O meni…
Ja sam ostvarena žena, srećno udata supruga i majka dve divne devojčice. Framaceut sam, doktor medicinskih nauka i specijalista nutricionizma. Iza mene su 3 diplome, preko 10 godina učenja i preko 15 godina konstantnog usavršavanja u raznim oblastima. To me je dovelo do vrlo studioznog pristupa u životu, pa i u roditeljstvu. Možda i previše studioznog. Radim kao docent na Medicinskom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu. Aktivno se bavim naučnim radom, posećujem brojne kongrese i rado i redovno učestvujem u radu sa studentima. Pored toga, imam svoj nutricionistički studio, koji je nastao iz velike ljubavi prema hrani i ishrani, kao i iz snažne želje da naučim pacijente pravilnim navikama. I sama živim po savetima koje dajem drugima.
- Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?
Prvu ćerku sam dobila sa 29 godina. Milsila sam da sam spremna, tj nisam smatrala da za roditeljstvo treba da se spremiš, nego da to prirodno dođe samo od sebe. Mnoge stvari nisam znala. Iz današnje perspektive mogu reći da sam bila dosta nesnađena. Pokušavala sam da se edukujem i odlazila na brojna predavanja. Pred porođaj sa drugom ćerkom, tokom održavanja trudnoće, sam krenula da čitam o roditeljstvu. Tada sam počela da shvatam da majka treba da bude dobro, da bi i dete bilo dobro. Drugu ćerku sam dobila sa 31 godinom. Tada sam počinjala da menjam neka svoja stara uverenja, ali sam se stalno tražila. I pitala. „Da li je dovoljno?“ je pitanje koje je moja psihoterapeutkinja prvo čula od mene. Šta god da sam rekla i o čemu god da smo pričale, ja sam smatrala da nije dovoljno i uvek se pitala da li može bolje i drugačije? Tada sam intenzivnije počela da radim na sebi u ulozi majke, a samim tim i u ulogama žene, supruge, ćerke, sestre, zaposlene i preduzetnice.
2. Po Vašem iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u u 20/30/40-im?
Prednosti majčinstva u ranijim godinama su svakako snaga i lakše navikavanje na nespavanje. U dvadesetim ne stignete toliko da se „pripremite“ i edukujete, pa se možda više ide na osećaj i intuiciju. Već kasnije, mnoge žene imaju želje i prilike da čuju i pročitaju razne stavove i shvate u kom pravcu žele da ide vaspitanje njihove dece. Mislim da su kraj dvadesetih i tridesete idealne, jer se zasitite izlazaka i provoda i „mirnije“ vode vas zanimaju i ispunjuavaju. Ne kaže se za džabe: Sve u svoje vreme.
3. Koji su Vam momenti s početka majčinstva ostali najupečatljiviji?
Najupečatljivija scena mi je bila sa prvom ćerkom, kada smo se navikavale na dojenje. U momentu kad je suprug ušao u kuću ćerka je plakala jer nije mogla da se namesti da siki, a ja sam plakala jer ona ne može da siki. Takođe i momenti kada nismo uspevali da je smirimo tokom cele noći. A kasnije shvatite, za mirnu bebu potrebna je mirna majka.
4. Iz sadašnje pozicije – šta biste savetovali sebi kao mladoj mami?
Sebi bih najiskrenije savetovala (što i dalje radim) da se opustim. Da pokusam da se povežem sa svojim dedtetom. Da umirim prvo sebe, kako bih umirila svoje dete. Da se što više ljubimo, mazimo i uživamo u svakom trenutku. Dani i godine strašno brzo prođu. Ne treba čekati da „samo ovo prođe“ ili „samo još to da se desi“. Svaki period nosi brojne izazove, ali i lepote. Lepote su te koje nas guraju i vuku da budemo bolji, mirniji, prisutniji i zbog kojih smo svake večeri kada legnemo zahvalni na postojanju tih anđela koji nam ulepšavaju život.
5. Kako biste ukratko opisali savršen mama-tata / roditeljski tim?
Savršen mama-tata tim su dve osobe koje imaju slične poglede, percepcije i želje za svoju decu. Kojima se način i struktura vaspitanja u velikom procentu poklapaju i koji podjednako učestvuju u odgajanju dece. Tim u kom obe osobe saslušaju, čuju i razmisle o potencijalnim promenama ili mogućnostima drugačijeg pristupa. Takođe, savršen tim najviše voli da provodi vreme zajedno – kao porodica.
