Majčinstvo u 20/30/40-im: Danijela Dragosavljević

O meni

Zovem se Danijela Dragosavljević. Rođena sam 1974.godine u Priboju na Limu (Srbija). Detinjstvo sam provela u Rudom (BiH) . Po završetku srednje škole upisujem Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (DiF) u Beogradu. Početkom 2000-te godine odlučujem da pokušam da radim izvan granica Srbije. Najpre na Kipru u fitnes centru u sklopu hotela a zatim u spa centru turističkog broda tzv. kruzera. Upravo tu na brodu sam upoznala svog supruga koji je iz Hrvatske. U prvih nekoliko godina smo stalno “gostovali” jedno kod drugog. Ja kod njega u Hrvatskoj a on kod mene u Beogradu. Kada smo se napokon odlučili za zasnivanje porodice, izabrali smo Sarajevo kao “neutralni teritorij” i nismo se pokajali. Sarajevo je taman. Dovoljno velik grad da se možeš izgubiti u masi…ali isto tako nije prevelik da ga ne možeš prepešačiti. I upravo to pešačenje, hodanje, boravak u blizini prirode su bili presudni pri izboru Sarajeva. Suprug skija i činjenica da imamo dva ski centra na manje od 30 minuta od kuće je svakako prevagnula pri izboru grada za zasnivanje porodice. U Sarajevu živimo od 2006. god. gde se rodilo oboje naše dece. Prvo ćerka Tea (10 godina) a zatim i naš sin Luka (7 godina). Majka sam prvi put postala u 33-oj godini i to je bila svesna odluka koja je donesena zajednički nakon 3 godine “zabavljanja” (ako se to još uvek tako zove?).

Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

Majka sam postala par dana pre svog 33-eg rođendana, što bi medicinari rekli – starija prvorotka. U početku trudnoće sve je išlo prirodnim tokom. Osim možda kilograma, koji su imali svoju ubrzanu dinamiku. I upravo ti kilogrami su me zabrinjavali jer sam se bojala da li ću se moći “vratiti u formu” nakon poroda i kako će se to odraziti na moj posao – fitnes instruktora? Gledajući sad iz ove perspektive, to mi je pomalo  smešno jer trudnoća i period posle trudnoće je mnogo kompleksniji i ima mnogo važnijih stvari o kojima se trudnica treba “brinuti”.

Zbog specifičnosti naše porodične dinamike, (suprug plovi), prvih 2-3 meseca sam bila bez supruga ali su mi pomagale moja mama i kuma. Pošto je moj suprug na ugovoru 10/10 (10 plovi-10 je kući), svaki njegov povratak je značio upoznavanje bebine nove rutine. U periodima kada je kući, nije neobično da on ode na pijacu, skuha ručak, ispegla veš ili pričuva dete. Ova naša dinamika je nastala spontano, nisam na njoj insistirala ali sam sretna da se tako razvilo. Ovo ne samo da olakšava meni kao ženi, već pomaže i njemu da se oseća uključeno i da izgrađuje dublji odnos sa porodicom. A ne ono otac plovi i donosi “šolde”.

Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u u 20/30/40-im?

Sećam se da sam jednom prilikom rekla jednoj poznanici da je prednost roditeljstva u kasnijim godinama ta da stigneš svašta nešto raditi za sebe pa ti kasnije nije “žao” ako moraš biti u kući i oko dece. To je u jednu ruku tačno ali i nije?! Pre nego sam postala majka htela sam da putujem. I jesam. Imala sam prilike da proputujem dosta pre nego sam postala majka. Ali isto tako zbog suprugovog posla sam bila u prilici da putujem i u trudnoći, i sa malom decom i sad kad su deca veća. Isto tako sam mislila, kao izuzetno aktivna osoba (vožnja bicikla, planinarenje, skijanje i sl.), da će se to promeniti. Ali nije. Dolazak dece me je naučio strpljenju i tome da se prilagodim trenutnoj situaciji. I to ne samo kada je aktivnost u prirodi u pitanju, već i po pitanju drugih stvari. Dakle nije u pitanju odustajanje već prilagođavanje. Ako želimo da idemo u šetnju, onda brzinu i distance prilagođavamo najmlađem članu našeg tima.

Kada su mane materinstva u kasnijem “uzrastu” u pitanju, govoreći uopšteno, materinstvo u ranijem uzrastu znači više vremena uz decu (u odnosu na životni vek). Govoreći konkretno u mom slučaju, materinstvo je došlo tačno na vreme kada sam bila spremna i kada sam upoznala pravog partnera.

Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?

Sećam se svog prvog odlaska na trening nakon poroda. Bilo je to u Opatiji, gde smo otišli na letovanje. Tei je bilo 5 meseci, i ja sam napokon odlučila da je ostavim sa mužem i odem u obližnji wellness centar na trening. Prethodnog dana smo zajedno posetili centar, raspitali se za termine, cene i sl. Ja sam preračunala koliko mi vremena treba da odhodam do centra, odradim trening i vratim se na vreme da je podojim kad se probudi. Sve isplanirano. Šta može krenuti po zlu? Hmmm?!

