Majčino mleko ili mleko iz flašice?

Proces dojenja važan je i za dete i za majku, ali ne predstavlja jedinu mogućnost kada je reč o ishrani odojčeta.

Tokom devetnaestog veka svako odojče bilo je dojeno. Ukoliko majka nije imala mleka odojče je dojila dojilja. Navike tokom dojenja i poteškoće koje su žene doživljavale u ovom procesu majke i rođake prenosile su na sledeće generacije. Samo u izuzetnim situacijama odojče je u kratkom vremenskom periodu moglo da bude hranjeno kravljim ili kozjim mlekom.

Majčino mleko i majčinska ljubav

Prva flašica za mleko otkrivena je 1850. godine. Nakon 1920. godine otpočela je industrijska proizvodnja mleka za bebe na bazi kravljeg mleka. U narednih četrdeset godina mleko iz flašice postalo je konkurencija majčinom mleku. Mleko iz flašice smatrano je sigurnom i jeftinom hranom za bebe. Promena u načinu življenja, promena uloga među polovima i različite predrasude u okruženju otežavali su majkama proces dojenja:

Dojenje nas čini nervoznim.

Dojenje umara.

Dojenje uništava oblik grudi.

Dojenje nas sprečava u tome da se posvetimo poslovnim obavezama.

Dojenje ograničava našu slobodu.

Ne možemo dojiti dete u javnosti.

Dojenje je obeležje nižeg socijalnog statusa.

Količina mleka koju dete unosi u organizam bolje se kontroliše ukoliko ga hranimo mlekom iz flašice.

Činjenica da lekari, medicinske sestre i babice nisu podržali proces dojenja najviše je škodila deci. Sve do sredine dvadesetog veka dojenju je pripisivano negativno značenje.

Pre četrdeset godina organizacija „La Leće“ uticala je na promenu svesti u društvu kada je reč o dojenju. Ponovo je ispitana biološka vrednost mleka i psihološko značenje dojenja. Danas u mnogim klinikama babice obilaze majke u porodilištu i savetuju ih kako da doje dete.

Dojenje je i te kako zastupljeno u današnjem društvu, iako se mnoge mlade majke osećaju bespomoćno jer se same suočavaju sa poteškoćama tokom ovog procesa. Naime, one ne mogu da dobiju koristan savet od svojih majki ili ostalih ženskih članova u porodici zato što ni one nisu dojile svoju decu. Zato iskusne žene i stručne babice pružaju veliku pomoć neiskusnim majkama kada je reč o procesu dojenja.

Da li je dojenje zaista bolje?

Izjave „Deca koja sisaju su srećnija“, „Dojenje je preduslov za građenje bliskog odnosa između majke i deteta“ možemo da pročitamo u mnogobrojnim knjigama i časopisima. Sledeće dijetetske i psihološke činjenice govore u prilog procesu dojenja: Dojenje je najbolji oblik ishrane odojčadi. Majčino mleko je izuzetno i odgovara fiziološkim potrebama odojčeta. Ovakav način razmišljanja prerasta u ideologiju i zato je u društvu zastupljeno mišljenje da svaka dobra majka doji svoje dete. Međutim, mnoge žene ne mogu da doje dete ili ne žele to. Postoje određeni razlozi, poput prevremenog porođaja, bolesti deteta ili poslovnih obaveza majke, koji onemogućavaju proces dojenja. Mnoge žene ne mogu da doje svoje dete iz različitih razloga. Kod takvih žena izjave poput: „Svaka dobra majka doji svoje dete“ mogu da izazovu psihički stres i osećanje krivice. One stiču osećaj da neće uspeti u ovom zadatku i plaše se toga da će zbog njihove nesposobnosti dete biti neuspešno na samom početku života.

Proces dojenja važan je i za dete i za majku, ali ne predstavlja jedinu mogućnost kada je reč o ishrani odojčeta. Dete se može hraniti mlekom iz flašice. I tokom ovog načina ishrane može da se ostvari blizak odnos između majke i deteta kao i tokom dojenja. Ne postoje nikakve studije koje mogu da dokažu da se deca koja se hrane mlekom iz flašice drugačije razvijaju od dece koja sisaju.

U nastavku: Prednosti majčinog mleka u odnosu na kravlje mleko

1 2 3 Sledeća strana

Podeli tekst: