O meni
Zovem se Ana Rančić, po profesiji sam diplomirani muzičar – pijanista. Pored tri kćerke koje su centar našeg sveta, moj život je u protekle dve godine dosta usmeren na posao jer sam sa prijateljicom i koleginicom Vesnom Radić osnovala Međunarodni centar za muziku „Eva“. Moje aktivnosti i planovi su usmereni kako na vaspitanje i praćenje svoje dece, tako i na razvoj sopstvenog posla i rad sa đacima. Naravno, uvek se trudimo da nađemo vreme da se opustimo, družimo i uživamo.
Ja – mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?
Postala sam mama u tridesetim godinama – prvu kćerku sam rodila sa nepune 33 godine, zatim drugu sa 35 i treću sa 38 godina. U prvim danima roditeljstva suprug i ja delovali smo zajedno kao dobar i uigran tim, a kako i moji roditelji žive blizu nas, moja mama je bila u mogućnosti često da priskoči u pomoć. Može se reći da je taj početni period naizgled prošao glatko. Međutim od onoga kako izgleda, mnogo je važnije ono što osećamo iznutra. Lično sam osećala veliko zadovoljstvo i ljubav ali istovremeno i veliku promenu u svom životu. Sve moje vreme postalo je isprogramirano, a ja sam relativno malo mogla da utičem na to. Kada sam dobila drugo, a kasnije i treće dete, sve je bilo prirodnije, lakše i opuštenije, iako je objektivno sa više dece sve teže, napornije i komplikovanije. Teško je to objasniti nekome ko nije prošao slično iskustvo.
Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40-im?
Čovek ne može uvek da govori o prednostima i manama, posebno u mom slučaju kad sam dvadesete u toj ulozi preskočila. Roditeljsko iskustvo je zapravo jedinstveno, u kojim god godinama da se dešava. Ovo nije puka fraza ili filosofiranje već je zapravo istina. Ne možete ući u roditeljstvo kao u super-market i naručiti jedno dete u dvadesetim ili tridesetim jer ljudi u većini slučajeva zapravo nemaju tu mogućnost. Neko želi karijeru, pa mu se desi dete. Neko želi dete ali nema partnera. Neko ima partnera ali mu je potrebno deset godina da dobije dete. Nije zahvalno pričati o ovome, a i samo generalizovanje može za nekoga da bude uvredljivo. Najvažnije je da je čovek to želi i da je zdrav.
Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima stam se našla kao novopečena mama?
Suprug i ja smo se našli u smešnoj situaciji kad je došla patronažna sestra posle rođenja druge kćerke. Ona je rekla – pa vi sad sve znate, nemam šta da vam objašnjavam, a muž i ja smo se pogledali i shvatili da smo skoro sve zaboravili. Onda smo je lepo zamolili da je okupa, prepovije pupak i prosto, opet nam sve iz početka pokaže. Posle smo se slatko ismejali svojoj zaboravnosti.
Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?
Kako kažu danas, tridesete su nove dvadesete, a četrdesete nove tridesete? Po toj logici, dvadesete bi onda bile produžetak detinjstva. Telo žene je spremnije za roditeljstvo krajem dvadesetih, pa sve do poznih tridesetih, nakon toga mnoge stvari padaju teže ali ne toliko zbog nespremnosti tela nego što sam um dolazi u neku drugu fazu. Teško je generalizovati ali ipak prevelika odlaganja materinstva nas vode u rizik druge vrste. Uskladite um i telo i eto pravog doba za roditeljstvo.
Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?
Roditeljstvo je zapravo u fizičkom smislu jedan strahovit napor. Vi kao osoba imate određeni broj nezadovoljenih potreba ili drugih obaveza koje moraju da sačekaju dok dete ne zaspi, ode u vrtić ili poraste. Ako imate više dece, situacija se dodatno komplikuje. Pod tim okolnostima u kojima je nekad teško kontrolisati sebe zbog umora ili drugih stvari morate da shvatite da sve što kažete može na neki način da utiče na vaše dete. I da će svako vaše kako negativno, tako i pozitivno ponašanje biti do tančina iskopirano.
Više puta sam doživela da se najstarija ćerka ophodi prema srednjoj onako kako se ja ophodim prema njima kad sam nečim nezadovoljna i to je uticalo na mene da počnem da bolje kontrolišem sebe.
U odnosu sa detetom, roditelj mora da zna da se raduje i da se smeje. Da mu pokaže da je život lep i da je život igra. Treba da se izvini ako pogreši, da priča sa svojim detetom i da obraća pažnju na svaki detalj i promenu. Deca se menjaju, doživaljavaju van kuće razne stvari i sve one utiču na njih. Treba puno posmatranja i pričanja. Nežnost, ljubav i toplina se podrazumevaju.
Ovo me niste pitali
Različiti ljudi sazrevaju u različito vreme i može se reći da je granica u rađanju pomerena za oko 7-8 godina u odnosu na generaciju mojih roditelja. To je trend u svetu i ne može se pripisati samo našem lošem životnom standardu. Ljudi više ne doživaljavaju sebe odgovornim za nastavak vrste, nacije ili porodičnog imena i imaju krajnje ličan pristup reprodukciji. Više ne žele da dobijaju decu zato što „to tako treba“. Smatram to pozitivnim pomakom ali ako ste u mogućnosti i želite, imajte decu, godine su ionako samo broj, a gajiti dete je neponovljivo iskustvo.
Izvor: Detinjarije.com