Krenem ja tako nakon što je ona podojena, presvučena i zaspala. Da ne gubim vreme na zagrevanje na tredmilu, odlučim se za trčanje do centra i što će mi dati više vremena za vežbe snage. Taman što sam ušla i stavila peškir na strunjaču, zvoni telefon. Od vriske deteta ne samo da nisam čula šta mi muž govori nego su se svi u gym-u okrenuli ka meni jer je plač nadjačavao muziku stereo uređaja. Pokupim svoje stvari i trčećim korakom se vratim sa svog prvog treninga. Naravoučenije? Ne treba čekati idealne uslove za trening. Idelnih DVA sata – za cardio, vežbe snage, istezanja i tuširanje… mazanje hidratantnog mleka protiv strija….i obavezni smoothy u kafeu nakon treninga. Ne! Ja sam ona čudakinja koja će se kotrljati na podu pored deteta koje se igra, istezati na obližnjoj grani u parku dok se dete samo penje na tobogan… ili raditi čučanj na jednoj nozi na ivici kutije za pesak dok moje dete pravi kolačiće od blata.

Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?

Ne postoji pravo vreme, jer uvek možete naći nešto što fali? Nešto što će vas navesti da pomislite da nije “pravo vreme”. Da li je to stan, da ne živite sa roditeljima, bolji posao, veći stan, da se provedete i “iživite” (šta god to značilo). Probajte da listu svedete na ono najbitnije, kao recimo da nađete pravog partnera. Uz pravu osobu sve druge stvari idu lakše.

Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Zbog specifičnosti mog odrastanja (rasla sam uz baku i dedu), dosta stvari vezanih za roditeljstvo sam morala sama da naučim i na neki način sam imala strah da ne ponovim “greške” mojih roditelja. U toj svojoj potrazi za uzorima roditeljstva sam se ponekad oslanjala na neke savete koji mi baš i nisu bili bliski, ali sam ih prihvatala zbog autoriteta osoba koje su ih davale. Kao ono “trebaš da je uobročiš, ne može ona da doji kad god želi”. To su bili saveti u skladu sa bihevjoralnim pristupom roditeljstvu (engl. Behavior – ponašanje). Kada se odgoj usmerava na promenu ponašanja  i usvajanja društveno prihvatljivijeg ponašanja.  Sada se više oslanjam na “prirodni” pristup roditeljstvu. Ne, to nije ono kada se porađamo u potoku bez prisustva medicinskog osoblja… već je to pravac u odgoju i roditeljstvu koji se oslanja na prirodne zakonitosti razvoja deteta. Pre svega njegovog CNS-a. Pa tako smatram da novorođenu bebu ne treba ostavljati da se isplače jer mozak novorođene bebe još nije dovršen u smislu da se usavršava u interakciji sa onima koji o toj bebi brinu. Ako interakcija izostaje, mogu izostati neke bitne veze.

Ali pošto radim sa ženama koje se NE nalaze u idealnim situacijama, pokušavam da ne nastupam arogantno i kao sveznalica. Tako da i pored naučno potvrđene činjenice da bebu ne treba ostavljati da se isplače, znam da ima mama koje su pod stresom, baš zbog sopstvenog iskustva u odrastanju i nekih potisnutih stvari, i koje nemaju drugog izbora. Shvaćam i ne osuđujem. Samo apelujem na društvo u celini da budemo malo više usmereni na pomaganje mami. Dugoročno gledano svi ćemo imati koristi od toga.

Šta je najvažnije u odnosu roditelja i deteta? Da roditelj upozna sebe i koje su mu trenutne mogućnosti i skladu sa tim donosi odluke vezane za odgoj dece. I naravno da je ljubav najvažnija. Da postoji, ne da se podrazumeva već da se pokazuje.

Ovo me niste pitali …

S obzirom na dugogodišnje iskustvo rada sa porodiljama i trudnicama planiram uskoro da napravim online program za period posle poroda. Akcenat će biti na oporavku u sučajevima kada je prisutna abdominalna separacija, poremećaji u funkciji karličnog dna (nemogućnost kontrolisanja urina), ili jednostavno bolna leđa. Veliki broj žena nije u mogućnosti da izdvoji vreme ili nema dovoljno kvalifikovanog trenera u blizini da bi pravilno vežbale i oporavile se nakon poroda. Upravo zbog toga planiram da za naše govorno područje napravim jedan program koji će biti dostupan svima, klikom na dugme vašeg kompjutera. Za više informacija pratite Fitmama Ba na društvenim mrežama.

Facebook i Instagram profil. Blog.

Izvor: Detinjarije.com