Majčinstvo u 20/30/40-im: Adriana Vučenović

Adriana Vučenović radi kao učiteljica, i autorka je bloga i Instagram stranice Svesno roditeljstvo. Kao mama dvoje dece, za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu:

O meni

Zovem se Adriana Vučenović i po struci sam master profesor razredne nastave i diplomirani ekonomista iz oblasti međunarodnog marketinga ( diplomirala sam na 2 fakulteta u Beogradu). Radim u osnovnoj školi kao učiteljica, edukator sam i podrška roditeljima iz oblasti svesne discipine u porodici i školi, autorka sam učiteljskog bloga i Instagram stranice Svesno roditeljstvo koje se bave obrazovanjem i vaspitanjem dece. U svom životu, iako kao glavnu ulogu nosim to što sam učitelj i mentor drugima, i sama sam stalno uporedo u ulozi večitog učenika i tragaoca za novim znanjima i veštinama. Svoja znanja iz oblasti pedagogije, didaktike, razvojne psihologije, neuronauke, psihosomatike, menadžmenta, književnosti i istorije koristim u svrhu unapređenja sistema obrazovanja i vaspitanja, savetodavnog rada sa decom i roditeljima i radosnog deljenja sa onima koji žele da uče, da oplemenjuju duh i rastu kao bolji ljudi.

Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

Mama sam postala prvi put u 33, drugi put u 35. godini. S obzirom na to da sam mnogo godina pre toga gomilala iskustvo kroz rad sa decom i porodicama, u ranim dvadestim sam postala svesna kolika je odgovornost biti roditelj i odlagala sam taj momenat sve dok ne osetim da sam spremna (kakva zabluda da si ikad spreman za to hahaha). U svakom slučaju, trudila sam se da ostvarim neke svoje želje i zamisli pre nego što dobijem dete kako posle ne bih žalila za nekim propuštenim životnim prilikama koje je teško iskoristiti kada ste roditelj. Bilo mi je potrebno više godina i da sebe dovedem u red što se tiče nekih navika, stila života i psihičke i emotivne ravnoteže kako bih deci omogućila da odrastaju u zdravoj porodici, uz zrelu i stabilnu mene, kao roditelja i kao čoveka. Snašla sam se iznenaćujuće dobro iako sam mislila da neću, s obzirom na to da sam neko ko ima izuzetno bogat unutrašnji svet, stalno je aktivan na mnogo polja, ali i neko ko u trenutku odluči da ode na drugi kraj sveta da otkrije nešto novo u smislu da sam nekad sama sebi nepredvidiva.

Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40-im?

Ne znam za prednosti rađanja dece u dvadesetim jer to iskustvo nemam, ali pretpostavljam da su dobre strane to što ste veoma mladi, zeleni, puni životne energije lakše izdržavate nespavanje i stres, opuštenije i detinjastije pristupate roditeljstvu. Volela bih da sam rodila prvo dete u dvadestim, verovatno bih onda sada imala više od dvoje dece, ali jednostavno nisam bila spremna. Što se tiče rađanja u tridesetim, to su godine koje su neminovno bogate životnim iskustvima i nekom zrelošću tako da odluke koje donosite su dobro promišljene, trebalo bi da ste svesniji određenih uzroka i posledica i da ste kao roditelj stabilan, čvrst oslonac deci i porodici i da ste naučili da se pobrinete za sebe, što često osobe u dvadesetim ne umeju da urade jer nemaju dovoljno mudrosti ni veština. Što se tiče rađanja u 40-im, smatram da je za to potrebna velika hrabrost, podržavam ko je spreman za tako nešto.

Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?