6. Roditeljstvo iz vašeg ugla – čemu vas je iskustvo naučilo i šta smatrate najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?
Roditeljstvo me je najviše naučilo da cenim što smo zajedno. Izuzetno negujemo odnos prema porodici i osećaj pripadosti. Nama je najvažnije vreme koje provodimo zajedno, putovanja na koja odlazimo, zajedničke igre i razgovori. Deca mnogo vole kada smo svi na okupu. Takođe, i suprug i ja imamo roditelje, brata i sestru i često smo svi zajedno. Uspomene koje deci pravimo i temelje koje im time postavljamo, smatram jednim od najvažnih iskustava. Težimo da im razvijemo osećaj pripadnosti i zajednice i da ih naučimo da ih familija uvek najviše voli, baš onakve kakvi jesu.
7. Koliko Vaš profesionalni život utiče na vaspitanje deteta?
Profesionalni život mora da utiče. Ali i to je sastavni deo mene. Kroz moj odnos prema poslu, deci dajem primer da se sve može stići i da je organizacija pola posla. Vodila sam ih i da vide gde radim i šta radim, čestom im prepričavam moj dan, tako da su one prilično upućene. Smatram da više cenim vreme provedeno sa njima, upravo zbog posla i kongresa na koje idem. Mi se svakodnevno trudimo i nastojimo da zadržimo neke tradicionalne obrasce kao što su zajednički obroci, razgovori tokom dana i večernje okupljanje.
8. Smatrate li da postoji razlika u vaspitanju ženskog i muškog deteta? Ili u vaspitanju jednog i više dece?
O razlici u vaspitanju muške i ženske dece vam ne mogu mnogo pričati jer imam dve devojčice, ali kako moja rođena sestra ima dečaka, razlike postoje, najviše u interesovanjima. A što se tiče razlike u vaspitanju jednog i više dece, svakako da postoje. Sa dvoje dece uvek imate akciju. I neko dešavanje. I interakciju. Bila ona pozitivna ili negativna u datom trenutku-postoji. Po mom mišljenju, divno je imati više dece i iz mog iskustva sjajno je kada je mala razlika (kada se „preživi“ pvih 12-18 meseci). Deca u višedetnim porodicama uče da daju, dobijaju, dele, da se dogovaraju, da timski rade određene stvari, ali i da ispolje svoju individualnost.
9. Možete li da opišete savršeno dete ali i savršenog roditelja?
Savršeno dete je autentično, slobodno, nasmejano, razdragano, nestašno, radoznalo, znatiželno i veselo. A savršen roditelj je osoba koja vodi dete kroz sve prethodno navedeno, usmerava ga, postavlja granice i prihvata i voli dete baš onakvo kakvo ono jeste.
10. Kakav je Vaš odnos prema društvenim mrežama i pametnim telefonima?
U ovom aspektu spadam u tradicionalnog roditelja. Mobilni telefon je potreba i često oruđe za rad i izvršavanje poslova, te je neophodno da se poseduje. Mobilne i tablete ne koristimo za gledanje youtuba i crtaća. Društvene mreže imam, ali sam umereno aktivna. Slike dece na kojima se vidi lice ne volim da stavljam. Svim svojim prijateljima kojima želim da pošaljem sliku, pošaljem privatno. Za potrebe posla takođe umereno koristim društvene mreže. Tako da bih svoj odnos prema društvenim mrežama mogla da okarakterišem kao vrlo poslovan.
11. Ovo me niste pitali – a voleli biste da kažete o… roditeljstvu, majčinstvu, porodici, deci, vaspitanju…
Dani, nedelje i godine jako brzo prolaze. Treba zastati i uživati u trenutku. Osećaj sreće, mira i blagostanja bih poželela svakom, pa i sebi. To treba negovati i na tome raditi. Sve je prolazno. Treba iskoristiti lepote koje nam život pruža, a deca u tome pomažu i boje naš svet najšarenijim bojama.
Izvor: Detinjarije.com
