Sretala sam majke koje planski po pola sata dnevno pokazuju detetu koliko ga vole. Gotovo da to čine na silu – i dete se protivi, a i njima često nije do toga, ali ne popuštaju jer tako treba iako je efekat suprotan. Ljubav se rađa iz slobode a ne iz tesnih okvira.
Piše: Olga Valajeva
Majke sklone razmišljanju i najfinijoj osećajnosti često uznemiruje pitanje da li detetu daju dovoljno ljubavi. Plaše se da li će im poći za rukom da svoje čedo okupaju u tom najsvetlijem osećanju koje mu daje toliko snage i radosti. Da li će im pružiti ono što im treba, na pravi način, da im neće biti malo, ili previše… Ali, treba li se uopšte oko toga brinuti?
Majčina ljubav slična je majčinom mleku. Mleko nadolаzi samo od sebe nakon porođaja. Što češće dete doji to je više mleka. Svaka žena ima mleko. U različitoj količini, različitoj konzistenciji, ali svaka ima. Mleko ne presahnjuje tek tako. Rezerve mleka su neiscrpne i sve dok je potrebno detetu, ono nadolazi. Samo. I više od toga, čak i žene koje gladuju, izvesno vreme su u stanju da prehrane svoju bebu. Organizam neko vreme mudro preraspodeljuje resurse i mleko nadolazi iz majčinih tajnih zaliha.
Upravo to važi i za majčinsku ljubav. Ona nadolazi najednom u naše srce i prožima nas cele. Da bismo je prenele na dete, ne treba da radimo ništa posebno – samo treba da budemo pored njega. Ono će samo uzeti onoliko koliko mu treba i kada mu treba. Pritrči, „pripuni“ se i ide dalje svojim poslom.
Ne može da mi ne padne na pamet prizor krave i teleta. U tom prizoru prepoznajem pravu ulogu majke. Majka krava ne radi ništa naročito, ona ide levo-desno, pase gde joj se najviše sviđa. Tele je uvek tu negde u njenoj blizini, s vremena na vreme samo priđe, uhvati sisu i malo podoji. Ono to čini u bilo kojim okolnostima, nasred livade, puta, dok majka preživa, u hodu… Svejedno. Majka čak i ne obraća pažnju, katkad gotovo da i ne primećuje da je tele doji.
U stvari krava radi ono najvažnije – kreće se i jede da bi se mleko proizvodilo. I daje teletu mogućnost da joj priđe u bilo kom času, kad god je to njemu potrebno. I ništa više.
Dakako, mi nismo krave nego ljudi i volimo da sve malo učinimo složenijim. Nije mi namera da govorim o dojenju, nego na fonu toga – o materinskoj ljubavi. Mi ljudi se trudimo da upravljamo svime pa i time da li detetu dajemo ljubav na pravi način, da li u dovoljnoj količini i da li je pokazujemo dovoljno često. Sretala sam majke koje planski po pola sata dnevno pokazuju detetu koliko ga vole. Gotovo da to čine na silu – i dete se protivi, a i njima često nije do toga, ali ne popuštaju jer tako treba iako je efekat suprotan. Ljubav se rađa iz slobode a ne iz tesnih okvira.
Zar ta ljubav nije u svakoj od nas, u dovoljnoj količini? Zar je potrebno raditi nešto posebno? Vratimo se metafori sa mlekom i pitanje će zvučati unekoliko drugačije. „A šta ću ako mi odjednom nestane mleka ili ga nemam dovoljno?“ I to se događa. Ali kada?
- Postoje mame kojima je neko „ubacio buvu“ da nemaju mleka. Objašnjeno im je da nemaju dovoljno mleka. I one su poverovale. A čim su poverovale, prestale su da se trude. I mleko je presahlo.
- Postoje veoma brižne mame koje stalno proveravaju imaju li dovoljno mleka. One svaki čas kontrolišu mleko, posle svakog podoja mere dete. Od tolikog napora mleko uistinu može da presahne. Za ljubav je potrebna sloboda.
- Postoje mame napete kao struna, stalno pod stresom. Sekiraju se zbog svega i svačega. U tom slučaju mleko može da ne prija detetu. To mleko kao da je zagađeno tolikim emotivnim preživljavanjima. Dete može da odbija da doji ili da razvije dosta složenu reakciju na mleko (na primer, netolerancija na laktozu). Ova mogućnost mi je vrlo dobro poznata u slučaju mog najstarijeg sina.
- Postoje do te mere fizički izmoždene mame da organizam polako prestaje da proizvodi mleko ne bi li preživeo. Da bi mleka bilo, treba voditi računa o sebi, odmarati se koliko je moguće.
- Dešava se da mleko dođe malo kasnije. Danas ga nema, ali za dan-dva dana će se pojaviti. Neke mame nisu sačekale.
- Mleko nestaje ako prestane dojenje. Za nekoliko dana nepovratno.
Sve isto važi i za ljubav. Kada dete ne dobija majčinsku ljubav?
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Mama i tata, ja nisam kriva što je vama loše!
„Mama i tata, ja nisam kriva za to što je vama tako… Nisam kriva što vi tako živite… tako jedno s drugim komunicirate… Nisam kriva što nemate hrabrosti i odlučnosti...
Nama niko nije govorio ”Volim te”
Piše: Angelina Radulović Nama niko nije govorio ”Volim te”. Nisi mogao isterati lako tu rečenicu iz naših naoko težački grubih roditelja. Njihove su reči bile skupe. Pohvale još skuplje....
“Jesu li vam rekli da su me tukli da crtam jer mama radi u … i čuva mi radno mesto?!”
Inspirisana provalom malograđanštine i arogancije, ilustrovaću naše duboke probleme jednim iskustvom. Dovoljno je staro, pre više od 6-7 godina, pa mogu o tome u kružoku javnosti. Imadoh učenika, visok lep...
Pitanja koje možete postaviti sebi i svojoj deci, ukoliko vas ovih dana preplavljuje strah
Prvo, razumljivo je što ste uplašeni. Ovaj strašni događaj poljuljao je naša uverenja o sigurnosti i o ljudskoj prirodi. Deluje kao da više ništa nije isto. Međutim, normalno je i da želite...
Doista izvrstan clanak. Nesto sto je tesko recima opisati ovde je tako slikovito docarano. Na primeru moje jednogodisnje devojcice to itekako vidom, dodje za mnom posedne me i ugnezdi mi se u krilo poput pticice, naslonivsi glavicu na moje rame. Uzivamo tako, ponekad i podoji malo mleka, pa nastavi mirno dalje svoje istrazinje kroz igru. Uvek dodje da potrazi svoju mamu, i njeno krilo. Nikad mi ne dodje prazna, uvek mi na poklon donese neku svoju igracku i stavi mami u ruku:)