Bilo je zaista mnogo smešnih situacija i žao mi je što te svoje i dečje bisere nisam zapisivala jer se to vremenom zaboravi. Jedna od skorijih smešnih situacija bila je kada smo se pakovali za neki put, i ja sam bila pod velikim stresom, kasnila sam čitav dan, u školi sam se zadržala duže i ostalo mi je samo 2 sata da nas popakujem za put. Načisto sam povilenela, preskakala po haotičnoj kući razbacane stvari, vadila nebrojeno puta bebu iz kupatila gde pere ruke u vc šolji, dodavala na svakih par minuta starijem sinu šta mi je tražio. Kako sam postajala napetija i nervoznija, počela sam da vičem i da ih kinjim sve redom po kući kako mi nisu od pomoći, kako ja ne mogu da završim posao kada mi smetaju… Onda je stariji sin koji ima 4 godine odvukao supruga u hodnik, kao da ja ne čujem, i rekao mu: „Tata, znam šta ćemo. Ne vodimo mamu na put i rešen problem“. Toliko smo počeli da se smejemo svi u glas, prva ja, i taj jedan njegov komentar je mene totalno resetovao i oraspoložio pa smo sa promenjenom energijom krenuli na putovanje i bilo nam je sjajno.

Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?

Pravo vreme za decu je tek onda kada žena oseti da pored sebe ima muškarca koji će biti dobar otac i koji će biti spreman da se daje njoj, deci i porodici. Dakle, ne mislim da postoji neko pravo vreme po nauci i formuli, iako je bilogija tela bez sumnje na strani mladosti, već postoji nagovor života u određenom momentu koji ti šapuće da stvoriš porodicu i ukrstiš svoje gene sa nekim koga si zavoleo i koga si osetio kao deo sebe. U tom smislu, tradicionalista sam i ne umem da posmatram dete van konteksta zajednice muškarca i žene, tako da verujem da se prava i blagoslovena tajna stvaranja novog života dogodi kada Bog kaže DA ljubavi između muškarca i žene. Naravno da postoje mnogi drugi konteksti u kojima se deca rađaju, i to često bude kada žene odluče da je pravo vreme zbog godina ili očekivane životne faze, ali to nije način na koji ja doživljavam vreme za rađanje.

Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Roditeljstvo me neprestano uči, vaspitava i menja. Deca su kao neke male baterijske lampe koje upere svoje svetlo u one tvoje delove koje treba da rasvetliš, menjaš, popraviš. Deca te izazivaju da rasteš, da se suočiš sa sobom i svojim greškama, da se isceljuješ, i da razvijaš svoje roditeljske veštine učeći od njih. Najvažniji u odnosu roditelja i deteta upravo jeste odnos, tj. psihološko-emotivno-duhovna veza koju ima roditelj sa detetom. Kada ste povezani sa svojim detetom, onda možete vršiti uticaj na njega, imati razmenu misli, reči i osećanja i biti mu roditelj, a kada niste povezani, onda ne možete ništa, i onda mu i niste roditelj, već neko koga dete doživljava kao osobu koju nije moglo da bira u svom životu, ali mora da je trpi, i to je veoma nesrećna priča.

Detinjarije već šest godina organizuje kulinarske radionice sa Nenadom Gladićem – Lepim Brkom, na temu đačke užine i doručka, sa ciljem da se deca uključe u spremanje hrane i počnu zdravije da jedu. Kakva je situacija u vašoj porodici po ovom pitanju?

