnike se održavaju ponedeljkom, sredom i četvrtkom od pola 7, u sali preko puta Aqua Dorie (Kamenički put 1).
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: SPORT I REKREACIJA
Pitajte stručnjaka: Dete iznenada ne želi više da trenira
Dragi čitaoci, od septembra nastavljamo našu rubriku “Faktor iznenađenja” u saradnji sa Razvojnim centrom za decu i odrasle “Faktor”, koji okuplja vrsne stručnjake koje se bave razvojem dece – psihologe,...
Vežbanje na otvorenom povezuje decu sa prirodom
Svi znamo koliko je fizička aktivnost važna. Sa njom se prvi put upoznajemo kroz prve korake, a veoma brzo nastupa školski sistem obrazovanja i fizičko koje se sve više izbegava....
Mesto gde se stvaraju šampioni
Teniski klub Dril se nalazi kod Hipodroma i poseduje tri zatvorena i tri otvorena terena. Tokom cele godine, deca različitih uzrasta treniraju tenis i gaje ljubav prema ovom sportu zahvaljujuci...
Beograd – gde na sankanje?
Piše: Mina Milenković Da se stvari događaju iza ćoška a ne samo na insta storijima gde gledamo kako jedni bacaju selfije sa vrha žičare na Kopu, dok drugi neki ne...
Nema komentara.