U našoj porodici je kuvanje na centralnom mestu jer je moj muž, kao i Brka, profesionalni šef kuhinje i gastronomija je nešto sa čim su se moja deca srela još dok su bili u mojoj materici, tako da su oni veliki gurmani koji imaju izgrađen ukus je hrana u pitanju. Moj stariji sin je bakama u komšiluku sa dve godine na pitanje šta voli da klopa odgovarao da najviše voli biftek i losos, što je izazivalo poplavu smeha. Zapravo iza tog smešnog momenta je situacija da moj suprug često isprobava nove soseve i specijalitete, i deca to sve prva probaju i daju mu povratne informacije kakvo je jelo. Ako oni odobre i kažu da klopa valja, onda njihov tata to sigurno stavlja na meni u restoranu. Kuvana jela umesto poručene fast fud hrane, porodično okupljanje za stolom je nešto na čemu insistiram protivno savremenim trendovima življenja. Još jedna stvar koja je imala veliki uticaj na to šta će se jesti u našoj kući su intolerancija na proteine pšenice, mleka i belanaca otkad su moja deca bila bebe, tako da smo bili prinuđeni da im pravimo bezglutensko testo, i da ne dajemo ništa od prerađenih industrijskih i konditorskih proizvoda. U početku je bilo jako zahtevno i teško praviti hranu za njih, a onda smo vremenom shvatili koliki je to zapravo blagoslov što deca ne jedu ništa što sadrži konzervanse, aditive i ostale štetne sastojke. Moja deca ne jedu organsku hranu, ali ne jedu ni grickalice iz kesica. Formirati zdrave navike u ishrani kod dece je ključno za njihov dalji razvoj i zdravlje tokom celog života i to je samo roditeljska odgovornost. Deca ne mogu jesti ono čega nema u kući, već će morati da prihvate onu hranu koju vi izaberete. To što će na svakom velikom odmoru u školi sasvim sigurno za novac kupiti parče pice, hot dog ili kroasan koji mesecima stoji u celofanu, ne znači da vi kao roditelj niste odradili dobar posao, to je uticaj vršnjaka. Samo, malo ste bolji roditelj ako prethodnog dana isplanirate i spakujete svom detetu užinu kod kuće, gde fino stavite jedan zdrav sendvič, jednu voćku i šaku badema i podmirite sve detetove nutritivne potrebe kako bi bilo zdravo, kako bi mu mozak bio nahranjen i funkcionalan u školi. U većini šarenih, primamljivih slatkiša koji se mogu kupiti, nalaze se različiti emulgatori koji izazivaju hiperaktivnost, nervnu prestimulisanost, poremećaj pažnje i koncentracije, ali roditelji o tome ne misle, niti čitaju ta sitna slova na poleđini kesica. Najlakše je dati pare za užinu i skunuti sebi još jednu obavezu sa vrata.

View this post on Instagram

A post shared by 𝓓𝓸𝓫𝓪𝓻 𝓻𝓸𝓭𝓲𝓽𝓮𝓵𝓳 (@svesno_roditeljstvo)

Ovo me niste pitali

Dobar roditelj je roditelj koji je dobro, koji se oseća dobro u svojoj koži, koji živi život u punoći, koji pokazuje ljubav, veru i nadu, koji je optimista, koji prenosi detetu radost života. Dobar roditelj je onaj koji ne zapostavlja svoje potrebe, samo ih nekada privremeno odlaže, koji vodi računa o svom zdravlju kako bi duže trajao svojoj deci. Ne možeš biti dobar roditelj ako se nikada ne preispituješ, ne suočavaš sa greškama i ne menjaš. Sve što želiš da promeniš kod svog deteta, prvo moraš da promeniš kod sebe, jer deca ne podnose licemerstvo: Ti im pričaš kako oni da se ponašaju, a vide da ti ne živiš tako, da ti prvi ne primenjuješ ono što tražiš od njih. Ako želiš da ti deca budu vaspitana Ti pozdravljaj, zahvaljuj, zamoli, izvinjavaj se, traži oproštaj, budi iskren, održavaj obećanja, budi pošten, imaj dostojanstvo, blagosiljaj a ne kuni, doprinesi zajednici i okolini u kojoj živiš, čuvaj prirodu i boravi što više u njoj, sarađuj sa vaspitačima i učiteljima, poslušaj ih šta će ti reći –možda ti pokažu nešto što ti nisi video, ugasi televizor, šetaj, čitaj knjige, slušaj kvalitetnu muziku, pokaži poštovanje drugima, pomozi potrebitima, odmori nekad i od svoje dece, pusti i njih da nekad odmore od tebe, ne guši ih pričom – daj im primer, izgovori nekad molitvu Bogu za svoje dete, posavetuj se sa duhovnikom kada izgubiš kompas i život se sruči na tebe i ne brini… biće sve u redu!

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: